07. jul – Rođenje Svetog Jovana Preteče – Ivanjdan – Svetom Jovanu Krstitelju u pravoslavnoj crkvi posvećeno je čak devet praznika tokom godine. Pored Sabora sv. Jovana i Usekovanja, posebno svečano se slavi dan posvećen rođenju ovog proroka i preteče Hristovog. Ivanjdan ili Ivandan, nepokretan je praznik i slavi se 7. jula, u vreme Petrovskog posta.
12. jul – Sveti apostoli Petar i Pavle – Petrovdan – Sveti Petar, prvi biskup Rima, bio je apostol, učenik Hristov, za koga se veruje da mu je Hrist dao vino, pšenicu i ključeve nebeskog carstva. Sa Svetim Savom je zamenio verige, pa se zato dešava da su na Savindan dani topli, a oko Petrovdana odjednom osveži.
Petrovdan se u tradiciji slovenskih naroda smatra prelomnim datumom, posle koga u prirodi nastupaju promene, približava se jesen. Kod Srba postoji običaj da se uoči ovog velikog praznika pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Obično se to radi na mestima gde se narod okuplja, na trgovima, raskršćima i u tome učestvuju deca i omladina. Deca pripreme savijenu brezovu koru u koju naguraju slamu, zapale je i obilaze torove i kolibe.
Na Petrovdan se ništa ne radi u polju, naročito se ne uprežu konji u kola.
Običaj kod Srba u Vojvodini da se do Petrovdana nisu smele seći jabuke nožem, niti se smelo jabukama loptati, ili pak udarati jednu o drugu jabuku, jer se verovalo da će, ako se to čini, padati krupan grad i uništiti useve.
14. jul – Sveti mučenici i besrebrenici Kozma i Damjan – Sveti Vrači, braća, bili su lekari (vrači) i čudotvorci. Ovi sveci se slave dva puta. Veruje su da su od Boga dobili dar da leče ljude, a kako su ga dobili besplatno, oni ljudima nisu naplaćivali lečenje, zbog čega se kaže da su bili i besrebrenici. Od svojih pacijenata očekivali su samo jedno – da veruju u Isusa Hrista ili bar da ne izgovaraju njegovo ime uzalud, ako ne žele da prime hrišćansku veru.
U narodu postoji verovanje da je na ovaj praznik dobro raditi teške fizičke poslove, ali i da se bez preke potrebe ne izlazi iz kuće. Ovaj praznik se slavi i kao zaštita od udara groma.
21. jul – Sveti velikomučenik Prokopije – Ovog sveca rudari smatraju svojim zaštitnikom, a smatra se i da je čuvar dece.
Iako u crkvenom kalendaru nije crveno slovo dan Svetog Prokopija veoma je poštovan u Srbiji. Ovaj svetitelj spada u red “ognjenih svetaca” u koje se ubrajaju još i Sveti Ilija, Ognjena Marija i Sveti Pantelija. Tradicionalno, smatra se da ovaj dan nije dobar za kupanje u rekama i drugim tekućim vodama. Kaže se “Ni u goru, ni u vodu”.
Na te praznike i susvetice ne radi se s klasom da se žito ne bi upalilo ili da ga vetar ne bi raznosio.
27. jul – Gorešnjaci – Gorešnjacima narod zove najtoplije dane u toku leta, kada vladaju najveće vrućine. U te dane prete požari i paljevine, ne radi se u polju da usevi ne bi sagoreli od sunca, vinogradari ne ulaze u vinograde, žene tek uveče odlaze u bašte. Ne sadi se, niti se bere.
30. jul – Sveta velikomučenica Marina – Ognjena Marija – Ognjena Marija u crkvenom kalendaru obeležena kao Sveta mučenica Marina, jedan je od najpoštovanijih ženskih praznika. To je dan kada gori nebo i zemlja, a običaji nalažu da se nikakav posao ne sme raditi tog dana, a posebno radovi na polju.
U tradiciji Sveta Marina je predstavljena kao sestra Svetog Ilije, čiji se dan proslavlja 2. avgusta. Prema predanju, ona od brata krije kada je njegov praznik da se on ne bi od sreće i slavlja zaboravio i gromovima uništio ceo svet. Ali i Marija pali i kažnjava ognjem, po čemu je i dobila naziv Ognjena. Postoji poslovica koja kaže: „Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu!“
Dobro jutro broj 579 – Jul 2020.
