Kada su divlje životinje u pitanju, ptice su nekako uvek na margini interesovanja, sve dok se ne desi neki slučaj trovanja retkih ili zaštićenih vrsta. Trovanje ptica predstavlja namerno ili nenamerno ubijanje putem otrovanog plena, semena ili mamaca. Do trovanja često dolazi usled neodgovorne upotrebe pesticida, te i drugih dozvoljenih i zabranjenih supstanci koje mogu biti pogubne za život ptica.
Zatrovani mamci cela životinja, njeni delovi, iznutrice, koža tretirani različitim supstancama furadan, kreozan, lanate radi trovanja pasa , šakala , vukova , lisica , divljih svinja ;
Seme tretirano zabranjenim supstancama, najčešće karbofuranom, u svrhu trovanja nepoželjnih životinja, kao što su razni insekti, ptice iz porodice vrana, fazani Phasianus colchicus, golubovi ., divlje svinje, jazavci itd;
Nepravilno upotrebljeni otrovni mamci za suzbijanje glodara, koji su uglavnom postavljeni van rupa u koje ulaze glodari.
Od 2000. godine do danas širom Srbije pouzdano je registrovano više od 200 slučajeva trovanja ptica, tokom kojih je stradalo više od 2000 jedinki. Nastradale ptice uglavnom su kolateralna šteta otrova namenjenih drugim vrstama koje pojedini ljudi smatraju štetočinama. Trovanje može biti direktno, kada ptica pojede zatrovan mamac ili seme, ili indirektno, kada pojede životinju koja je uginula od trovanja.
Velike orlovi i lešinari i ptice grabljivice srednje veličine mišari, eje, lunje rado se hrane uginulim životinjama i klaničnim ostacima. Iako zatrovani mamci i leševi uglavnom nisu namenjeni njima, ove retke i ugrožene ptice često stradaju usled trovanja, jer među prvima pronalaze i posećuju zatrovano meso. Posebno je kritično razdoblje od novembra do marta kada su usevi na poljima skinuti i vegetacija suva, te ptice grabljivice lakše uočavaju životinjske ostatke. Među ovim vrstama, u poslednjih 20 godina najčešće su pronalaženi otrovani mišari , belorepani , eje močvarice i beloglavi supovi .
Belorepan je impozantna ptica grabljivica koja u Srbiji često strada od trovanja. Od 2008. do danas na području Vojvodine potvrđeno je trovanje gotovo 100 orlova belorepana. Pored živog ulova, belorepan se redovno hrani strvinama i klaničnim ostacima, prevaljuje velike razdaljine i dobro pretražuje prostor. Zbog toga često dolazi u dodir sa otrovnim mamcima