Ukrašena novogodišnja jelka sastavni je deo svakog doma tokom božićnih i novogodišnjih praznika kojoj se, svakako, najviše raduju deca. Poslednjih godina mnogi se odlučuju za veštačku jelku, i to iz praktičnih razloga. Ne moraju da je kupuju svake godine, lako se sklopi i ostavi za sledeći praznik. Međutim, miris prirodne jelke plastična ne može da nadomesti. Atmosfera koju pruža prirodna jelka nema alternativu.
Piše: Jelena Lukić
Osim prijatnog mirisa tokom novogodišnjih praznika, jelka unosi delić prirode u vaš dom, a kada prođu praznici, možete je posaditi u dvorištu, čime se pomaže zdravlju planete i razvija ekološka svest.
Smrča, jela ili Pančićeva omorika
Kao novogodišnja jelka najčešće se koristi smrča (Picea abies), evropska ili prava jela (Abies alba) i Pančićeva omorika, kaže vlasnik rasadnika ,,Norka“ u Ćupriji Novica Janjić, koji nekoliko decenija uzgaja biljke.
Najviše se prodaje smrča jer je jeftinija za proizvodnju. Lako se gaji, ali mora da se čuva sedam do osam godina da bi dostigla visinu od 1,20 do 1,50 m i tek tada se prodaje. Sadnice se vade i prodaju sa busenom. Jelka može u kući da bude do 15 dana s povremenim orošavanjem pomoću flašice s pumpicom. Već preko toga, pošto ne trpi toplu sobu, rizikujemo da biljka strada. Ne pogoduju joj visoke temperature i suv vazduh i tada počinju da otpadaju iglice. Nakon praznika, jelku treba izneti, ali ne odmah napolje, gde je hladno, već u neku prostoriju koja se ne greje, kao što je hodnik ili garaža. Posle nekoliko dana adaptacije, iznosi se napolje i može odmah da se posadi, čak iako ima snega – kaže Novica Janjić.
Ovaj iskusni rasadničar ističe da jelka može u saksiji da se čuva nekoliko godina, ali mora da se adekvatno neguje.
Svojevremeno sam jednu jelku koristio pet do šest godina, ali posle dve ili tri godine mora da se presadi u malo veću saksiju, s novim supstratom jer jedan supstrat ima hranljive materije za oko dve godine. Naravno, mora i redovno da se zaliva. Poraste od 10 do 15 cm, a posle pet godina 30 do 40 cm godišnje. Ukoliko neko ne može da čuva jelku, najbolje je da je posadi negde ispred zgrade ili u parku ili da je pokloni nekome ko može da je zasadi i neguje – kaže Janjić.
Prodaja počinje polovinom decembra
Tokom uzgajanja jelke u rasadniku, zemlja mora da bude bez korova, frizira se, okopava i zaliva se.
– Kupujem sadnice iz šumske sekcije i veoma je bitno da šumske sadnice budu kvalitetne. Prvo se čuva u klijalištu tri godine, a nakon toga se iznosi na zelenu površinu, sadi se i nastavlja se zalivanje. Za osam godina ima oko 300 zalivanja i oko 50 do 60 okopavanja. Kada dostigne visinu do 1,50 m, iznosi se na pijacu. Trenutna cena za jelke te visine je od 1.200 do 1.500 dinara – objašnjava Janjić.
Nekada su se prirodne jelke mnogo više kupovale nego danas, jer nije bilo plastičnih.
Ljudi su tada želeli da unesu delić prirode u sobu, a danas smo se svi navikli na plastiku, iako prirodnu jelku ništa ne može da zameni. Kada se jelka isprska vodom, možete da osetite miris četinara u sobi, što veštačka jelka ne može da pruži. Iako je plastična jelka ekonomičnija ipak, na duže staze, ona je veći zagađivač okoline – smatra Janjić.
Prodaja novogodišnjih jelki obično počinje oko 15. decembra.
Poslednjih godina obično prodam po 50 komada, pred Novu godinu, ali prodajem i preko cele godine ljudima koji ih sade u dvorištu kuće ili vikendice. Ranije se više prodavalo, ali se zadnjih desetak godina smanjila potražnja – kaže Janjić.
Iako verovatno imate plastičnu jelku, možda biste mogli ove godine da u svoj dom unesete dašak prirode i miris četinara, porodično okitite jednu prirodnu jelku i uživate u čaroliji novogodišnjih praznika.
