Svaki voćar koji brine o svom zasadu, u zaštitu novog roda kreće u poznu jesen i nastavlja u rano proleće, pre nego što nabubre pupoljci. Prska se preparatima na bazi bakra, čistim u jesen i, u kombinaciji s mineralnim uljima, u rano proleće. Da li je to ispravno?
Neka novija saznanja pokazuju da tu ima mesta za polemiku. To kaže i Dušan Stojanović, master inženjer poljoprivrede za zaštitu bilja, stručnjak Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Nišu, koji je na tu temu objavio i prilog na sajtu Ministarstva poljoprivrede Srbije.
Štetno taloženje bakra u zemljištu
– Dugo se smatralo da je tretman bakrom i uljem najbolje rešenje za zimsku zaštitu voćaka – ukazuje ovaj stručnjak. – Međutim, naučnoinženjerski krugovi došli su do drugačijeg zaključka. Sve veći izazovi u proizvodnji kvalitetnijeg s jedne, i jeftinijeg proizvoda s druge strane, nametnuli su novo rešenje u zaštiti voćarskih zasada tokom zime. Preporuka je da se ulje i bakar zamene krečom i sumporom.
Naime, bakar je korišćen više decenija i njegovo taloženje u zemljištu prouzrokuje brojne štetne posledice po zdravlje biljaka, a i zemljišta. Mineralno ulje u količinama koje su delotvorne za suzbijanje prezimljujućih formi štetočina, a to je 30 litara ulja po hektaru, stavka je čija se ekonomska opravdanost dovodi u pitanje. S druge strane, sumpor i kreč su među najjeftinijim sredstvima za zaštitu bilja, a itekako su efikasni.
Hemijske kuće su, radi što većeg profita zbog prodaje bakarnih i uljnih preparata, marketinški potisnule sumpor i kreč, što nije slučaj u voćarski mnogo razvijenijim zemljama, gde je ova kombinacija na početku vegetacije neizostavni tretman u zaštiti voćaka. Stoga, kako voćarima preporučuje inž. Stojanović, u predstojećoj sezoni na početku vegetacije može da se upotrebi sumpornokrečna čorba za tretiranje.
Prskanje pre pucanja pupoljaka
Da se podsetimo, sumpor deluje i kontaktno i isparenjima na prezimljujuće forme štetočina, u prvom redu to su vaši i grinje, ali uništava i prouzrokovače bolesti, dok kreč ima ulogu svojevrsnog lepka, zadatak mu je da fiksira sumpor na površini biljke. Takođe, kreč produžava dejstvo sumpora i čini ga netoksičnim za biljke. Novija istraživanja pokazala su da i sam kreč deluje kao jak kontaktni fungicid i baktericid.
Generalna preporuka je da se sve voćne vrste u fazi bubrenja pupoljaka oprskaju rastvorom pripremljenim od 18kg sumpora u prahu, 10kg negašenog kreča i 1.000 litara vode. Stručnjaci savetuju da se mešavina pripremi tako što se prvo u manjoj količini vode „ugasi“ kreč i postepeno mu se doda sumpor u prahu. Kada se smeša ohladi, sjedini se s ostatkom vode, dobro izmeša i upotrebi. Bitno da se na otvor prskalice postavi gaza i preko nje uliva rastvor, da se odstrane sve nečistoće ili eventualno nerastvoreni sumpor ili kreč, kako se ne bi začepile dizne.
Radi lakšeg nanošenja tečnosti na biljke poželjno je da se koriste dizne što većeg prečnika. Valja napomenuti da količina utrošene tečnosti zavisi od više činilaca, i razlikuje se od voćnjaka do voćnjaka. A preračunava se po određenom pravilu. Za svaki metar rodnog dela stabla koristi se minimum 500 litara tečnosti po hektaru. Jednostavnije rečeno, mladi voćnjaci se prskaju s 500, a voćnjaci u punom rodu, kao i oni s redukovanim sistemom rezanja i s velikim krošnjama i do 1500 litara rastvora po hektaru. Potrebno je naglasiti da je svako stablo neophodno obilno okupati rastvorom tokom prolećnog prskanja.
Važno je i da se sam momenat prskanja ne promaši, jer s jedne strane može izostati efekat, a sa druge, ako se zakasni, mešavina može biti fitotoksična za voćke. Ukoliko se s tretmanom porani, postoji opasnost da eventualne padavine speru preparat sa biljke i time izostane efekat. Ukoliko se zakasni i pupoljci već puknu ova mešavina može „izgoreti“ mlado biljno zeleno tkivo. Pravi trenutak za primenu je faza bubrenja pupoljaka. U toku vegetacije ova mešavina se može upotrebljavati i kao preventivni fungicid za većinu gljivičnih infekcija, ali u osam puta razblaženoj koncentraciji: 15 kilograma sumpora u prahu i 10kg negašenog kreča rastvara se u osam hiljada litara vode. Ovom mešavinom ne smeju se tretirati kajsija, jagoda i maline
Svaki bakarni fungicid ima prednosti i mane
Praksa je pokazala da su preparati na bazi bakra efikasni fungicidi. Svi ili pojedini? Teorija ima puno, a istina je samo jedna. Svi su oni dobri, a prednost se daje onom koji u datom trenutku najefikasnije može da reši problem. Pa tako svaki od bakarnih praparata ima prednosti i mane. Inženjer Dušan Stojanović pozabavio se i ovim pitanjem.
– Na tržištu postoji više aktivnih materija na bazi bakra – bakar-oksihlorid, bakar-oksid, bakar-hidroksid, trobazni bakar-sulfat i bakar-sulfat – kaže naš sagovornik. Da bi se aktiviralo dejstvo bakra, neophodno je da dođe do vlaženja depozita na listu. Od same formulacije bakra zavisi kojom brzinom i u kojoj količini će se aktivirati bakarni joni koji imaju sposobnost da onemoguće razvoj gljiva i bakterija. Brzina dejstva preparata obrnuto je proporcionalna postojanošću preparata na biljnoj površini, tj spiranju rastvora. Tako proizilazi da je bakar oksihlorid najdugovečniji na površini biljke, ali mu i najviše vremena i padavina treba da bi se aktivirao. Slede bakar-oksid, bakar-hidroksid, bakar-trobazni sulfat i na kraju bakarni preparati na bazi bakar-sulfata koji najbrže deluju, imaju i najjače trenutne reakcije, ali su izuzetno slabo postojani na biljci, odnosno brzo se „izgube“.
Tako će se, ukoliko je potrebno da biljka bude zaštićena na duži vremenski period koristiti preparati na bazi bakar-oksihlorida, pa bakar-oksida ili bordovske čorbe. Ali, ako je neophodno brzo delovanje bakra, tada će se prednost dati bakar-sulfatu, pa trobaznom bakar-sulfatu koji ujedno imaju i najjače baktericidno dejstvo. Bakar-hidroksid se, po parametrima, nalazi na sredini. Bitno je da se zna kada, protiv čega, koje formulacije i u kojim vremenskkim uslovima se primenjuju bakarni preparati, kako bi se postigao maksimalni učinak.
