Kada neko kaže – jedem ljuto, to danas u Srbiji ima potpuno drugačije značenje nego pre nekoliko decenija. Poslednja dekada iznedrila je na desetine malih proizvođača i poznavalaca ljutih papričica, o kojima se ranije malo znalo. Nove paprene sorte žare i pale i naša nepca, pa je domaća feferona ili vezenka, koja je nekada bila simbol ljutine, sada na dnu liste.
Piše: Biljana Nenković
Za ljute papričice (Capsicum annuum) kažu da su dar prirode. Jedinstvene su po ukusu i lekovitim svojstvima, a potiču iz Južne Amerike. Istorija govori da su ljudi u Peruu poznavali i koristili ljute paprike još 6.000 godina pre nove ere.
Hrana dugovečnih bogata antioksidansima
Početkom 20. veka američki hemičar Vilbur Skovil sastavio je skalu po kojoj se danas meri ljutina paprika, a po njegovom prezimenu nazvana je i merna jedinica za ljutinu.
Prema Skovilovoj skali, nastaloj 1912. godine, najljuća paprika na svetu je Karolina riper sa 2,2 miliona skovila i ovo merenje ušlo je u Ginisovu knjigu rekorda. Big blek mama je nešto blaža sa milion skovila. Poređenja radi, halapenjo papričice sadrže od 2.500 do 8.000 jedinica na istoj skali, a domaće feferone imaju najviše 7.000 skovila.
Skovilova skala je u početku imala sasvim drugu namenu. Služila je medicinskom istraživanju o uticaju kapsacina, glavnog sastojka papričica, kao analgetika i u borbi protiv artritisa i dijabetesa. Polazna tačka naučnika je bila da su ljute paprike vekovima navođene kao hrana dugovečnih, a što više kapsacina sadrži, ona je bogatija antioksidansima.
Lekovite, ako ne preterujemo
Pored moćnih antioksidansnih svojstava, ljute papričice sadrže i vitamine C i A, pomažu u lučenju endorfina- hormona sreće. Imaju antiupalno dejstvo i mogu da pomognu u mršavljenju, jer sagorevaju oko 15 kalorija iz svakog obroka. Pomažu protiv visokog nivoa insulina i pročišćavaju zapušen nos i pluća. Olakšavaju bolove kod osteoporoze, a likopen i kapsaicin imaju antikancerogeno dejstvo i sredstvo su za borbu protiv starenja.
Ma koliko se navode pozitivne strane, treba voditi računa i o tome da papričice, koje su na vrhu liste po ljutini, nisu pogodne za osobe sa čirom na želucu. Navodi se i podatak da je jedan Njujorčanin završio u urgentnom centru zbog akutnog suženja krvnih sudova u mozgu, nakon što se takmičio u jedenju Karoline riper. Dijagnostikovano mu je stezanje krvnih sudova koji snabdevaju mozak krvlju. To nas uči umerenosti u svemu, pa i u konzumiranju zdravih zalogaja paprenog ukusa.
Aja čaparita najskuplja na svetu
Najmanja i najskuplja paprika na svetu je aja čaparita. Zovu je mamom čilija. Potiče iz Južne Amerike, u pitanju je divlja sorta, a njena karakteristika je da sporo niče i raste. Pun rod dostiže samo na visokim temperaturama. Plod joj je veličine tek oko 5 do 6 milimetara, a težina jedne papričice je oko 0,2 grama. Na jednom struku može da rodi i do 200 papričica, koje zrele imaju narandžastožutu boju.
Najskuplja je na svetskom tržištu. Kilogram suve aja čaparite prodaje se za oko 20.000 evra. Jedna je od najukusnijuh čili paprika na svetu. Specifična je po voćnom ukusu, srednje je ljutine, tako da je pogodna za upotrebu u raznovrsnim jelima.
Karolina riper
Karolina riper je najljuća paprika na svetu. Kada se preseče, ljutina se širi vazduhom. Neophodno je koristiti rukavice, kao i masku za lice kada se prerađuje u sos. Mali proizvođači u Srbiji, koji su se odlučili za proizvodnju ljutih paprika, skoro redovno je uzgajaju u plastenicima. Sorta je rodna i plodove uglavnom suše ili prerađuju u izuzetno ljute soseve.
Big blek mama
Ima milion skovila i spada u grupu ekstremno ljutih. Koristi se za pravljenje praha i sosova. Paprika je nastala ukrštanjem dve sorte u Americi. Ukrstio ih je uzgajivač Troj Primo. Zreli plodovi su kvrgavi, tamnosmeđe boje, prilično je stabilna sorta, a plodovi su dužine oko 6 centimetara.
Zmajev dah
Samo ime ove papričice govori o njenoj ljutini i verovatnoći da izazove ozbiljne zdravstene probleme, pa i da ugrozi život. Nezvanično je na prvom mestu sa 2,48 miliona skovila, ali još uvek čeka i administrativnu potvrdu. Stručnjaci iz ove oblasti kažu da, ilustracije radi, samo jedna kap ulja ove papričice bi se osetila u 2,5 miliona kapi vode.
Proizveo ju je ukrštanjem Majk Smit iz Velsa, u nameri da dobije atraktivnu papričicu s kojom će učestvovati na izložbi cveća. Biljku je razvio u saradnji s Univerzitetom Trent u Notingemu, gde naučnici ispituju primenu kapsaicina u medicinske svrhe. I sam autor papričice ne preporučuje nikom da je proba, jer može da izazove anafilaktički šok.
Čili purpurna papričica
Jedna od retkih sorti malog čilija, s ljubičastim cvetovima i plodovima od oko 2 centimetra. Preko zime može da se čuva u kući kao višegodišnja biljka. Može da iznese rod od 200 plodova. Nije na vrhu liste po ljutini, ali je veoam dekorativna i uglavnom se gaji kao dodatak cveću u dvorištima i na terasama.
