Piše: Svetlana Mujanović
Mlada šargarepa u proleće ili čak i pred kraj zime više nije novotarija na pijačnim tezgama. Svi baštovani koji žele da na proleće iz svojih bašta vade mladu „zelen“, mogu da je poseju i prvih dana novembra.
Šargarepa se gaji kao druga vrsta u plodoredu, a na istu parcelu može se vratiti tek posle tri-četiri godine. Dobar je predusev, te se posle nje na istoj površini može sejati gotovo svo drugo povrće. Za nju su dobre pretkulture sve biljke koje su obilno đubrene stajnjakom, kao što su grašak, paprika, krompir, paradajz, kupus. Voli humusna i rastresita zemljišta jer samo na takvim može da formira pravilan, prav koren, bez račvanja, savijanja i pucanja.
Na gredicama ili u zaštićenom prostoru
Novembar ume da bude ćudljiv s promenljivim temperaturama pa bi valjalo, zbog bržeg nicanja, da se seme naklija, kako bi se skratio period nicanja. Seje se na ravnoj površini ili na gredicama, koje su bolji izbor jer uzdignuti bankovi pružaju dobru provetrenost i s njih se brzo „cedi“ višak vode.
Kada se seje na gredice, one mogu biti široke (jedan metar) ili uske (75 cm). Na široke se seje pet, a na uske dva reda u međurednom razmaku 20 do 35 cm, dok su u redu šargarepa od šargarepe udaljene dva-tri centimetra. Za setvu na ravnoj površini, međuredni razmak je 25 do 50 cm, dok je razmak između biljaka tri do deset centimetara, što zavisi od sorte i namene. Čim šargarepa nikne, valja je zagrnuti jer, ukoliko je koren van zemlje, javlja se “zelena glava”, koja smanjuje tržišnu vrednost.
Povrtari koji imaju plastenike koji se preko zime ne zagrevaju, osim salate i luka, u njima mogu da gaje i ovo povrće. Šargarepa se, takođe, može gajiti i u niskim i poluniskim tunelima. A u njima, uz pomoć jednog ili i dva sloja agrotekstila, koreni pristižu za vađenje već krajem zime. U ovoj proizvodnji prednost se daje niskim tunelima jer, u odnosu na poluniske, u njima je temperatura viša za koji stepen i šargarepa brže napreduje. U niskim tunelima i vlaga se bolje čuva, što je naročito značajno u periodu nicanja, formiranja rozete i u fazi kada počinje širenje korena.
Peršun osetljiviji na niske temperature
Peršun se takođe može sejati prvih, još uvek lepih dana ovog meseca. Valja imati na umu da se na otvorenom polju gaji zbog korena, a u plastenicima i tunelima zbog listova. Tehnologija gajenja na otvorenom polju ista je kao proizvodnja šargarepe.
Peršun je osetljiviji na niske temperature od šargarepe pa, kada se gaji u zatvorenom prostoru, mora da se ušuška agrotekstilom. Proizvodi se direktnom setvom semena i iz rasada, a najbolje rezultate daje kada se proizvede kao kontejnerski rasad ili rasad u saksijama. Za takvu proizvodnju seje se u avgustu i septembru, rasađuje u oktobru i novembru, a listovi „troše“ u toku zime. Razmak je isti kao kod šargarepe.
Veštiji baštovani, a i domaćice s iskustvom i prigodnim prostorom, listove „proizvode“ iz izvađenog korena peršuna. Kada se ovo povrće izvadi, odaberu se lepo razvijeni koreni i posade u tunele ili leje, i na njima ubrzo počnu da rastu listovi. Da se oni ne bi smrzli, u takvim tunelima potrebno je održavati temperaturu od 10 do 15 stepeni, umereno zalivati i često provetravati jer, u suprotnom, listovi trunu.
Posnije zemljište za grašak
Domaćice koje iz bilo kog razloga nisu stigle to da urade, a nabavile su seme, prvih suvih i toplih novembarskih dana mogu još uvek posejati grašak, iako je pravilo da se ovo povrće poseje do kraja oktobra, kako bi seme moglo da isklija, biljka da se razvije, naraste pet do sedam centimetra i formira nekoliko listova. U toj fazi razvića biljka je pripremljena da opstane i podnese zimske vremenske uslove bez oštećenja.
Za jesenju setvu graška, koja daje veće prinose i bolji kvalitet, treba birati sorte kasnijeg vegetacionog perioda, a potrebno je nabaviti više semena od norme, propisane za prolećnu setvu. Naime, seme, posejano na pragu zime, neće svo iznići, a nežnije biljke mogu da izmrznu. Seje se na dubinu od dva-tri centimetra i posle setve obavezno povalja, da bi se oko semenke istisnuo vazduh i stvorili uslovi za što brže nicanje. Ako je zemljište suvo, da bi se ubrzalo nicanje, dobro dođe jedno zalivanje. Za jesenju setvu graška valja birati parcele s ocednim, srednje lakim do srednje teškim zemljištima, neutralne pH reakcije.
Najbolji način setve koji se preporučuje za ovaj rok jesu dvorede leje, u kojima je razmak između redova od 30 do 35 cm, kako bi se omogućilo da se biljke naslanjaju jedna na drugu, bez potrebe da se postavljaju kočići i razvlači žica, odnosno, formira špalir, što povećava troškove. Između leja valja ostaviti razmak od pola metra, da se biljke u vegetaciji mogu raširiti i da se može nesmetano prolaziti.
Ukoliko se odlučite za jesenju setvu graška, obratite pažnju na đubrenje. Naime, grašak pripada maloj grupi biljaka koje ne podnose obilje hranljivih materija u zemljištu. Kada ih ima suviše, biljka proizvodi veliku vegetativnu masu, dok se mahune oskudno formiraju i kvalitet im je smanjen.
