Prof. dr Zoran Keserović
Kasni prolećni mrazevi u Srbiji su i ove godine naneli velike štete našim voćnjacima, pogotovu zasadima kajsije i breskve. Svedoci smo klimatskih promena koje su dovele do toga da u januaru, februaru i početkom marta imamo temperature iznad višegodišnjeg proseka, i da te visoke temperature utiču na brži razvoj generativnih pupoljaka koji postaju osetljiviji na pojavu kasnijih niskih temperatura. Zato je od 2012 godine izmrzavanje pupoljaka postalo gotovo pravilo. Desilo nam se i prošle godine, a ove godine je pojava niskih temperatura u trećoj dekadi februara i prvoj dekadi aprila nanela velike štete voćnjacima kajsije i breskve, u nekim lokalitetima čak i kod trešnje i šljive, pa i pojedinih osetljivih sorti jabuke, kao što je crveni delišes i ajdared, a koje su podignute u neodgovarajućim agroekološkim uslovima.
Tako je i ova godina pokazala da se mora voditi računa o tome gde se sade pojedine voćne vrste, pa čak i sorte, i da se u mraznim područjima na već podignutim zasadima moraju koristiti antifrost sistem, frostbasteri i paljenje velikih bala slame. Kao efikasan način pokazali su se i neki preparati koji snižavaju tačku mržnjenja, u kombinaciji i s aminokiselinama i algama, toliko da mogu donekle ublažiti štete od mraza.
Podbačaj šljive i breskve
Najveće štete bile su kod kajsije. Prema mojoj proceni, izmrzlo je 60 do 70 odsto, ali ipak očekujem veći rod u odnosu na 2020. godinu. Kod kajsije je najveće izmrzavanje bilo u ravničarskim delovima. Kao najbolji za proizvodnju kajsije i breskve pokazali su se Fruškogorski i Podunavski region. Potvrđena je granica ispod koje ne treba saditi kajsiju: 170 do 190 metara nadmorske visine. Drugo pravilo je da treba kombinovati ranocvetne i kasnocvetne sorte kajsije, kao i da u zasadu moraju biti najmanje četiri sorte.
Kod breskve je, prema mojoj proceni, izmrzlo od 30 do 35 odsto, i ovde će doći do smanjenja roda u odnosu na 2020. godinu.
Kod trešnje je, pored izmrzavanja, po mojoj proceni 15 do 20 odsto, u nekim lokalitetima došlo i do velikog osipanja zametnutih plodića, zbog loših uslova u vreme oprašivanja i oplodnje. To je smanjilo prinos za 15 do 20 odsto, ali će ukupan rod, kad se sve sabere, biti veći nego 2020. godine.
Kod šljive je, takođe u nekim regionima, došlo do izmrzavanja. Najveće izmrzavanje bilo je kod najranijih sorti šljiva – timočanke i čačanske rane, a kod vodeće sorte, šljive stenlej, u nekim lokalitetima primećeno je izmrzavanje do 40 odsto. I tu je došlo do opadanja velikog broja plodova zbog loših uslova u vreme oprašivanja i oplodnje, i očekujem manji rod za 10 do 15 odsto u odnosu na 2020. godinu.
Manje krušaka i višanja, više jabuka
Kod kruške je primećeno manje izmrzavanje kod sorti turandot i karmen, ali najveće štete su nastale zbog loših uslova u vreme oprašivanja i oplodnje, gde je došlo do velikog osipanja zametnutih plodića. Zato očekujem manji rod u odnosu na 2020. godinu za 25 do 30 odsto.
Kod jabuke, minimalne su štete od niskih temperatura, i to kod sorti crveni delišes, ajdared i jonagold, kog kojih je oko 5 do 8 odsto izmrzlo. Ipak, kod ove voćne vrste očekujem za 5 do 10 posto veći rod u odnosu na 2020. godinu.
Višnje smo, prema mojoj proceni, zbog lošeg oprašivanja i oplodnje i slabe agrotehnike, ubrali za 20 odsto manje nego lane, ali treba imati u vidu da mnogi mladi zasadi, kojih je posađeno dosta u poslednje tri godine, polako dolaze na rod pa je to kompenzovalo smanjenje roda u starim zasadima. Kod višnje sam još krajem maja izrazio očekivanje da će biti cena između 55 i 60 dinara kilogram, što se sada već lako može proveriti.
Kod jagodastih voćnih vrsta primećeno je beznačajno izmrzavanje, pogotovu u zasadima koji su podignuti na dosta velikim nadmorskim visinama.
Berba od preko milion i po tona
U poslednjih nekoliko godina, a to se desilo i u 2021. suočeni smo s pojavom da u vreme cvetanja većine voćnih vrsta bude prohladno i kišovito vreme. S obzirom na to da pčele ne lete na nižim temperaturama, postavilo se kao nužnost korišćenja bumbara u procesu oprašivanja. Kod nas nije ustaljena ova praksa, ali se u razvijenijim voćarskim zemljama ništa ne prepušta slučaju i sve više se koriste bumbari kao oprašivači.
Bumbari imaju velike prednosti u odnosu na ostale insekte koji vrše oprašivanje: oni počinju aktivnosti pri temperaturi od 6 do 8ºC, aktivni su prilikom kišovitog i oblačnog vremena, zbog veličine i dlakavog tela prenose velike količine polena, rade bolje u zaštićenom prostoru… Raduje činjenica da su u svim plantažnim zasadima trešnje u Vojvodini za oprašivanje korišćene košnice bumbara. Ove godine u vreme cvetanja, pogotovu kruške, bilo je jako loše vreme, a voćari nemaju naviku čak ni u Vojvodini da unose bumbare, te je zbog lošeg oprašivanja i oplodnje došlo do velikog odbacivanja plodova. Tako će kod kruške doći do smanjenja roda u odnosu na 2020. godinu, ali zato kod trešnje, koja je u mnogim evropskim zemljama dosta izmrzla, imamo značajnije veći rod u odnosu na 2020. godinu. Kišovito vreme u drugoj dekadi maja nije odgovaralo proizvođačima jagode koji je gaje na otvorenom, zbog otežene zaštite, a i s aspekta kvaliteta.
Iako bih rekao da 2021. godina, bez obzira na štete od prolećnih mrazeva kod nekih voćnih vrsta, a s obzirom na veliku potencijalnu rodnost, odnosno jako mnogo formiranih rodnih pupoljaka, mogla biti posle 2013. godine jedna od najrodnijih godina, moram se korigovati. Precizniju procenu imam tek posle junskog opadanja plodova, i na osnovu toga moja sadašnja procena je da će, zbog izmrzavanja nekih voćnih vrsta, a pogotovu loših uslova za vreme oprašivanja i oplodnje, proizvodnja voća biti manja u 2021. u odnosu na 2020 godinu za 5 do 8 odsto. U 2020. godini proizvedeno je oko 1.598.208 tona, očekujem da će ove godine biti proizvedeno ukupno između 1.500.000 i 1.530.000 tona voća, i to je posle 2013. i 2020. najveći rod u Srbiji u poslednjih 20 godina.
Što se tiče cena, rekao sam da očekujem veće otkupne cene u odnosu na 2020. godinu kod trešnje, kajsije, maline, kruške, višnje, borovnice, kupine, breskve i šljive, a jedino nižu cenu očekujem kod jabuke.
Vrsta, sorta, ali i kondicija
Pravilan izbor lokaliteta važan je, ne samo za pojedine voćne vrste, već i za sorte kako bi mogle da ostvare maksimum svog genetičkog potencijala u pogledu visine prinosa, kvaliteta ploda, obojenosti i oblika. Osetljivost na niske zimske temperature važno je svojstvo prilikom odlučivanja voćara gde će šta da posade. O tome naročito valja voditi računa kod nekih koštičavih, kao što su breskva i kajsija, kao i jagodastih voćnih vrsta, kao što je kupina. Osetljivost na zimske studeni, međutim, ne zavisi samo od vrste i sorte, nego i od pripremljenosti voćke za mirovanje.
Pojedini organi i delovi stabla različito su osetljivi na niske temperature. U pojedinim delovima Vojvodine iz istog razloga stradali su zasadi kajsije i breskve, uglavnom oni podignuti na lokalitetima s neodgovarajućim klimatskim uslovima, ili u kojima su zastupljene osetljive sorte. Jedine uspešne mere protiv niskih zimskih temperatura jesu gajenje opornih sorti i izbegavanje gajenja osetljivih voćnih vrsta u regionima gde postoji opasnost od takve pojave. Prednost treba dati sortama koje su stvorene u našim agroekološkim uslovima, ili se ovde već duže vremena gaje, jer su već adaptirane na takve uslove. Takođe, veoma je važno da voćke uđu dobro pripremljene u period mirovanja. U tom slučaju otpornije su prema niskim zimskim temperaturama.
