Oplemenjivači širom sveta više od 100 godina neumorno rade na realizaciji ideje KVALITET + OTPORNOST sorti vinove loze na biotičke i abiotičke faktore stresa, imajući u vidu osnovne principe održive poljoprivrede.
Do sada su determinisani genetički izvori otpornosti na najvažnije gljivične bolesti vinove loze u okviru većeg broja severnoameričkih vrsta roda Vitis i potvrđena je mogućnost optimalnog kombinovanja otpornosti i dobrog kvaliteta. Stvoren je veliki broj novih vinskih i stonih sorti vinove loze (tzv. interspecies hibrida), otpornih ili tolerantnih na najvažnije patogene, sa kvalitetom na nivou najboljih vinifera sorti.
Ove sorte su pogodne za proizvodnju grožđa uz redukovanu hemijsku zaštitu ili bez nje. Posebno su interesantne za gajenje na malim površinama u okviru organske proizvodnje grožđa i vina.
U Sremskim Karlovcima, na oglednom dobru novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, već duži niz godina se ispituje veliki broj introdukovanih interspecies sorti u uslovima bez ikakve hemijske zaštite zbog razrade modela organske proizvodnje grožđa i vina kod nas. U poslednje tri decenije na ovom oglednom dobru je stvoren veći broj novih interspecies vinskih i stonih sorti koje se uklapaju u koncept organske proizvodnje grožđa i vina .
Novostvorene domaće interspecies sorte
Lasta je priznata 1991. Autori su P. Cindrić i N. Korać. Ovo je bela stona sorta umerene bujnosti, sa nešto većim brojem zaperaka. Zahteva formiranje urednog, pljosnatog špalira, čime se pospešuje oplodnja, olakšava zaštita i omogućava bolje sazrevanje grožđa. Sredinom septembra čokote krase rastresiti grozdovi sa krupnim, hrskavim, ovalnim, žutozelenim bobicama, finog, blago muskatnog ukusa. Grožđe ne truli i može se čuvati na čokotu sve do prvih mrazeva. Dobro se transportuje. Ovo je sorta otporna na plamenjaču i sivu trulež grožđa, a osetljiva na pepelnicu. Preporučuje se za gajenje na okućnici i manjim površinama. U organskoj proizvodnji stonog grožđa obavezna je zaštita sumporom protiv pepelnice.
Karmen je stona sorta nastala ukrštanjem kardinala i moldove. Autori su P. Cindrić i N. Korać. Priznata je 2003. godine. Od kardinala je nasledila vrlo rano sazrevanje (sredina avgusta). Po rodnosti, izgledu grozda i bobice i ukusu vrlo je slična moldovi. Ima srednje krupne rastresite grozdove, krupne izdužene bobice tamnoplave boje, neutralnog ukusa. Izuzetne je rodnosti i daje veliki procenat tržišno vrednog stonog grožđa. Srednje je otporna na pepelnicu i botritis, a osetljiva na plamenjaču. Može se preporučiti ne samo za gajenje na okućnici, već i kao komercijalna stona sorta, na većim površinama uz redukovanu zaštitu protiv gljivičnih bolesti, primenom bakarnih preparata, sumpora ili organskih rastvora.
Petra je bela vinska sorta, priznata 1991. Autori su P. Cindrić i V. Kovač. Sazreva približno u vreme kada i traminac, ali ga nadmašuje po prinosu. Nekih godina se slabije oplodi. Nakuplja više od 20 odsto šećera. Prevazilazi rajnski rizling po otpornosti na mrazeve. Tolerantna je na plamenjaču i sivu trulež grožđa, ali osetljiva na pepelnicu. Vino ima vrlo izraženu, finu muskatnu aromu. Pogodna je za proizvodnju prirodnih, poluslatkih, aromatičnih vina. Rakija od grožđa petre takođe ima izraženu aromu.
Petka je bela vinska sorta. Autori su P. Cindrić, N. Korać, V. Kovač, M. Medić. Priznata je 2001. godine. Bujna je sorta velike rodnosti. Redovno nakuplja više vod 20 odsto šećera u širi, uz umeren sadržaj kiselina. Daje harmonična, kvalitetna bela vina. Otporna je na sivu trulež grožđa, izuzetno tolerantna na plamanjaču i pepelnicu. Može se uspešno gajiti bez ikakve zaštite protiv gljivičnih bolesti ili uz redukovanu zaštitu u godinama povoljnim za razvoj patogena.
Rubinka je nastala iz iste kombinacije ukrštanja kao i petka. Autori su P. Cindrić, N. Korać i V. Kovač. Priznata je 2002. godine. Sorta je umerene bujnosti, srednje ali redovne rodnosti. Formira redak, uredan špalir. Dobro nakuplja šećer i daje visokokvalitetna, harmonična vina. Grožđe sazreva nešto pre rizlinga italijanskog. Otpornija je na zimske mrazeve od rizlinga italijanskog. Odlikuje se otpornošću na sivu trulež grožđa i visokom tolerancijom na plamenjaču i pepelnicu, pa se može gajiti uz vrlo redukovanu zaštitu, a u nekim godinama i bez nje. Pogodna je za organsku proizvodnju vina.
Kosmopolita je nastala kao rezultat zajedničkog rada mađarskih i domaćih selekcionera. Priznata je 2001.godine. Autori su P. Cindrić, N. Korać, V. Kovač i P. Kozma. Sorta ima snažan čokot sa velikim brojem uspravnih lastara i većim brojem uspravnih zaperaka. Listovi su mali, petodelni, sjajni i kožasti. Grozd je valjkast, izdužen, srednje rastresit, ponekad i rahuljav. Bobice su okrugle, ružičaste boje, sa debelom pokožicom, finog muskatnog ukusa. Sazreva rano, sredinom avgusta, i traži berbu u pravom trenutku, inače gubi kiseline. Nakuplja veliku količinu šećera. Zahteva dugu rezidbu. Veoma je otporna na mrazeve i sivu plesan, a srednje otporna na plamenjaču i pepelnicu. Daje kvalitetno vino sa veoma finom muskatnom aromom. Pogodna je za integralnu proizvodnju grožđa i vina.
Bačka je nastala iz iste kombinacije ukrštanja kao rubinka i petka. Priznata je 2002. godine. Bujna je sorta, velike i redovne rodnosti. Sazreva u drugoj epohi (druga polovina septembra). Nakuplja oko 20 odsto šećera uz dovoljno kiselina za proizvodnju kvalitetnog vina, neutralnog mirisa i harmoničnog ukusa. Ispoljila je izuzetnu otpornost prema niskim zimskim temperaturama i gljivičnim bolestima. Ova sorta se može gajiti u skladu s principima organskog vinogradarstva čak i u rejonima sa visokim rizikom od zimskih mrazeva.
Panonija je rezultat ukrštanja rajnskog rizlinga i domaćeg genotipa visoke otpornosti na gljivične bolesti i niske temperature (autori su P. Cindrić, N. Korać i V. Kovač.). Priznata je 2003. godine. Sorta je umerene bujnosti sa uspravnim rastom lastara i malim brojem slabih zaperaka. Formira redak, uredan špalir, lak za održavanje. Grozd je rastresit, bobice okrugle, žutozelene, sočne, prijatnog ukusa. Sazreva nekoliko dana pre rajnskog rizlinga. Dobre je rodnosti. Redovno nakuplja više od 20 odsto šećera u širi, uz visok sadržaj kiselina. Daje visokokvalitetna vina. Panonija se odlikuje otpornošću na plamenjaču i pepelnicu i visokom tolerancijom prema botritisu. U većini godina se može uspešno gajiti bez primene pesticida. Vrlo je pogodna za organsku proizvodnju grožđa.
Morava je nastala iz iste kombinacije ukrštanja kao i panonija. Umerene je bujnosti. Grozd je rastresit, bobice okrugle, zelene, sočne. Vegetaciju započinje malo ranije od rajnskog rizlinga, a grožđe sazreva približno istovremeno sa njim. Rodnost u znatnoj meri oscilira po godinama, od skromne do vrlo visoke. Nakuplja oko 20 odsto šećera, uz visok sadržaj kiselina u širi (10–20 g/l). Vino je vrhunskog kvaliteta, sa karakterističnim mirisom koji podseća na sovinjon. Sorta je vrlo otporna na sivu trulež grožđa i plamenjaču, a srednje osetljiva na pepelnicu. Sa nekoliko tretmana sumporom ova sorta bi se mogla vrlo uspešno gajiti u organskoj proizvodnji grožđa.
Frajla je priznata je 2015. godine. Autori sorte su P. Cindrić, N. Korać i D. Ivanišević. Srednje je bujnosti. Formira gust špalir, slično kao t raminac. Grozd je srednje veličine, srednje zbijen ili rastresit. Bobice su sitne, zelenožute boje, sočne, vrlo slatke, sa finim, specifičnim ukusom. Bobice u punoj zrelosti formiraju suvarak. Sorta je srednje, ali redovne rodnosti, ranog sazrevanja (prva epoha). Nakuplja velike količine šećera u širi (često i više od 25 odsto), uz relativno veliki sadržaj kiselina (8-9 g/l).U eksperimentalnim i proizvodnim zasadima sorta je do sada ispoljila visok stepen tolerancije prema gljivičnim bolestima i mrazevima. Pored elegantnih suvih i poluslatkih vina, od ove sorte bi se uspešno mogla proizvoditi prirodna slatka vina. Takođe, frajla može biti veoma korisna u kupaži sa sortama koje imaju problem sa nakupljanjem šećera. Frajla je pogodna za organsku proizvodnju vina.
Dionis je sorta koja je priznata 2017. godine. Čokot je srednje bujnosti, formira redak, prozračan i uredan špalir. List je srednje veličine, izrazito petodelan. Grozd je rastresit, bobice sitne, tamnoplave, sočne. Srednje je rodnosti. Sazreva pozno (u isto vreme kad i kaberne frank). Sadržaj šećera u širi je preko 20 odsto. Otporna je na niske zimske temperature i gljivične bolesti. Vino je visokokvalitetno, harmonično, lepe rubin crvene boje.
Inostrane stone sorte
Ljana je stvorena u Moldaviji. Prvih dana septembra, kada grožđe ove sorte sazreva, čokote krase rastresiti srednje krupni grozdovi sa lepim, beložutim, krupnim, izduženim bobicama. Grožđe se može dugo čuvati na čokotu i brati prema potrebi. Ne truli i ne napadaju ga ose i ptice. Može se gajiti bez zaštite protiv plamenjače, pepelnice i sive truleži. Nažalost, osetljiva je na niske temperature, a ponekad se slabije oplodi. Preporučuje se za gajenje na manjim površinama, na terenima gde nema opasnosti od izmrzavanja. Na osnovu rezultata ispitivanja na oglednom polju u Sremskim Karlovcima, ljana je stavljena na domaću sortnu listu.
Moldova je kvalitetna stona sorta koja se već znatno proširila u Srbiji, Makedoniji i drugim balkanskim zemljama. Ovo je vrlo bujna i vrlo rodna sorta. Grožđe sazreva početkom oktobra, dugo se može čuvati na čokotu, dobro se transportuje i dobro se čuva u hladnjači. Čokoti su bogato okićeni krupnim, rastresitim grozdovima. Bobice su velike, jajaste, tamnoplave, sa obilnim pepeljkom. Pulpa je mesnato sočna, neutralnog ukusa. Moldova je kompleksno otporna sorta na gljivične bolesti i može se gajiti bez hemijske zaštite. Kao i većina stonih sorti, osetljiva je na mrzeve. Stavljena je na domaću sortnu listu. Izuzetno je pogodna za organsku proizvodnju grožđa, na okućnici ali i na većim površinama.
Nero je nova mađarska sorta koja je u ispitivanjima na eko-parceli u Sremskim Karlovcima pokazala odlične rezultate. Dobre je i redovne rodnosti, vrlo ranog sazrevanja (avgust), otporna na gljivične bolesti. Grozd je srednje zbijen, srednje veličine, kao i bobice, koje su tamnoplave boje, sa mnogo pepeljka, prijatnog ukusa. Ova sorta je vrlo interesantna za organsku proizvodnju stonog grožđa.
Terez je nova mađarska stona sorta stvorena u Kečkemetu. Velike je i redovne rodnosti. Ima krupne, rastresite grozdove, ovalne, krupne, zelenožute bobice i neutralan ukus. Sazreva u drugoj polovini septembra. Otporna je na sivu trulež grožđa i pepelnicu, a srednje osetljiva na plamenjaču. Grožđe se može dugo čuvati na čokotu. Uz nekoliko tretmana bakarnim preparatima ili alternativnim bio-preparatima, ova sorta se može uspešno gajiti u organskoj proizvodnji.
Prof. dr Nada Korać, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Dobro jutro broj 557 – Septembar 2018.
