Tokom šezdeset godina oplemenjivačkog rada u naučnoistraživačkim institucijama Srbije, do sada je stvoreno i priznato 75 novih sorti i klonova vinove loze. Među novostvorenim sortama Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu su “kalina” i “despina”. Ove stone sorte grožđa priznate su u martu 2017. godine.
“Kalina” je dobijena iz kombinacije ukrštanja „muskat hamburg SV 12375“, a sorta “despina” iz kombinacije ukrštanja „SV 18315 muskat hamburg“. Na oglednom dobru “Radmilovac“ Poljoprivrednog fakulteta ispitivane su njihove najvažnije osobine, na osnovu kojih bi se preporučilo širenje u proizvodne vinograde Srbije. Rezultati su nedavno predstavljeni na 32. savetovanju pod nazivom „Unapređenje proizvodnje voća i grožđa“, održanom u Grockoj.
Žute bobice muskatnog ukusa
Ispitivane sorte su okalemljene na podlozi Berlandieri x Riparia kober 5BB, i posađene na rastojanju od 3 x 1 metar u proleće 2012. godine. Na čokotima je formiran Gijov jednogubi uzgojni oblik, a u vinogradu su primenjivane standardne agro i ampelotehničke mere. Svaka sorta u ogledu je bila zastupljena sa po šest čokota koji su predstavljali ponavljanja.
Ispitivanja su pokazakla da obe sorte imaju potpuno otvoren vrh mladog lastara, hermafroditan tip cveta i petodelan list. Grozd im je srednje zbijen, a bobice široko eliptičnog oblika, žute do žutozelene boje pokožice. Imaju veoma izražen muskatni ukus.
“Kalina” je imala nešto ranije vreme zrenja (15. septembar), dok je “despina” za berbu pristigla nešto kasnije (23. septembar). Vreme zrenja obe sorte uglavnom se poklapa sa “muskat hamburgom”, tako da one sa svojim atraktivnim grozdovima i žuto obojenim bobicama, izraženog muskatnog ukusa, mogu upotpuniti sezonu potrošnje grožđa u ovom periodu.
Dobri i prinos, i kvalitet
Upoređivanjem prinosa grožđa čije je ispitivanje rađenou jednakim uslovima gajenja utvrđeno je da je kod obe sorte on bio približno jednak. Prosečan prinos kod sorte “kalina” iznosio je 0,95 kg po kvadratnom metru, a kod “despine” 0,93 kg po m2. Stručnjaci navode da su ovo sasvim zadovoljavajući prinosi, s obzirom na to da se radi o početnoj rodnosti koja je ispitivana u prvim godinama posle sadnje.
Sadržaj šećera i ukupnih kiselina u širi kod sorte “kalina” iznosio je 17,91, a kod sorte “despina” 20,16 procenata. Dobijeni odnos sadržaja šećera i ukupnih kiselina ukazuje na dobar kvalitet i ukus grožđa obe sorte. Obe sorte ispoljile su veoma zadovoljavajuću otpornost prema izazivačima najvažnijih gljivičnih bolesti (Plasmopara viticola, Uncinula necator, Botrytis cinerea).
Stručnjaci smatraju da lep i atraktivan izgled grozda i bobice, veoma izražen muskatni ukus i otpornost na bolesti, kvalifikuju sorte “kalina” i “despina” za gajenje u uslovima Beogradskog rejona (Gročansko vinogorje), kao i u drugim sličnim rejonima i vinogorjima Srbije.
S. Malinović
Dobro jutro broj 558 – Oktobar 2018.
