Dok su mnogi za vreme NATO bombardovanja sedeli u kući, gledali vesti, ili odlazili u skloništa, neki malo hrabriji krenuli su po Vojvodini i Fruškoj gori, dok su padale bombe, da podižu plantažu novih selekcija kajsija. Entuzijasti, predani struci i sa jakom željom da stvore sorte koje će biti otpornije na zimu, davati više roda i imati jače grane, nisu marili za vanredno stanje.
Zahvaljujući timu u kojem je bio i naš dugogodišnji saradnik, novosadski profesor dr Zoran Keserović, stvorene su kvalitetnije sorte, neke priznate od strane Komisije za priznavanje pri Ministarstvu za poljoprivedu i neke koje priznanje tek očekuje. O njihovim prednostima u odnosu na postojeće govorio je za „Dobro jutro“ profesor Keserović:
SK 1 kajsija nad kajsijama
– Vrlo je interesantna istorija nastajanja ovih selekcija koje uskoro treba da postanu nove sorte. U Vojvodini i u celoj Srbiji je 1998. godine bila izuzetno niska temperatura, koja je uništila rod kajsije, u Vojvodini sigurno preko 99%. Tada smo, na moj predlog, a preko redakcije časopisa „Dobro jutro“ objavili oglas da se prijave svi proizvođači kajsija koji imaju stabla da nisu izmrzla – priseća se profesor Keserović.
Na njegov poziv odazvalo se preko 25 voćara koji su imali rodna stabla u godini kada je kajsija izmrzla.
– Okalemili smo sve te selekcije 23. na 24. mart 1999. godine i, kada je počelo bombardovanje, mi smo 24. marta, iako su bombe padale po Fruškoj, gori podizali jednu od najvećih kolekcija u Srbiji i na Balkanu, sa preko 70 sorti i ovih 19 selekcija. Svaka sorta i selekcija imale su po tri stabla i – od tih 19 selekcija izdvojene su tri perspektivne.
Koje su to selekcije?
– Tri perspektivne su bile DN 1 koja je 2017. godine priznata kao sorta buda, kao i SK 1 i SK 3 koje bi ove godine Komisija za priznavanje pri Ministarstvu za poljoprivredu trebalo da prizna kao sorte – navodi profesor Keserović.
Od tih selekcija, prema podacima našeg renomiranog sagovornika, SK 1 je već uveliko u upotrebi kod proizvođača i pokazala se kao jedna od najboljih.
– SK 1 se već uveliko širi kod proizvođača. Po mojoj proceni, to će biti jedna od najboljih sorti kajsije koje su do sada stvorene i jedna od najboljih sorti u proizvodnji, jer se pokazala kao izuzetno rodna. To je sorta koja stiže malo ranije u odnosu na NS 4 i NS 6, a posle sorte buda koja sazreva u trećoj dekadi juna meseca. Dobra je za preradu, i za pekmez i za džem i za rakiju. Mi smo imali jednu degustaciju gde je rakija od ove selekcije SK 1 ubedljivo pobedila sve ostale rakije koje su proizvedene od ostalih sorti.
Bitne su podloge, ali i razmaci između stabala
Kako bi se došlo do što boljih sorti, dve vodeće sorte NS 4 i NS 6 su posađene na podloge ishara i torinel. O tome profesor Keserović kaže:
– Mi smo ovde na Fruškoj gori podigli jedan ogledni zasad na vegetativnim podlogama, da intenziviramo proizvodnju kajsije, ne samo u Srbiji, već i u Hrvatskoj i bivšim republikama Jugoslavije. Posađene su dve vodeće sorte NS 4 i NS 6 na dve podloge ishara i torinel, zatim selekcija SK 1 i priznata sorta buda, takođe na podlogama ishara i torinel.
Koliko su bile važne podloge, pokazalo se da je toliko je bio bitan i razmak između stabala, kako bi svaka kajsija dala svoj maksimum.
– Selekcija SK 1 je posađena na rastojanju 4 x 2,5 metra i 4 x 2 metra, na podlozi ishara i njen rod je izuzetno dobar. Kod rastojanja 4 x 2 to je negde 1.200 stabala po hektaru i po stablu imamo oko 25 kilograma. Kad to znate, onda dođete do krajnjeg rezultata od oko 30 proizvedenih tona po hektaru. Sorta SK 1 posađena je i na podlozi torinel, što je kržljava podloga, na rastojanju 4 x 2 i 4 x 1,5 metar sa 1.600 stabala po hektaru. Vrlo je interesantno da je na torinelu, kao kržljavoj podlozi, gde smo očekivali da će biti ranije cvetanje i ranije zrenje, daleko kasnije došlo do cvetanja i zrenja plodova. Ono što je karakteristika ove sorte je da, bez obzira koliko puno rodi, nema lomljenja grana.
Ova sorta iz Vojvodine polako potiskuje čačansku rodnu, zbog njenih malo lošijih karakteristika.
– Jedno vreme je vodeća sorta u Vojvodini bila čačanska rodna, ali je vremenom ova sorta potiskivana, jer se vrh koštice lomi, dok su grane jako krte i lome se pod teretom roda. Kod SK1, kao ni kod bude, nema lomljenja grana. Interesantno je da, iako je bilo puno padavina, mali je broj lomljenja koštica kod ove sorte i može se preporučiti i za velike proizvođače rakije, jer može da ide pod pasirku, ima dosta veliki sadržaj šećera, atrkativni su plodovi sa narandžasto – žutom kao osnovnom bojom – objasnio je za Dobro jutro sve prednosti novih selekcija kajsija profesor dr Zoran Keserović.
dr Zoran Keserović
