PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA
Svakom voćaru, samoukom ali vičnom kalemaru, desilo se da mu se ne dopada neka sorta voćaka, da onu koja je bila atrakcija pre samo desetak godina sada niko i ne traži, a voćka dobro rađa, zdrava je i grehota je da se izvadi. Ako se zameni mladom, trenutno traženom i perspektivnom, ona će početi da rađa tek za koju godinu, a vreme leti. Od davnina se zna da su vični kalemari poznati i rado viđeni, kako u svom selu tako i u okolnim, pa eto prilike da se ispune želje i drugih voćara amatera i pogrešno odabrana sorta zameni nekom dopadljivijom i rodnijom.
Današnju voćarsku proizvodnju karakterišu brze promene i pogrešan izbor sorti prilikom podizanja zasada, što može dovesti do malih prinosa i berbe plodova koji nisu zadovoljavajućeg kvaliteta. Ako se to desi, voćka se ne mora izvaditi. Samo je valja prekalemiti.
Optimalno vreme – avgust i mart
Cilj prekalemljivanja je zamena jedne sorte drugom radi povećanja rodnosti, ili poboljšanja sortnog kvaliteta. Osim toga, prekalemljivanje se radi i u slučajevima kada se u zasad želi uneti sorta koja je bolji oprašivač. Može i kada se želi ranocvetna sorta zameniti kasnocvetnom. Tako se u najkraćem vremenu i s najmanje troškova reši pitanje zamene sorte pri čemu stablo ostaje na stalnom mestu. Prekalemljene sorte mogu za kratko vreme formirati novu krunu i brzo stupiti na rod.
Treba znati da se ovaj posao ne radi istovremeno kod svih voćnih vrsta. Najčešće se prekalemljuju jabuke i kruške mada se primenjuje i kod drugih voćnih vrsta, a optimalno vreme za promenu sortimenta su avgust i mart.
Stabla se prekalemljuju obično dok su voćke mlade, mada nije retkost da se to radi i na stablima starim dvadesetak godina. Ipak, bolji efekti se postižu kada su voćke mlađe, jer se kalem brže „primi“ i pre prorodi.
U ovom poslu mora se voditi računa da se podloge i kalem grančice sorti koje se prekalemljuju podudaraju u pogledu bujnosti, vremenu cvetanja i završetka vegetacije. Po pravilu, ne prekalemljuju se kržljava, povređena i oštećena stabala.
Najbolje kalemljenje na isečak
Voćke, odabrane za prekalemljivanje treba tokom zime pripremiti. Posebno kada se kalemi u martu. Na starijim stablima sve grane valja skratiti tokom zimskog perioda i prekalemiti obično krajem februara ili početkom marta, ako se to radi u proleće. Kod mlađih voćaka grane se prekraćuju prilikom prekalemljivanja.
Prekalemljivanje se može uraditi direktno na presek. Grana se osveži u momentu prekalemljivanja, a to je najčešće u fazi početka vegetacije, neposredno pred cvetanje. Biraju se grane debljine 3 do 5 cm, i obavezno se ostave dve-tri grančice koje su niže po položaju u odnosu na mesto kalemljenja, jer one treba da obezbede hranu do prijema okaca i da štite deblo od ožegotina i sunca.
Jabučaste voćne vrste i šljive mogu se prekalemljivati u dva roka – u drugoj polovini marta i u avgustu, na spavajući pupoljak. Kalemljenje se obavlja na isečak, pod koru ili u procep. Kada se kalemljenje završi, valjalo bi da se preseci grana i kalem grančica premažu kalem voskom. U praksi najbolji rezultati se postižu kada se kalemi na isečak, jer se najbrže stvara kalus. Ukoliko se kalem “ne primi“ u martu, tu je avgust da se ponovi na spavajući pupoljak.
Zemljište u zasadu posle prekalemljivanja treba održavati, redovno uklanjati korove, orezivati, štititi i prihranjivati. Ako se prekalemljuje u avgustu, do kraja vegetacije nije ostalo puno vremena, ali voćke se ne smeju prepustiti ćudima prirode.
Piše: Svetlana Mujanović
