Danas se hektar u blizini većih gradova prodaje i po ceni većoj od 1,1 milion evra, koliko je nedavno dostignuto u Petrovaradinu i u Šimanovcima. I takva visoka cena nakako je postala normalnost za industrijsko zemljište koje ima i površinu i dobru infrastrukturnu povezanost.
Ono što je novo, kako piše Blic, jeste da rast cene beleže i takozvane „gole“ oranice, i to ne samo u blizini velikih gradova, već širom Srbije.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, cene poljoprivrednog zemljišta konstantno rastu i kreću se od nekoliko stotina evra za hektar do nekoliko desetina hiljada evra. Najskuplje poljoprivredno zemljište je u Južnobačkom okrugu gde se hektar prodaje i za 31.000 evra, dok je najjeftinije u regionu južne i istočne Srbije, gde se hektar zemlje može naći i za 250 evra.
– Šumadija i Zapadna Srbija – 400 do 25.000 evra za hektar
– Beogradski region – 2.000 do 20.300
– Sremski okrug – 1.150 do 30.700
– Južnobanatski okrug – 400 do 20.050
– Zapadnobački, Srednjobanatski, Severnobanatski i Bački okrug – 1.000 do 18.000
– Južna i Istočna Srbija – 250 do 20.400
– Južnobački okrug – 2.000 do 31.000
Prema poslednjim raspoloživim podacima u Srbiji ima nešto više od pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta od čega je iskorišćeno oko 3,3 miliona hektara. Procene su i da će zemlje koju niko ne koristi biti sve manje, a razloga je nekoliko.
Već nekoliko godina unazad svedoci smo rasta broja ljudi koji se okreću poljoprivredi, ali i sve više državnih subvencija kojima se podstiče ulaganje u različite poljoprivredne kulture. Sve je više i IPARD podsticaja koji su interesantni posebno velikim igračima i ozbiljnim poljoprivrednim proizvođačima.
Mnogo je građana koji tek kreću u poljoprivredu. Kupuju gole oranice, sade voćnjake, postavljaju plastenike sa povrćem, ulažu u proizvodnju začinskog bilja i cveća, ali i vinograda. Mnogi podižu i zasade lešnika, oraha ili borovnica, a u području Grocke sve je više i zasada trešnje. Područje Topole poslednjih godina sve je poznatije po zasadima mladih vinograda, a to se već odavno dešava i na obroncima Fruške gore.
Da li će neka parcela biti „lako ili teško“ prodata zavisi od mnogih faktora; lokacije, kvaliteta zemlje, mogućnosti za navodnjavanjem, nagiba terena…ali i od mogućnosti za ukrupnjavanje. Jer upravo mogućnost ukrupnjavanja jeste ključna za razvoj i širenje investicije.
Dok su ne tako davno visoke cene zemlje bile rezervisane samo za najbližu okolinu velikih gradova i to pre svega na Beograd i Novi Sad, analize sada pokazuju da se taj trend menja i da zemlja širom Srbije ima sve više cene, bez obzira na udaljenost od gradova.
Kako piše portal Kamatica, poslednjih godina uočljiv je porast startup preduzeća upravo u oblasti proizvodnje onoga što se danas moderno zove „organik“, a kod nas je tradicionalno poznato kao domaća hrana, dakle ona koju su decenijama (pa i vekovima) u Srbiji proizvodili domaćini na selu. Najbitnije za ovu granu ekonomije jeste da postoji porast interesovanja za nju, pre svega kod mladih poljoprivrednika. Reč je o novoj generaciji koja je odrasla uz digitalne tehnologije i koja zna kako uz pomoć istih može da poveća svoje prinose i daje razvija agro biznis.
Kada je reč o zemlji, paralelno sa malim poljoprivrednim proizvođačima, postoji i velika količina krupnih poljoprivrednika koji imaju potencijal za rast i ukrupnjavanje zemljišnih poseda koje obrađuju.
Gledano sa poljoprivredne strane, rast cena će se svakako nastaviti jer je obradivo zemljište ograničen resurs. Kada neko kupi parče njive sa kojom zna šta će da radi, to parče njive više neće biti na prodaju. Tom logikom tržište se smanjuje, a samim tim cena preostalog zemljišta koje je na tržištu se povećava.
Pored poljoprivrednog biznisa, do rasta cena oranica je došlo i zbog biznisa nekretnina.
Krupni kapital često ima običaj da čuva vrednost kroz nekretnine, pa tako rastu cene kvadrata kada su u pitanju kvadrati stanova, ali i hektari njiva koje mogu postati građevinsko zemljište. Ljudi koji kupuju to zemljište za neke buduće nekretnine najčešće nemaju problem da sačekaju 15-tak godina da to zemljište bude prenamenjeno iz poljoprivrednog u građevinsko. Ove parcele uglavnom se nalazi po obodu ili u blizini gradova.
Izvor: radio 021
Foto: Freeimages
