INSEKTI UGROŽAVAJU I VINOVU LOZU
Vinogradari najviše strahuju od parazitnih gljiva, prouzrokovača bolesti, među kojima prednjače plamenjača, siva trulež i nešto manje pepelnica. Ali, ni štetočine nisu bezazlene. Najopasnije štetočine vinove loze su pepeljasti grožđani moljac (Lobesia botrana), cikada (Scaphoideus titanus), cigaraš (Bicticus betulae) i lozina lisna grinja šiškarica (Eriophyes vitis).
Pošto se o njima ređe priča, iako štete nekih godina znaju da budu značajne, namera nam je da vinogradare upoznamo s njihovim biologijama i sredstvima za njihovo suzbijanje.
Moljac oštećuje bobice i otvara vrata i botritisu
Pepeljasti grožđani moljac (Lobesia botrana) ima tri generacije godišnje. Prezimljava u stadijumu lutke, a imago (odrasli) se pojavljuje krajem aprila, početkom maja. Ženke izleću nekoliko dana posle mužjaka i polažu jaja. Kada se larve ispile, bobice su 3-4 mm u prečniku i ispiljene gusenice prve generacije ih ne mogu sakupljati nitima, naročito ako su grozdovi rastresiti. One tada direktno prodiru u samu bobicu i razvijaju se u unutrašnjosti. Posle 3-4 nedelje odlaze pod koru čokota ili u pukotine pritki gde prelaze u lutku.
Stadijum lutke traje oko dve nedelje. Iz njih izlaze leptiri druge generacije krajem juna i početkom jula, kada su bobice veličine graška. Ženka polaže jaja direktno na bobice. Ispiljene gusenice se ubušuju u bobicu i hrane se unutrašnjim sadržajem. Tokom razvoja, jedna gusenica ošteti veći broj bobica. Ako je vreme suvo, na mestu prodiranja, bobica počinje da se suši i tamni i na kraju se osuši. Ako je vreme kišovito ili vlažno, oštećene bobice su idealno mesto za razvoj patogena prouzrokovača sive truleži (Botrytis cinerea), koja se dalje može proširiti na zdrava, neoštećena zrna. Gusenice druge generacije se brže razvijaju i već krajem jula i početkom avgusta prelaze u stadijum lutke.
Leptiri treće generacije se javljaju krajem avgusta i početkom septembra i tada ženke polažu jaja na poluzrele bobice. Kada gusenice treće generacije završe razvoj, napuštaju grozd i prelaze u pukotine lastara ili kore čokota. Na tim mestima prave čauru i pretvore se u lutku koja prezimljava. U nekim godinama može se pojaviti i četvrta generacija, samo što mlade gusenice obično uginu, zbog zahlađenja.
Dovoljan jedan tretman godišnje
Masovni let leptira i polaganje jaja se javlja na temperaturi od 20 do 27 °C, ali za polaganje jaja potrebna je i vlaga koja ne sme biti niža od 60 procenata. Položena jaja se suše ako je vlaga ispod 40 posto. Brojnija je u zasadima sa sortimentom koji ima velike ili zbijene gozdove, gde je vlažnost visoka, a strujanje vazduha minimalno. Štetočina može smanjiti prinos i do 30 posto i omogućiti jaču pojavu bolesti poznatu kao siva trulež (Botrytis cinerea).
O zaštiti od ove štetočine valja razmišljati još pre podizanja vinograda. Hemijskoj zaštiti prethode dobro sprovedene agrotehničke mere. Kao najvažnije se podrazumevaju:
Gajenje vinove loze u špalirima sa velikim međurednim rastojanjem, kako bi se postigla bolja provetrenost u zasadu i da svaki čokot bude izložen suncu, pa će se položena jaja osušiti zbog manjka vlage.
Optimalni rok za sprovođenje hemijskog tretmana se određuje na osnovu praćenja brojnosti leptira. Suzbijanje prve generacije smotavca treba sprovesti 8 do 10 dana posle utvrđivanja maksimalnog leta leptira, a druge 4 do 8 dana posle njihovog maksimalnog leta. Efikasno suzbijanje se može sprovesti insekticidima na bazi a.m. hlorpirifosmetila, fentiona, trihlorfona kao i mnogim drugim kontaktnim organofosfornim insekticidima, kao i insekticidima iz grupe piretroida. Za suzbijanje poslednje generacije smotavca koriste se insekticidi kraće karence kao što su organofosforni insekticidi hlorpirifosmetil, a od piretroida lamba-cihalotrin, beta-ciflutrin i deltametrin. Najčešće je u jednoj godini dovoljan jedan tretman za suzbijanje ove štetočine.
Cikada nije alava, ali širi fitoplazmu
Cikada (Schapoideus titanus) je monofagna vrsta i hrani se samo na vinovoj lozi. Ima jednu generaciju godišnje, prezimljava u stadijumu jaja. Ženka polaže jaja ispod kore dvogodišnjih lastara. Larve počinju da se pile polovinom maja, dok se prva imaga javljaju krajem juna i na lozi ostaju sve do kraja septembra. Ova cikada u toku razvoja prolazi kroz pet larvenih stadijuma. Svi oni, ali i imaga, se hrane na naličju lista vinove loze tako što sišu sokove iz floema.
Ako se prvo hrane na oboleloj biljci, mogu u sebe uneti fitoplazmu (Flavescence doree), prouzrokovača bolesti poznate kao zlatasto žutilo vinove loze. Kada pređu na zdravu lozu, tokom ishrane, u nju ubace fitoplazmu, posebno kada je reč o larvama od trećeg razvojnog stadijuma i odraslim cikadama, i tako prenose zarazu.
Direktne štete koje usled ishrane nanosi ova cikada (cvrčak) nisu ekonomski značajne, ali ona je veoma opasna kao prenosilac fitoplazme. Prvi simptomi zaraze ogledaju se u tome što pupoljci u proleće kreću kasnije ili uopšte ne kreću. Lastari imaju skraćene internodije, koje nedovoljno odrvenjavaju, zaostaju u porastu i izmrzavaju tokom zime. U vegetaciji listovi menjaju boju, savijaju se, a deo između glavnih nerava nekrotira. Boja zaraženih listova varira u zavisnosti od sortimenta. Kod belih sorti zaraženi listovi su svetložuti do zlatnožuti, a kod crvenih su svetlocrveni do tamnoljubičasti. Nekada dolazi i do nekroze cvasti, grozdići su smežurani i lošijeg su kvaliteta ili se uopšte ne formiraju.
Za efikasno suzbijanje neophodno je da se loza stalno pregleda, obavezno uklanjaju i spaljuju zaraženi čokoti, da se suzbija vektor fitoplazme, uništavaju divlja loza u okruženju i korovi, krče napušteni zasadi vinove loze. Da li postoji hemijska zaštita?
Piše: Dipl. ing. Milena Dražić,savetodavac za zaštitu bilja PSSS Valjevo
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
