На удару стрна жита која су формирала један до два листа, ако се температуре спусте до минус 10 и не буде адекватног снежног покирвача.
Температуре које су се у Пчињском округу, у последњих десетак дана, кретале од 1 до минус 11 Целзијусових степени, неће много оштетити усеве који су јесенас засејани у ширим оптималним роковима уз примену агротехничких мера, а који се сада налазе у фази мировања и са довољно снежног покривача.
То, међутим, не важи за оне који су посејани у другој половини новембра без примене НПК-а ђубрива и који су већ формирали један до два листа, зато што услед појаве ниских температура од минус 10, или минус 15 Целсизујусових степени, на влажном земљишту може доћи до стварања леда и измрзавања биљака.
Саветодавац за ратарство у врањској Појопривредно саветодавној и стручној служби, Нада Лазовић Ђоковић, поручује пољопривредницима да све ниске температуре које се крећу до минус 7 испод нуле нису значајна претња стрним житима.
“Проблем, међутим, може да се јави код стрних жита која су формирала један до два листа, ако се температуре спусте до минус 10 и не буде адекватног снежног покирвача”, каже Лазовић Ђоковић.
Она истиче да пољопривредници треба полако да почну са припремама за прихрањивање пшенице коју треба на основу стања усева, примењених агротехничких мера и временских услова да обаве у последњој декади фебурара или почетком марта месеца.
Отуда пољопривредници треба да обиђу своје њиве и виде у кавком стању се налазе њихови усеви. Уколико примете да су усеви жути требало би веома брзо да их прихране минералним ђубривом.
“Пре него што почну са прихрањивањем ратари би требало да ураде анализу земљишта Н мин методом, како би се тачно одредила неопходна количина азота, облик азота којим ће се обавити прихрана, као и то да ли је треба бацити одједанпут или поделити на два пута у фази бокорења и влатања”, саветује Лазовић Ђоковић.
Земљишта у Пчињском округу су углавном кисела, па се због тога, према њеним речима, препоручује употреба КАН-а, јер он неће доводити до даљих закишељавања парцела, а самим тим и до деградације земљишта.
“Оптимална количина је од 200 до 250 килограма по хектару”, поручује Лазовић Ђоковић и додаје да ратари тамо где су усеви мање развијени или где су кисела земљишта, прихрану обаве искључиво брже делујућим азотним ђубривом однодно КАН-ом. Количина чистог азота у првој прихрани креће се, најчешће, од 30 до 50 кг чистога Н-а/ха.
Она такође истиче да је на почетку пролећног кретања вегетације неопходна висока концентрација нитрата у земљишту. Нитратни облик азота не везује се у земљишту, подложан је испирању, па прихрнајивање док је капацитет акумулације биљака мали, мора бити усклађено са узрастом биљака, физичким својствима земљишта и климатским приликама па отуда уколико потребна количина азота за прихрану прелази 60 кг/ ха потребно је прихрану урадити у два наврата.
Иначе у Пчињском округу је прошле јесени озимим усевима засејано око 9 хиљада хектара. Од тога је чак 80 посто пшенице и јечма посејано у ширем оптималном року.
Текст и фото: Гордана Настић
