Na udaru strna žita koja su formirala jedan do dva lista, ako se temperature spuste do minus 10 i ne bude adekvatnog snežnog pokirvača.
Temperature koje su se u Pčinjskom okrugu, u poslednjih desetak dana, kretale od 1 do minus 11 Celzijusovih stepeni, neće mnogo oštetiti useve koji su jesenas zasejani u širim optimalnim rokovima uz primenu agrotehničkih mera, a koji se sada nalaze u fazi mirovanja i sa dovoljno snežnog pokrivača.
To, međutim, ne važi za one koji su posejani u drugoj polovini novembra bez primene NPK-a đubriva i koji su već formirali jedan do dva lista, zato što usled pojave niskih temperatura od minus 10, ili minus 15 Celsizujusovih stepeni, na vlažnom zemljištu može doći do stvaranja leda i izmrzavanja biljaka.
Savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Pojoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, Nada Lazović Đoković, poručuje poljoprivrednicima da sve niske temperature koje se kreću do minus 7 ispod nule nisu značajna pretnja strnim žitima.
“Problem, međutim, može da se javi kod strnih žita koja su formirala jedan do dva lista, ako se temperature spuste do minus 10 i ne bude adekvatnog snežnog pokirvača”, kaže Lazović Đoković.
Ona ističe da poljoprivrednici treba polako da počnu sa pripremama za prihranjivanje pšenice koju treba na osnovu stanja useva, primenjenih agrotehničkih mera i vremenskih uslova da obave u poslednjoj dekadi feburara ili početkom marta meseca.
Otuda poljoprivrednici treba da obiđu svoje njive i vide u kavkom stanju se nalaze njihovi usevi. Ukoliko primete da su usevi žuti trebalo bi veoma brzo da ih prihrane mineralnim đubrivom.
“Pre nego što počnu sa prihranjivanjem ratari bi trebalo da urade analizu zemljišta N min metodom, kako bi se tačno odredila neophodna količina azota, oblik azota kojim će se obaviti prihrana, kao i to da li je treba baciti odjedanput ili podeliti na dva puta u fazi bokorenja i vlatanja”, savetuje Lazović Đoković.
Zemljišta u Pčinjskom okrugu su uglavnom kisela, pa se zbog toga, prema njenim rečima, preporučuje upotreba KAN-a, jer on neće dovoditi do daljih zakišeljavanja parcela, a samim tim i do degradacije zemljišta.
“Optimalna količina je od 200 do 250 kilograma po hektaru”, poručuje Lazović Đoković i dodaje da ratari tamo gde su usevi manje razvijeni ili gde su kisela zemljišta, prihranu obave isključivo brže delujućim azotnim đubrivom odnodno KAN-om. Količina čistog azota u prvoj prihrani kreće se, najčešće, od 30 do 50 kg čistoga N-a/ha.
Ona takođe ističe da je na početku prolećnog kretanja vegetacije neophodna visoka koncentracija nitrata u zemljištu. Nitratni oblik azota ne vezuje se u zemljištu, podložan je ispiranju, pa prihrnajivanje dok je kapacitet akumulacije biljaka mali, mora biti usklađeno sa uzrastom biljaka, fizičkim svojstvima zemljišta i klimatskim prilikama pa otuda ukoliko potrebna količina azota za prihranu prelazi 60 kg/ ha potrebno je prihranu uraditi u dva navrata.
Inače u Pčinjskom okrugu je prošle jeseni ozimim usevima zasejano oko 9 hiljada hektara. Od toga je čak 80 posto pšenice i ječma posejano u širem optimalnom roku.
Tekst i foto: Gordana Nastić
