Selo Brezovica kod Čačka, podno planine Jelice, postalo je poznato kada je Goran Bojović vlasnik poljoprivrednog gazdinstva i direktor zadruge „Moravka“, vratio zaboravljenu rasu svinja moravku. Njegova zadruga na Jelici vrši širenje rase po celoj teritoriji Srbije uz sve potrebne pomoći koje iziskuju poljoprivredni proizvođači, a koje oni nude. Proširili su u toj meri da su došli do brojke od preko tri-četiri hiljade umatičenih kramača i sada idu samo uzlaznom putanjom i zastupljeni su u celoj Srbiji. A zašto je odabrao baš Moravku, Goran je ispričao za Dobro jutro.
– Moravka je bila već pred izumiranjem, a inače sam kao mali imao tu rasu. Prasile su se u šumi, bile slobodne. Svako naše gazdinstvo je bilo zagrađeno sa vrljikama, gde su svake godine to svinje pomerale. Nisu iziskivale mnogo hrane, jele su šljive koje opadnu, ili si ih nahranio ili nisi – priča Bojović, navodeći da ove svinje nisu zahtevne i da im nije potrebna kupovna stočna hrana..
– Ona ne zavisi od koncentrovane hrane, sve što proizvedete na gazdinstvu možete da joj date, ne morate da kupujete stočnu hranu. Proizvedete svoje žitarice i možete da im date. Svako selo je u vreme Miloša Obrenovića imalo svog trgovca i u to vreme je preko 200 hiljada grla izvoženo za Austrougarsku. Moravka je dobijena neselektivnim ukrštanjem iz Engleske uvezenog berkšira, domaće šumadinke i mangulice. Berkšir je uvezao knez Miloš Obrenović 1853. godine, tako da je dobijena moravka koja ima mnogo veće benefite od ostalih rasa – objasnio je direktor zadruge „Moravka“, navodeći sve prednosti ove rase.
– Prasi veći broj prasića, polna zrelost je pre, ima pozitivan holesterol, njena masnoća nama nije štetna za zdravlje. Imaju mramorisano meso koje podrazumeva red masti, red mesa i daju 10 posto više mesa u odnosu na mangulicu. U vreme kad smo gajili ove svinje nismo bili debeli. Sada smo vratili ovu rasu i mnogi koji se odluče imaju taj osećaj starog. Naše životinje žive slobodno u prirodi, jer je priroda nešto odakle smo potekli i ne možemo se odvajati od nje -kaže odgajivač moravki iz sela Brezovica podno planine Jelice koji je ove godine dobio još jednu nagradu za svoje proizvode – Etno brend za 2024. godinu.
– Da, dobio sam nagradu, prošle godine sam dobio tri nagrade. Ove godine su slanina i kobasica dobile nagradu Etno brend godine. Svi naši proizvodi su rađeni na tradicionalan način bez ikakvih dodataka. Sve što je prirodno mi radimo na prirodan način. Uzgoj je prirodan sa što manje koncentrovane hrane. Može samo dok su prasići mali u momentu odvajanja, da bi prešli sa mleka na zrnastu hranu. Sve ostalo je od lucerke, kkukuruza, ječma, zobi, sve što možemo iz prirode da im damo. Viškove krompira koje ljudi imaju u tim nižim predelima, ne moraju da bace na deponije, već njima hranimo svinje. Kupus isto, one ne biraju – kako bi lakše plasirali moravku smislili su i projekat „Naše prase“.
– Postoji projekat naše prase i svako može da ima prasence u Brezovici pod svojim brojem i može da dođe da ga poseti, da donese apanažu i kad dođe jesen da li će uzeti kao prerađevine ili kao meso to je na njemu da odluči. Neki se zbog dece odluče da prase ponesu živo sa sobom. To su neki noviteti koje smo mi prvi pokrenuli – za plasman nije nikakav problem, moravka je tražena od severa do juga.
– Traže nas od Novog Sada dole do juga. Imamo prodaju u Čačku, ovde na Kalenić pijaci, u Novom Sadu, Beogradu, onlajn i ljudi dolaze na kućnu adresu. Mi smo malo gazdinstvo,mala prerada idemo korak po korak. Sin sad završava fakultet i nadam se da će i on raditi sa nama – rekao je Goran Bojović za Dobro jutro.
