Neophodan preduslov za uspešnu drugu setvu i sadnju povrtarskih biljaka je izbor pogodne sorte, optimalno vreme setve i sadnje i pravilno sprovođenje agrotehničkih mera. U ovom mesecu mogu da se seju spanać, salata, boranija, rotkva, rotkvica, a rasađuju praziluk, kelj, kelj pupčar, brokoli, karfiol…
Lisnato povrće se redovno gaji kao postrni usev na velikim površinama ali i na malom posedu. Najčešći su zelena salata i spanać.
Salata je skromnih zahteva u pogledu uslova sredine: to je biljka kratke vegetacije (35–90 dana) i visoke biološke nutritivne vrednosti. U plodoredu dolazi na drugo mesto i najbolje uspeva posle biljaka obilno đubrenih stajnjakom kao što su paradajz, paprika i kupusnjače. Odgovaraju joj srednje teška do teška zemljišta, plodna, pH reakcije 5,8.
Za jesenju proizvodnju rasada za uzgoj na otvorenom polju salata se seje u julu i avgustu, rasađuje u septembru, a za berbu pristiže u novembru. U zaštićenom prostoru setva i sadnja salate su sukcesivni, sa razmacima od 10 do 20 dana tako da se seče tokom više meseci. Ovo povrće podnosi temperature do –13 Celzijusovih stepeni, te se zbog toga može gajiti sa ili bez pokrivanja agrotekstilom. Vrlo često se gaji u združenoj setvi, a najbolje uspeva uz praziluk, luk, kelerabu i radič. Razmak sadnje je 10–20 cm između biljaka i 20–40 cm između redova, dok se u plasteničkoj proizvodnji koriste specijalne folije sa razmakom 30 d` 30 cm koje se postavljaju na razmak jedna od druge dovoljno za nesmetano obavljanje poslova.
Za uspešno gajenje spanaća najbolja su laka do srednje teška, plodna i propustljiva zemljišta čija je pH reakcija 6,5–7. Ne đubri se direktno stajnjakom, a u plodoredu dolazi na drugo mesto, posle povrća đubrenog ovim organskim đubrivom. Spanać valja gajiti u jesenjem periodu zbog malih zahteva za toplotom i zbog toga što je ovo biljka kratkog dana. Spanać izdrži mraz od –6 do –8 stepeni, a dobro ukorenjene biljke podnose temperature i do –20. Proizvodi se isključivo direktnom setvom semena u više navrata (sukcesivna setva), a rok setve za jesenju proizvodnju je od kraja jula do kraja septembra. Seje se na rastojanju između redova 20–25 cm ili u trake od pet redova sa razmakom između traka 40–50 cm i međurednim razmakom 15 do 20 cm. Rastojanje između biljaka u redu treba da iznosi od 10–15 cm. Neposredno posle setve valja ga redovno zalivati jer zbog slabo razvijenog korena koji se rasprostire najviše u površinskom sloju, spanać zahteva mnogo vode. U uslovima vazdušne i zemljišne suše, biljke se sporo razvijaju, brzo stare i posle formiranja tri-četiri lista, na višim temperaturama obrazuju generativne organe.
Kupusnjače se takođe često gaje kao drugi usev. Proizvodnja rasada počinje već u junu – za kupus, ili početkom jula za ostale vrste. Za proizvodnju rasada karfiola setva počinje početkom jula, a valjalo bi da se seje sukcesivno, zbog produžene berbe. Rasad koji pristiže za mesec dana, rasađuje se krajem jula ili početkom avgusta na otvoreno polje, a ruže počinju da se formiraju krajem septembra. Kada dostignu prečnik 3–5 cm, vade se cele biljke i slažu u kanale dubine 20–30 cm, posle čega je potrebno da se dobro zaliju. Biljke u njima ostaju 30 do 45 dana, koliko traje period dozrevanja. Za to vreme hraniva iz listova prelaze u glavicu i karfiol za seču dospeva u oktobru, novembru i decembru, ako je bila sukcesivna setva. Osim u kanale, karfiol može da se unese i u zaštićeni prostor sa grejanjem, što omogućava da glavice dozrevaju cele zime. U tom slučaju prinosi su mnogo manji.
Kelj je po biološkim osobinama, a samim tim i po uslovima proizvodnje, sličan ostalim kupusnjačama, najviše karfiolu. Zbog relativno dobre otpornosti na visoke i niske temperature, može se proizvoditi tokom cele godine. Gaji se na isti način kao i karfiol, sa međurednim razmakom 60–70 cm i razmakom u redu 40–60 cm. Seje se početkom jula u otvorene leje, rasađuje krajem ovog meseca, a berba počinje u oktobru.
Kelj pupčar je odličan izbor za jesenju i zimsku proizvodnju i potrošnju jer dobro podnosi mrazeve do –10 Celzijusovih stepeni i kratkotrajne mrazeve od –15 do –20 stepeni bez većih oštećenja koje bi smanjile kvantitet i kvalitet plodova. Gaji se iz rasada, ali se može uspešno proizvesti i direktnom setvom semena. Za zimsku potrošnju seje se krajem maja u nađubrenu leju, a rasađuje početkom jula. Zbog duge vegetacije (period između rasađivanja i berbe traje četiri meseca), sadnja ne sme da kasni, jer u suprotnom plodovi, odnosno glavičice ostaju sitni i nekvalitetni. Razmak sadnje između redova treba da iznosi 70–100 cm, a u redu 50 cm. Ovo povrće je veoma otporno na niske temperature, te se zbog toga preporučuje sukcesivna setva i tada berba može da počne u oktobru i da traje sve do januara, pa i februara.
Brokoli daje najbolje rezultate na plodnim zemljištima sa visokim sadržajem organske materije, koja se po strukturi svrstavaju u srednje teška. U plodoredu dolazi na prvo mesto, a za proizvodnju jesenjeg useva najbolja pretkultura su strna žita. Od ostalih kupusnjača razlikuje se po tome što zahteva niže temperature, ali je istovremeno osetljiv na jako niske i jak mraz. Najbolje uspeva na temperaturama između 15 i 18 stepeni, a optimalna je 13. Da bi brokoli formirao ružu, mora proći period s temperaturama nižim od 10 stepeni. Međutim, ako one potraju 20 i više dana, dolazi do fiziološkog poremećaja – pupoljčenja. Manje cvetne ruže se formiraju prerano, a pojavljuju se i bočni izanci. To se dešava i ukoliko su nerazvijene biljke izložene vodnom stresu posle rasađivanja. S druge strane, ako biljke rastu na visokim temperaturama, formiraju se sitne, rastresite cvasti koje se brzo otvaraju. Kod ovog povrća se često javlja još jedan fiziološki poremećaj – šupljikavost stabla. To je posledica nedostatka mikroelementa bora. Zbog toga bi bilo dobro da se, pre rasađivanja na toj parceli uradi hemijska analiza zemljišta, i u skladu sa rezultatima unese odgovarajuće đubrivo. Sadi se u redove razmaka 60–80 cm, dok je u redu rastojanje između dve biljke 40–60 cm.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 543 – Jul 2017.
