U zemlji Srbiji pečenje rakije se oduvek smatralo „muškim“ poslom. Znalo se, kad dođe šljiva, ko postavlja kazane, ko loži vatru i nadgleda, ko proba prvi otok. Da sve ne bi bilo baš tako, da se tradicija može narušiti, da žena podjednako dobro može raditi i taj deo neprikosnovenog muškog posla, saznali smo u Vrnjačkoj Banji.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
Dana Trmčić, majka troje dece i baka petoro unučadi, peče rakiju. I to ne bilo kakvu, već, kako kažu, najbolju u Banji. Ona snabdeva najveće banjske hotele, kod nje na 3,5 km od centra grada, u naselju Lipova, dolaze gosti na čašicu, domaće vruće uštipke, lepinje s kajmakom i odličnu pršutu. Kod nje je po ceo dan gužva, i u kuhinji i za trpezom, a Dana je uvek raspoložena, nasmejana i spremna za rad. Zbog toga je, umesto nje, s nama pričao sin Đorđe, glasnogovornik ovog složnog domaćinstva.
– Destilerija „Dana“ je lokalni brend koji postoji već dvanaest godina. Specifični smo po tome što rakiju peče žena, moja majka Dana Trmčić. Ona je, želeći da sazna kako je najbolje peći rakiju, završila kurs na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, nakon čega je pokrenula proizvodnju – priča Đorđe, ponosan na majku i uspeh koji je postigla. Danine rakije su isključivo od voća, i to od njihovog, neprskanog.
Rakije su od šljive, kruške viljamovke, dunje, kajsije, jabuke, loze. Šljive, kruške i jabuke su iz sopstvenih voćnjaka, dunje i kajsije kupljene ovde, u kraju. Najbolja dunja je iz Tavnika, a kajsija iz Kraljeva, vrhunska je. Osim domaćeg voća, Trmčići se drže i domaćeg recepta, iz svog kraja. Zbog toga im je rakija i najtraženija baš u Banji.
