Poslovi u polju nimalo nisu fizički laki, a osim toga, mogu biti i vrlo opasni ukoliko pažnja odluta na samo nekoliko sekundi. Posledice, nažalost, ponekad budu i najtragičnije. Saveti poljoprivrednicima su da, pre svega, odmorni, naspavani i koncentrisani pristupe radovima, ali i da, obavezno, provere u kakvom je stanju mašina pre njene upotrebe.
Darko Marinković iz sela Nemenikuće iz Mladenovca, koji godinama uslužno obrađuje zemlju, ukazuje da su najopasniji berači za kukuruz, a posledice su, uglavnom, navodi, ostajanje bez prstiju ili čak cele ruke.
Zato je, napominje, ukoliko se čuje lupanje, trešenje, najpametnije prvo ugasiti mehanizaciju i tek kada je isključena prići i proveriti šta nije u redu.
„Ako je osoba u traktoru, do povrede neće doći. Ali, ako izađe iz istog, a ne isključi ga, posledice mogu biti velike i opasne“, navodi Marinković.
Premor je, dodaje, još jedan od faktora koji izazivaju nezgode.
„Na primer, kukuruz se uglavnom bere noću zbog vlage i rose da bi se bolje čistio, a koncentracija, ako smo radili celog dana, u noći može da popusti.“
Ukazuje i da nikako ne treba skidati zaštitnu opremu što, primećuje, poljoprivrednici često urade, a ta zaštita može ih spasiti u momentima kada dođe do nezgode.
„Ako je, recimo, u pitanju kosačica na kojoj je skinuta cerada i ukoliko ona u travi zakači neki kamen, taj kamen može da odleti i povredi nekoga na udaljenosti i od 20 metara. Ako otpadne disk koji se vrti, on može još dalje da odleti“, ukazuje Marinković, te smatra da je najbolje da drugih lica ne bude u blizini mašina koje su u radu.
Najopasnije su, smatra, one koje imaju rotirajuće delove koji se koriste za seckanje, sitnjenje, lomljenje.
„Sa plugom se teže neko može povrediti, međutim sa kosilicama je veća mogućnost. Sve što radi preko kardana i ima noževe, okidače, brzorotirajuće delove je vrlo rizično.“
Pre upotrebe treba proveriti samu mašinu, ali zaključuje da do povreda češće dolazi zbog pada koncentracije i nestručnog rukovanja nego zbog kvarova.
Jovan Negovan iz udruženja „Pančevački ratari“ takođe ističe da kardani mogu biti vrlo opasni i pogubni.
„Jednog momka u mom kraju je uhvatio kardan, bio je u komi, jedva je preživeo. Ako uhvati deo odeće, smota i može se desiti da od osobe ne ostane ništa. Kombajneri znaju da mora da se vodi računa i oko sečke, delova koji kose žicu, seku slamu i kukuruzovinu“, navodi Negovan.
Kada su traktori u pitanju savetuje da prvo treba proveriti da li imaju dovoljno ulja, vode, goriva, pa tek onda ući unutra. Smatra da mlađi poljoprivrednici manje pažnje pridaju proveri mašina pre upotrebe, te ističe da to nikako ne bi smeli da zaborave i smetnu s uma.
„Takođe, do nezgode često dolazi u žurbi. Ratari, zbog vremenskih uslova, žure da završe posao, na primer, pre kiše i ne obrate pažnju na sve ove elemente. Upravo u tim užurbanim momentima najčešće nastaju povrede.“
Dodaje i da van mehanizacije, na njivi, uvek treba da se nalazi bar još jedna osoba kako bi mogla da pomogne rukovaocu mašine ukoliko nastanu bilo kakvi problemi, ali naglašava da ne bi trebalo da stoji iza samog traktora, kombajna.
„Trebalo bi da bude na dovoljnoj udaljenosti. To znači najmanje pet do 10 metara, a ponekad i 30 metara dalje. Najopasnije je kada je iza same mehanizacije“, ističe Negovan.
A vatrogasac u penziji Ljubica Krnjaić dodaje da je vrlo važno održavati mehanizaciju i držati je u ispravnom stanju, posebno u letnjim mesecima kada imamo vrele dane, visoke temperature i vruć vazduh što otežava hlađenje uređaja.
„Količina prašine koja se stvara u toku žetve ili ubiranja plodova se gomila uz delove koji se pregrevaju. Tu imamo sistem za odvođenje produkata sagorevanja kod motora, to je auspuh. Kod obrtnih elemenata je zagrevanje brže ako su loše podmazani ležajevi. I kada se gorivo razlije na delu gde se sakuplja prašina, pregreva se od vrelog vazduha“, objašnjava Krnjaić.
Ona napominje da nikako ne bi trebalo ulaziti u traktor ili kombajn sa zapaljenom cigaretom, a još manje bacati opuške van. U suprotnom, lako nastaju požari, a paljenjem biljnih ostataka takođe se može ugroziti život, jer se vatra brzo širi i neretko je nekontrolisana. Godišnje, navodi, je u Srbiji više od 1.000 požara na otvorenom prostoru koji su izazvani nepažnjom.
„Brzina njihovog širenja zavisi od konfiguracije terena, jačine vetra, temperature i gorivog materijala koji se tu nalazi. Ako je malo tog materijala, kratko će trajati, ali ako je u okolini mnogo više toga, proširiće se brzo, može da zahvati i vozila koja su u blizini, objekte, posledice su i materijalno velike, a životi su ugroženi.“
Zato, provera mehanizacije, ispravne mašine, koncentrisanost, bez paljenja bilo čega, neki su od faktora koji će pomoći da se poslovi na polju odvijaju bezbedno.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
