Voćare koji se sve češće odlučuju za investiranje u protivgradne mreže Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo pomaže subvencijama. Reč je o konkursnoj liniji, namenjenoj nabavci opreme i elemenata za zaštitu od vremenskih nepogoda i podizanje proizvodnih zasada voća, vinove loze i hmelja, kojom Pokrajinska vlada subvencioniše do 70 odsto investicije u protivgradne mreže. Za ove četiri godine za ove namene dato je više od 1,68 milijardi dinara, čime je omogućeno da protivgradnom mrežom bude pokriveno preko 1.706 hektara, izjavljuje za „Dobro jutro“ pokrajinski sekretar dr Vuk Radojević.
– Resorni sekretarijat podržava nabavku protivgradnih mreža i kroz start-ap program Podrška mladima u ruralnim područjma, investicionim ulaganjima u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava – kaže dr Radojević. – Tu povraćaj iznosi do 90 odsto investicije, a maksimalan iznos bespovratnih sredstava po prijavi je do 1,5 miliona dinara. Na ta podsticajna sredstva mogu da računaju poljoprivrednici od 18 do 40 godina.
Pandemija nije omela kapitalnu investiciju
U Pokrajinskoj vladi potpisan je ugovor o nabavci opreme za automatizovane protivgradne stanice za Radarski centar Fruška gora, vredan 583,5 miliona dinara, kojim će se daljinski automatizovati 118 lansirnih stanica. Ova investicija mnogo znači za Vojvodinu, kaže pokrajinski sekretar, govoreći o akutnom problemu protivgradne zaštite i zaštite useva od nevremena.
– Aktuelna Pokrajinska vlada, i pored pandemije kovid-19 i rebalansa Pokrajinskog budžeta, zadržala je investiciona ulaganja i kada je reč o kapitalnom projektu izgradnje prvog automatskog sistema protivgradne zaštite za Radarski centar „Fruška gora“ – objašnjava dr Radojević. – Reč je o adaptaciji 118 postojećih lansirnih stanica, na kojima će biti postavljena oprema za daljinski sistem zaštite od grada, bez ljudske postave. To će nam omogućiti dejstvovanje u realnom vremenu, uz maksimalnu pouzdanost, preciznost i bezbednost u radu.
Po potpisivanju ugovora između Pokrajinskog sekretarijata i „Trajal korporacije“ iz Kruševca, sa podizvođačem „Informatika“ Beograd, u narednih nekoliko meseci uradiće se adaptacija, odnosno automatsko opremanje 118 lansirnih stanica, nabaviti hardver, softver, izgraditi sistem veza i sistem bezbednosti, uz prethodne pripremne građevinske radove .
Na redu „Samoš“ i „Bajša“
– Plan je da, u saradnji sa RHMZ, realizujemo i projekat automatizacije protivgradne zaštite za radarske centre „Samoš“ i „Bajša“ za 2021. godinu. Tako ćemo na celoj teritoriji AP Vojvodine imati efikasan sistem zaštite useva od grada, zasnovan na automatizaciji i daljinskom dejstvovanju, s visokom preciznošću i dobrim učinkom protivgradne zaštite.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu prvi Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za podizanje nivoa efikasnosti protivgradne zaštite u APV raspisao je 2017. godine. Tada je počeo da pomaže nabavku protivgradnih raketa i pravo na dodelu bespovratnih sredstava ostvarila je 21 lokalna samouprava. Za rakete je dato ukupno oko 29 miliona, dok je učešće Pokrajinskog sekretarijata iznosilo preko 15 miliona dinara.
– Imajući u vidu činjenicu da nisu sve opštine i gradovi u Vojvodini konkurisali, smatrali smo da bi zarad adekvatnije zaštite poljoprivrednih kultura od grada bilo delotvornije da rakete obezbeđujemo kroz javne nabavke i da ih ustupimo na korišćenje RHMZ-u, u čijoj je nadležnosti protivgradna zaštita. Oni će ih dalje distribuirati prema radarskim centrima i protivgradnim stanicama.
U 2018. godini Sekretarijat je na ovaj način RHMZ-u obezbedio 530 protivgradnih raketa, vrednih 16.642.000 dinara, u 2019. godini 780 raketa za 24.913.200 dinara, a u 2020. godini 509 raketa za 16.644.300 dinara. Tako je kroz agrarnu politiku na polju ulaganja u jačanje sistema protivgradne zaštite u Pokrajini napravljen krupan iskorak. U četvorogodišnjem mandatu aktuelne pokrajinske administracije za nabavku 2.671 protivgradne rakete izdvojeno je 87.199.500 dinara.
Nove štete i nove rakete
I nad vojvođanskim poljima su ovog proleća i leta nailazili gradonosni frontovi, kaže dr Vuk Radojević, pa je do polovine juna na teritoriji Srbije tokom 18 dana dejstvovanja utrošeno ukupno 4.889 protivgradnih raketa, a u Vojvodini su s radarskih centara „Fruška gora“, „Samoš“ i „Bajša“ ispaljene 862 protivgradne rakete. Radarski centri u Vojvodini brane od gradonosnih oblika ukupnu površinu od 1.836.616 hektara, a procenjuje se da je stradalo oko 5.000 hektara. Tačne površine sa štetama od grada na poljoprivrednim kulturama utvrđuju specijalisti RHMZ, ali već znamo da su veće zabeležene na teritoriji Bačke Palanke, Sremske Mitrovice i Šida.
Pomoć i za osiguranje useva
Pored protivgradne zaštite, poljoprivrednicima je važno i da se na neki način osiguraju od štete, kaže dr Radojević i dodaje da Ministarstvo poljoprivrede, kroz Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a u okviru mera ruralnog razvoja, izdvaja novac za upravljanje rizicima, za regres za premiju osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja. Za te namene Ministarstvo je ove godine izdvojilo 700 miliona dinara. Premija osiguranja subvencioniše se sa 40 posto, odnosno do 45 posto kada je reč o područjima s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, i do 70 posto za područja Moravičkog, Zlatiborskog i Kolubarskog upravnog okruga.
DRŽAVA SUBVENCIONIŠE POSTAVLJANJE MREŽA
Protivgradna zaštita za dobar rod i miran san
U mreže treba uložiti od minimalnih 8.000 pa do 15.000 evra po hektaru, ali i vredi jer ne štiti samo od grada, već i od UV zračenja, ožegotina i velikih količina padavina, kaže agronom mr Violeta Petrović – Luković.
Protivgradna mreža isplativa je samo za voćnjake s konzumnim voćem. Kod vrsta kajsije, šljive, višnje koje su namenjene preradi, nema potrebe za ovako skupom investicijom, savetuje mr Vladislav Princip, vlasnik „Agrola“, kompanije koja voćarima pruža kompletnu uslugu, od projektovanja do montaže.
Grad, obilne kiše i jaki vetrovi, pa još i mraz kad mu veme nije – postali su redovni neželjeni pratioci poljoprivrednih proizvođača u Srbiji, čiji je glavni problem kako da zaštite svoj rod. Nema sumnje da će se taj trend nastaviti i narednih godina, jer se predviđa sve više temperaturnih depresija i elementarnih nepogoda. Mr Violeta Petrović Luković, agronom iz Kragujevca, kaže da zbog toga protivgradne mreže više nisu ćef ili hir, već preka potreba poljoprivrednih proizvođača u našoj zemlji. Najveća prepreka u zaštiti roda je još uvek visoka cena ovog načina zaštite.
Procenjuje se da je u Srbiji je tek 10 odsto voćnjaka pod mrežama, kao najefikasnijim načinom zaštite od grada. Ovaj procenat je još uvek daleko od evropskog, gde je 90 odsto voćnjaka pokriveno mrežama. Ali, stanje se menja.
– U poslednjih godinu-dve primećujemo da proizvođači koji odluče da podignu novi zasad, odmah ukalkulišu i troškove za protivgradnu mrežu. U zavisnosti od kulture, načina i gustine sadnje, trošak za zaštitu od grada odnosi otprilike dve trećine ulaganja u zasad. Protivgradna mreža na jednom hektaru može da košta od minimalnih 8.000 pa do 15.000 evra. To je veliki novac, ali on pokriva i veliki rizik. Iste godine grad može da ošteti mlade sadnice, ili rod koji je tek stigao za branje – ocenjuje mr Violeta Petrović Luković.
Protivgradna mreža, međutim, ne štiti samo od grada, već i od UV zračenja i velikih količina padavina.
– Oni koji imaju trešnje pokrivene protivgradnom mrežom, ako joj dodaju i foliju protiv jakih kiša, trpe manji rizik da će im rod popucati od kiše. Breskve i nektarine u Srbiji često stradaju pred samu berbu, jer imaju meku strukturu. Šljive i jabuke na, primer, ako ih pogodi grad veličine zrna kukuruza, ostaju oštećene i više nisu prva klasa, već najčešće odlaze u preradu pa im je i cena višestruko manja. Ista je situacija i s ožegotinama kada su visoke temperature. Mreža ih štiti od jakog sunca koje može da ošteti plod, praveći zasenu. Kod nas se najčešće jabuke štite protivgradnim mrežama. Međutim, i ostalom voću je potrebna zaštita – navodi Petrović Luković.
Drveni stubovi bolji od betonskih
– Leti je beton topliji, a zimi hladniji od zemljišta. Koren biljke koji je u kontaktu sa stubom tako trpi stres. A u gustoj sadnji na jednom hektaru oko 10 odsto sadnica je u kontaktu sa betonskim stubovima. Drveni stubovi su bolje rešenje. Lakši su, ne potanjaju i elastični su, a u Srbiji su u većini regija dostupni. Drvene stubove treba impregnirati smolama na bazi bakra. U njegovim šupljinama ne mogu da prezime spore gljivica i larve insekata i nema značajne temperaturne razlike između drvenog stuba i korena sadnice – navodi mr Petrović- Luković.
Štete pojele izvoz
Topola, sa svojih 36 sela koja su isključivo voćarska, svake godine trpi štetu od grada. Preklane je materijalna šteta od nevremena u nekoliko navrata bila veća od vrednosti izvoza. Naime, godišnji izvoz voća iz ovog kraja je oko 15 miliona, a šteta je procenjena na 20 miliona evra.
Država vraća polovinu uloženog
Zbog visoke cene mnogi proizvođači počnu sami da postavljaju protivgradne mreže, pa se, prema rečima naše sagovornice, negde „pogube“.
– Kod protivgradne mreže najvažnije je da stubovi budu dobro postavljeni. Oni koji imaju špalirski sistem gajenja mogu da iskoriste već postojeće i u tom slučaju im je potrebna samo mreža, koja je inače subvencionisana sa 50 odsto. Međutim, kao i u svakom poslu, postavljanje protivgradnih mreža trebalo bi u celosti prepustiti profesionalcima. Kod nas je sve više firmi koje se time bave. S druge strane, država subvencioniše postavljanje mreža za polovinu iznosa. Reč je o dugoročnoj investiciji, jer dobro postavljena mreža može da traje i 20 godina. U kombinaciji s osiguranjem, gde lokalne samouprave pokrivaju i do 75 odsto povraćajem, to je stopostotna zaštita od bilo kakvog rizika – ističe mr Petrović Luković.
Novina od ove godine je da se u strukturu biljne proizvodnje upisuju i površine pod protivgradnim mrežama. Potrebno je samo upisati koja biljna proizvodnja je zaštićena i u kom obimu u odnosu na ukupnu površinu. To je znak da će u već bliskoj budućnosti protivgradna mreža biti značajan činilac zaštite od vremenskih nepogoda. U odabiru mreže takođe bi trebalo konsultovati stručnjake.
Mreža treba da nadživi zasad
– Tri parametra su bitna kada se upoređuju cene mreža – veličina okaca, gramatura i dužina fabričke garancije proizvođača. Veličina okaca određuje stepen zaštite od grada. Što je veća gramatura, to su niti od kojih je mreža ispletena deblje i mreža je jača i otpornija je. Ako se mreža instalira na mlad zasad, svakako je isplativije postaviti mrežu sa dužom fabričkom garancijom. Mreže koje imaju garanciju 7 do 8 godina u praksi traju i do 12 godina. Ako je u pitanju mlad zasad, bolje je postaviti mrežu sa garancijom od 15 godina, koja u praksi traje do 20 do 25 godina – savetuje Petrović- Luković.
Ako se kalkuliše da se na mlad zasad postavi jeftina mreža, treba znati da će životni vek plantaže biti duži od trajanja mreže. Posle 10-tak godina, pri eventualnoj zameni mreže, moraju da se menjaju i kopče za spajanje. Investicija nije mala i u proseku vredi kao jednogodišnji prinos u punoj berbi. Ali, treba znati da oštećenja od grada ove godine čine štetu na prinosu i za narednu godinu i to za oko 50 posto.
Radi se o konstrukciji sastavljenoj od stubova, rešetkasto raspoređenih po parceli, međusobno uvezanih sistemom sajli, ankera, držača… Konstrukcija se na kraju prekriva mrežama čija je osnovna funkcija da mehanički zaštite zasad od grada. Mreža se postavlja na pola metra iznad maksimalnog rasta biljke. Najefikasnije su se pokazale mreže koje se krovno postavljaju i imaju proreze kroz koje ledena masa pada na zemlju u drvoredu.
Stubovi pre sadnje
Voćnjak pod mrežom, dakle, više nije atrakcija koja se vidi s puta, nego uobičajena slika svakog voćarskog krajolika i potreba svakog ozbiljnog propizvođača. A velike poslove prate i domaći projektanti, proizvođači i distributeri opreme. Jedan od velikih i kažu najboljih, jeste „Agrol“ d.o.o. iz Temerina, nedaleko od Novog Sada, koji snabdeva naše tržište sadnim materijalom, protivgradnim mrežama, mašinama i opremom za savremene voćare i vinogradare.
Kada je reč o sistemu modernih protivgradnih mreža, „Agrolovo“ iskustvo će još malo pa proslaviti punoletstvo. Njegovi stručnjaci rade sve – od projekta do montaže – i mrežama svake godine zaštite od grada 150 do 200 hektara voćnjaka u Srbiji i okolnim zemljama. Mr Vladislav Princip, vlasnik kompanije kaže da se u Srbiji najviše „premrežavaju“ jabučnjaci, zatim zasadi krušaka, a poslednjih godina i trešanja i borovnice. Njihovo iskustvo je pokazalo da valja prvo postaviti stubove i prateću opremu za protivgradnu mrežu, pa tek onda saditi voćke. Postavljanje ovog sistema u rodnim zasadima je korisno, ali mnogo teže.
– Protivgradna mreža je isplativa za voćnjake s konzumnim voćem – kaže Princip. – Kod industrijskih vrsta, poput kajsije, šljive, višnje i sličnih, nema potrebe za ovako skupom investicijom.
Kao i u većini zemalja u Evropi, stubovi su posebna priča. Prve protivgradne mreže postavljene su u Austriji pre 30-35 godina, i tamo se tada, a i danas, koriste isključivo drveni stubovi, jer drveta ima dovoljno. U drugim zemljama nije tako. Nova tehnologija se iz Austrije preselila u Italiju, ali su tamo, zbog nedostatka drveta, mreže postavljane na betonske stubove. Preporuka stručnjaka kompanije „Agrol“ je da se, gde god je to moguće, kombinuju drveni i betonski stubovi – da čeoni budu od drveta jer bolje podnose udarce tokom raznih agrotehničkih operacija, a da unutrašnji mogu biti betonski.
– U svim profesionalnim i profitabilnim voćnjacima, bez obzira na boju, postavlja se mreža s visokim UV stabilizatorima koja jeste skuplja, ali jedino takva pruža potpunu zaštitu i od grada, i od UV zračenja – ističe naš sagovornik.
B. Nenković
Dobro jutro br.580 – Avgust 2020.
