ALTERNATIVNO RAĐANJE VOĆAKA
Alternativno ili neredovno rađanje voćaka je pojava smene rodnih godina i onih u kojima nema roda. Može biti potpuno i delimično. Potpuna alternativnost je kada se ne diferenciraju cvetni pupoljci u jednoj godini pa izostane rod u narednoj. To znači da se smenjuju rodne i nerodne godine, što je česta pojava kod nekih sorti šljive, jabuke i kruške. Sorte voća koje imaju predispoziciju za ovakav vid rađanja, ispoljavaju je i kada su proizvodni uslovi bolji.
Osim potpune, javlja se i delimična alternativnost. I ona se najčešće ispoljava u vidu nestabilnosti prinosa i u povoljnim uslovima, a najčešća je kod sorte zlatni delišes.
Ravnoteža rasta i rodnosti
Da bi se ova pojava razumela i donekle mogla predvideti, valja poznavati biologiju voćne vrste, osobine svake sorte pojedinačno, neophodnu agrotehniku i pomotehniku, kao i genetsku sklonost čak i klonova jedne iste sorte. Koje to greške čoveka i prirode mogu usloviti alternativno rađanje, pitali smo dipl. inž. Snežanu Dragićević – Filipović, savetodavca u PSS službi u Čačku?
– Sorte koje imaju redovno plodonošenje neadekvatnom agrotehnikom, jakom zimskom rezidbom ili preteranom ishranom azotom mogu se dovesti do slabog diferenciranja generativnih pupoljaka za narednu godinu i do slabije rodnosti – kaže inž. Dragićević – Filipović. – Ova pojava je češća u mladim zasadima gde je neusklađen odnos između rasta i rodnosti. U tom slučaju alternativna rodnost će se javljati sve dok se ne uskladi odnos između rasta i rodnosti.
Reč je u stvari o tome da se pravilnom rezidbom formira optimalna asimilaciona površina za idealno snadbevanje hranivima svih organa, ističe naša sagovornica. Rodnost može izostati i kada je nedovoljna ishrana mineralnim i organskim đubrivima, ali najčešće se vraća u momentu kada se ona obezbede i voćke usvoje dovoljne količine rezervnih materija. Osim toga, alternativno rađanje je vrlo često posledica suše, a može biti i zbog velike vlažnosti zemljišta.
U uslovima suše se, ne samo smanjuje prinos, već se i slabije diferenciraju cvetni pupoljci za narednu godinu. Nasuprot tome, zabarivanje zemljišta dovodi do gušenja korenovog sistema, a samim tim i do poremećaja razvoja organa, što može biti uzrok pojave alternativnog rađanja. Za proizvodnju je veoma važno da se adekvatnim agrotehničkim i pomotehničkim merama može izbeći ova, za voćare veoma štetna pojava.
Posle „obilja“ dolazi oseka
Alternativno rađanje voćaka odnosi se na naizmeničnu rodnost, čiji je uzrok u samoj biljci i raširena je kod mnogih višegodišnjih voćaka i grmova, ali ipak nije univerzalna. Poznato je da voćke u tekućoj vegetaciji zameću cvetne pupoljke koji će dati rod u sledećoj godini. Kod većine listopadnih voćnih vrsta, smenjivanje godina s malim i bogatim rodom uzrokovano je odnosom između opterećenja rodom u tekućoj, i formiranjem cvetnih pupoljaka za nadolazeću godinu.
– Obilan rod u tekućoj godini osim za sopstveni razvoj, troši i hraniva koja su neophodna za formiranje cvetnih pupoljaka za rod u narednoj vegetaciji, a postoje i dokazi da semenke obrazovanih plodova proizvode hormone koji direktno sprečavaju formiranje cvetova za rod u sledećoj godini – ukazuje Snežana Dragićević – Filipović. – Ova pojava je najviše proučavana kod jabuke, a istraživanja su pokazala da su za smanjeno formiranje cvetnih pupoljaka odgovorni hormoni proizvedeni u semenkama, posebno giberelin.
Smena rodnih i nerodnih godina ne mora uvek imati dvogodišnji tok. Neke sorte krušaka, poput boskove bočice, mogu imati dve uzastopne nerodne godine, posebno posle jačeg orezivanja. Osim genetskih karakteristika sorti, alternativnu rodnost često pokreću i spoljašnji faktori, poput lošeg vremena (jakih mrazeva ili prevelikog opterećenja rodom). Nevolja je što voćke „zapamte“ alternativno rađanje pa se taj proces nastavlja duži niz godina, posebno kod starijih stabala. U godinama kada voćke prerode, od tog obilja, nema velike ekonomske koristi, jer se ubere puno sitnih nekvalitetnih plodova. Nasuprot tome, sledeće vegetacije beru se izuzetno krupni plodovi koji su osetljivi na bolesti i ne mogu duže da se čuvaju.
Razlike među sortama i klonovima
Među listopadnim voćnim vrstama alternativna rodnost može biti više ili manje izražena na jabuci, kruški, šljivi, kajsiji, brusnici i borovnici. Zapaženo je da se i sorte, u okviru jedne vrste, značajno razlikuju u odnosu na alternativnost. Ako se porede komercijalne sorte jabuka, tada se vidi da gala, jonagold, ajdared i greni smit imaju nizak stepen alternacije, tj. blago su joj skloni. Grupa delišes joj je umereno sklona, izuzev zlatnog delišesa koji pokazuje jaku osetljivost, dok je fudži izrazito sklon alternaciji. I određeni klonovi jedne sorte imaju različitu sklonost prema ovoj pojavi. Izraziti primer je rodni habitus standardnog delišesa koji je manje sklon alternaciji, od klonova koji više rađaju na kratkom rodnom drvetu, tzv. spur klonovi, koji su više skloni ovoj pojavi.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
