Vojvodina je podneblje u kojem se tradicionalno konzumira masna i nepravilna ishrana, te je ovde i veliki broj ljudi koji imaju višak kilograma, a gojaznost vodi u brojne bolesti, među kojima su dijabetes, neplodnost, komplikacije u trudnoći, kao i kardiovaskularne bolesti, od kojih umire više od polovine Vojvođana. Sve češće se govori i o tome da je gojaznost i jedan od faktora rizika za nastanak malignih oboljenja, a endokrinolog profesorka dr Edita Stokić iz Kliničkog centra Vojvodine kaže da hrana može i da unapredi, ali i da naruši zdravlje, te da bez pravilne ishrane nema zdravlja, kao ni lečenja i izlečenja.
Vitamin D
Dnevne potrebe vitamina D su različite kod svakog čoveka. One zavise od stila života, godina i perhrambenim navikama. Glavni izvor vitamina D je sunce, a ima ga i u hrani i suplementi. Nedostatak vitamina D javlja se kod nedovoljnog izlaganja suncu, neadekvatne ishrane ili oštećenja bubrega. Istraživanje Harvarda pokazalo je da milijardu ljudi u svetu ima manjak ovog vitamina. Zato se potrudite da redovno jedete namirnice bogate vitaminom D, a u sunčanim danima odvojite barem 20 minuta za izlaganje sunčevim zracima. A evo i u kojim namirnicama možemo pronaći vitamin sunca:gljive, jegulja, losos, jogurt, mleko, tuna, sok od pomorandže, sardine, goveđa džigerica, jaja…
Polovina stanovnika naše zemlje je predgojazna ili gojazna. U poslednjih 40 godina beleži se porast gojaznosti – tri puta kod muškaraca i dva puta kod žena, a za svaku dekadu dobija se 1,5 kilograma više nego pre četiri decenije. Zabeležen je trend porasta broja gojaznih među decom i adolescentima – deset puta ih je više nego pre četrdeset godina. Dobili smo i u širini, i to muškarci imaju veći obim struka za šest, a žene za četiri centimetra, što znači da je veća šansa za obolevanje od gojaznosti. I teži smo i širi – napominje dr Stokić.
Koliko je gojaznost veliki problem govori i činjenica da nema časopisa i magazina koji se ne bave raznim dijetama. Profesorka Stokić upozorava da o principima pravilne i zdrave ishrane i dijetetskim režimima ne treba da se traže saveti među preporukama pevačica ili glumica, nego od stručnjaka. Za određivanje pravilnog dijetetskog režima nije svejedno da li je neko mlad ili star, zdrav ili bolestan, ili ima visok ili nizak pritisak. Za svakoga čoveka mora da se uzme u obzir ukupan energetski unos namirnica, svakodnevne navike i ponašanje, posao, način života.
Nismo rođeni da živimo samo na jednoj vrsti namirnice, na ugljenim hidratima, mastima ili belančevinama. Treba da jedemo sve, posebno namirnice koje su sa našeg podneblja, i njih treba da preferiramo. Pomodarstvo ne može da bude pravilan način ishrane, a to svakako ne predstavljaju ni dijete koje se nalaze po novinama, jer se jedne namirnice zapostavljaju, druge forsiraju, a zanemaruju neke koje su važne za organizam. Telo može da se prilagodi takvoj ishrani, ali kada se neke namirnice ne unose, može da dođe do deficita minerala ili vitamina – upozorava dr Stokić i navodi da je deficit vitamina D faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, pa i dijabetesa, kao i nekih oblika maligniteta.
Istraživanja su pokazala da je upravo deficit vitamina D karakteristika gojaznih osoba, što je čak i jadan od razloga za nastanak insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2.
Dobar jelovnik
Pravilna ishrana znači da je poželjno unošenje zdravih masti, kao što su maslinovo ulje, orašasti plodovi, riblje ulje, zatim voća i povrća u svežem obliku, žitarica bogatih dijetalnim vlaknima, hleba i peciva napravljenih od celog zrna žitarica, ribe, organske piletine i ćuretine, visokoproteinskih namirnica poput jaja, mahunarki, mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem masti, nezaslađenog jogurta.
Od deset mladih žena, njih osam ima insulinsku rezistenciju i probleme u ostvarivanju trudnoće. Pored toga, i trudnoća gojazne žene je opterećena mnogim komplikacijama, kao i pojavom gestacijskog dijabetesa. Hedonizam je odlika čoveka, ali je potrebno imati meru u ishrani, te onda nema opasnosti od gojaznosti ili nekih poremećaja – kaže dr Stokić i napominje da je još Hipokrat rekao da hrana treba da bude lek. Značajno je sve što se pojede, a ljudi su skloni da prave “male grehove” i ne vode računa o svemu što jedu.
Samo jedan mali keks koji se pojede svakoga dana ima 50 kilokalorija, što je nedeljno 350, a godišnje 18.250 kilokalorija. To je 2,7 kilograma dobijenog masnog tkiva godišnje od samo jednog keksa, a koliko je takvih grešaka koje se prave svakodnevno… Pre 20 godina bila je manja porcija pomfrita i imala je 210 kilokalorija, a sada ih ta porcija ima 610. Da bi se potrošila razlika od 400 kilokalorija potrebna je šetnja od sat i deset minuta – objašnjava dr Stokić.
Da bi ishrana bila pravilna, ne treba isključiti nijednu vrstu namirnica, te dr Stokić savetuje da se unose belančevine, masti i ugljeni hidrati, vitamini i minerali.
Potrebno je imati tri glavna obroka i dve užine. Važno je čitati sastav na etiketama, uzimati sveže namirnice, pripremati hranu na bezbedan način, uzimati manje masti i šećera, a obrok jesti za stolom, a ne ispred televizora ili uz čitanje novina. Grickalice i slatkiše treba izbegavati, a piti vodu, ceđene sokove i čaj – poručuje dr Stokić.
Važno je da se uskladi količina pojedene hrane sa količinom energije koja se utroši kroz svakodnevne aktivnosti i fizički napor. Potrebno je da se ograniči unos hrane bogatom energijom kao što su “brza hrana”, slatkiši, kolači, zaslađena bezalkoholna pića, voćni sokovi, čokolade i kandirani proizvodi, a i smanjenje veličine porcije je način da se smanji ukupan energetski unos.
LJ. Petrović
Dobro jutro broj 563 – Mart 2019.
