Piše: Svetlana Mujanović
Klaster paradajz, doskora nepoznat našim povrtarima, a od nedavno je postao tema u baštovanskim razgovorima i analizama. Engleska reč klaste u doslovnom prevodu znači grozd, manja grupa, skup. Zato nije teško objasniti zbog čega je ova grupa novoselekcionisanih paradajza dobila takvo ime. Ne pripadaju svi novoselekcionisani paradajzi, a ima ih preko 10.000 sorti i hibrida, ovoj grupi, a osnovna karakteristika je to što se ne beru pojedinačni plodovi, već grozdovi s plodovima koji sazrevaju istovremeno i ujednačene su krupnoće i obojenosti.
Još prošle godine se u marketima i na pijačnim tezgama stidljivo gurao među mnogo krupnijim rođacima, jer plodovi, njih pet do sedam na grani, pojedinačno teže svega od 130 do 160 grama. Dok je za naše baštovane to novina – manje od jednog procenta zastupljen je na našem tržištu i u proizvodnji – u evropskim zemljama klasteri čine čak polovinu proizvodnje.
Manje berača, jeftinija berba
O ovom, novom tipu paradajza razgovarali smo sa dr Žarkom Ilinom, profesorom povrtarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Saznali smo da je u ovom tipu stvoreno više hibrida, ekonomski su isplativi samo kada se gaje u baštama pod krovom, a kod nas su to mahom plastenici, što viši to je bolje, jer berba može da traje cele godine.
– Karakteristika ovih paradajza je da se beru u grozdovima, ne pojedinačni plodovi, što pojeftinjuje proizvodnju – ukazuje profesor Ilin. – Biološki cvetovi se oplode istovremeno, sprovodni snopići su tako izgrađeni da sve plodove istovremeno i ujednačeno snabdevaju hranivima te oni podjednako napreduju, i tako za berbu bude spremna čitava grana. Važna osobina ove grupe je to što plodovi postižu crvenu boju često i pre tehnološke zrelosti pa je, već od momenta berbe, atraktivan za oči potrošača. Može dugo da stoji u ambalaži, u marketu, na kamionu, gde dozreva bez velikih gubitaka mase, a zadržava čvrstu pokožicu kao kada je ubran.
Veliki izbor klaster tipova
Poslednjih godina i na našem tržištu može da se nabavi seme posebnih hibrida paradajza u klaster tipu i to s plodovima crvene i pink boje pokožice. Tipovi crvene boje pokožice ploda, a za proizvodnju na zemljišnom supstratu, su “šah-mat”, “ferman”,”kessie”,” filinta”, “quantum”, “atabeef” i “avatar”. Pink boje pokožice, takođe za proizvodnju na zemljišnom supstratu, kod nas se uspešno mogu proizvoditi “karanfil” i “pink wave”.
Klaster tip paradajza, namenjen za proizvodnju u hidroponima, je “xaverius” i “speedax”, dok se u grupi čeri paradajza može nabaviti seme hibrida “mozia” (okruglih plodova) i “zuccherino” (mini šljivar).
Za povrtare, prednost gajenja klaster paradajza je u tome što je berba lakša uz manje radne snage, pojeftinjuje proizvodnju, bere se s peteljkom i čitavom granom, što je i atraktivno za potrošače, a u ovo vreme kada svi brinu zbog korone, kupac je siguran da te plodove niko pre njega nije dodirivao.
Isplativiji u visokim plastenicima
Gajenje se ne razlikuje u odnosu na standardne hibride. Povrtari s iskustvom, a koji imaju plastenike sa grejanjem, proizvodnju tempiraju tako da berba počinje u aprilu i, kako gde, traje cele godine. Valja naglasiti da klaster hibridi ne zahtevaju posebnu negu, pa ni u hranivima. Ne sme se zaboraviti da količina i izbor hraniva za ishranu kod svih hibrida zavise od visine objekta i tehnologije proizvodnje. Svaki metar visine stabla daje 12 do 15kg plodova, za koje treba i odgovarajuća količina hrane. Jedina razlika između klasičnih i klaster hibrida je u tome što se u vreme zrenja kod klastera dodaje malo više kalijuma jer je na njima puno plodova koji istovremeno dobijaju crvenu boju.
– Novi klaster hibridi prvo pocrvene pa onda zriju – ukazuje dr Ilin. – To znači da, u zavisnosti od cene i potražnje na tržištu, mogu da se beru u različito vreme, a da ne gube na kvalitetu.
U grupi klaster paradajza postoje i niski i visoki hibridi. Koji će se gajiti, zavisi od visine plastenika. Naravno, isplativija je proizvodnja u visokim jer se u njima, kada počne berba, svake nedelje stabla spuštaju pa se plodovi beru čitave godine.
