Pod uticajem klimatskih promena i dalekosežnog petljanja čoveka u prirodni poredak javljaju se kod nas nove vrste gljiva, od kojih su neke veoma invazivne.
Vrganji spadaju u red najcenjenijih gjiva i u većini svetskih kuhinja predstavljaju pravi delikates. Vrganjevke, sa druge strane, neopravdano su izostavljene, iako pojedine ne zaostaju za vrganjima ni po ukusu, niti po aromi. Termin vrganjevka je kolokvijalan i predstavlja široku grupu gljiva koje imaju tipičan vrganjevski izgled ali same ne spadaju u vrganje. Najpoznatiji rodovi vrganjevki su Leccinum, Xerocomus i Suillus, poznate u narodu još i kao – slinavke.
Suillus je rod gljiva u okviru familije Suillaceae, a predstavnik vrste je Suillus luteus. Sve gljive iz ovog roda koje se mogu pronaći u Srbiji su jestive, mada su neke od njih lošeg kvaliteta.
Najpoznatija i najzastupljenija gljiva iz ovog roda je borovnjača (Suillus granulatus). Plodonosi u simbiozi sa dvoigličastim borovima, šešir joj je prljavožute do crvenosmeđe boje, a opna sa šešira se lako skida. Prsten je odsutan, pore su žute i obilno ispuštaju tečnost dok je gljiva mlada.
Njoj veoma sličan je Suillus collinitus. Razlikuju se po boji šešira koji je kod ove gljive tamnosmeđ i po dršci koja je kod S. collinitus ružičasta pri bazi. Razlike su neznatne ali nijedna nije opasna, obe gljive su jestive i cenjene.
Prstenjak (Suillus luteus) svoje ime duguje prepoznatljivom prstenu na dršci. Plodonosi na borovima, a šešir mu je tamnosmeđe boje. Pore su mu znatno sitnije od ostalih slinavki.
Ariševe slinavke (Suillus grevillei i Suillus bresadolae) jedine su naše poznate vrste slinavki koje plodonose u simbiozi sa arišom. Međusobno su neukom oku veoma slične: šešir žute do smeđenarandžaste boje, žute do sivkaste pore i sa beličastim prstenom. Međutim, postoji jedna bitna karakteristika koja razdvaja ove dve vrste. Meso vrste Suillus grevillea je žuto i ne menja boju kada je povređeno, dok meso vrste Suillus bresadolae poprimi plavu boju kada je povređeno.
Nežna slinavka (Suillus placidus) je možda najlepša od slinavki, i karakterišu je šešir i drška beličaste do krem boje i žute pore, koje su u mladosti beličaste. Prepoznatljiva je po smeđecrvenim granulama kojima joj je drška posuta. Plodonosi u simbiozi sa petoigličastim borovima. Tanka je i krhka gljiva, elegantnih, nežnih, oblika. Retka je vrsta.
Za razliku od nje, kravara (Suillus bovinus) je mnogo češća i plodonosi na dvoigličastim borovima. Neiskusni gljivari je veoma lako mogu zameniti sa borovnjačom, ali se od nje jasno razlikuje po uglastim i veoma širokim porama boje senfa. Slabijeg je kvaliteta mesa.
Na dvoigličastim borovima se može naleteti i na mnogo ređu slinavku – Suillus variegatus. Karakteristična je po tome što joj meso poplavi na dodir i kada je povređeno. Osobenost joj je i jak miris na hlor.
Promenom klime u Srbiji su se pojavile i neke gljive koje su više zastupljene u mediteranskim krajevima. Ni slinavke nisu toga pošteđene, uz primorski bor (Pinus pinaster) stigla nam je i gljiva Suillus bellinni – izgledom pomalo slična vrsti Suillus placidus, ali mnogo krupnija i robustnija.
Još jedna primorska vrsta je i Suillus mediterraneensis, koji je žute boje, a posebna karakteristika joj je meso koje miriše na kokos.
Nije samo promena klime uzrokovala naseljavanje kontinentalnog dela primorskim vrstama, već i dalekosežno petljanje čoveka u prirodni poredak. Sa sadnicama stranog drveća su stigli i njihovi mikorizni partneri.
Neki od tih organizama su invazivne vrste, koje ubrzano osvajaju teritoriju i potiskuju domaće, dok su neke mnogo benignije, poput gljiva iz ovog roda koje su vezane za svog partnera i predstavljaju ukusan zalogaj kada se na njih naiđe.
Najpoznatija introdukovana vrsta je Suillus lakei, pridošla sa severnoameričkom duglazijom (Pseudotsuga menziesii), kao i njegov američki rođak Suillus americanus. Prva vrsta se sreće i u prirodi u zasadima duglazija, dok je druga vrsta ograničena na parkove i pojavljuje se sporadično.
Na petoigličastim borovima se može naići i na sibirsku slinavku (Suillus sibiricus), koja, uprkos svom imenu, poreklo vodi iz cele severne hemisfere a ne samo iz Sibira, kako joj ime kaže.
Kako ih prepoznati
Karakteristike roda Suillus su:
– ljigava kožica šešira koja se u većoj ili manjoj meri lako uklanja a može imati purgativno dejstvo,
– puna drška,
– pomalo sunđerasto meso,
– karakteristične granulice na površini drške i
– žute, uglaste pore.
Sve gljive iz ovog roda tvore simbiotsku zajednicu sa različitim vrstama borova i ariša. Svoje narodno ime – slinavke, duguju lepljivoj opni na šeširu.
Sušene su bolje od vrganja
Slinavke spadaju u najukusnije gljive, pogodne su za dinstanje, čorbe i paprikaše. Mogu se uspešno sušiti, što im pojačava aromu i mnogi gljivari preferiraju sušene slinavke u odnosu na sušene vrganje. Suše se veoma lako – potrebno im je oguliti kožicu šešira i iseći ih na režnjeve. Mogu se sušiti na suncu, promaji ili u sušari, a proces traje sve dok naseckani režnjevi ne budu elastični.
Čuvaju se na suvom, tamnom i hladnom mestu. Posle ih je samo potrebno rehidrirati ili dodati u jelo petnaestak do dvadeset minuta pre skidanja sa vatre.
