Piše: dr Aleksandar Leposavić
Sezona za nama je po mnogo čemu bila specifična, voćari su bili izloženi negativnom dejstvu većeg broja klimatskih činilaca i zbog toga će u narednom periodu morati da veću pažnju posvete sprečavanju nastajanja štete ili umanjenju njihovog štetnog dejstva. Takođe, sezona za nama obeležena je konstantnim porastom cena, tako da su proizvođači s jedne strane imali smanjenje prinosa koje je unekoliko kompenzovano višim cenama proizvoda. To se odnosi i na jagodasto voće.
Upućenije u stanje i tendencije na svetskom tržištu nije iznenadio rast cena maline i kupine, jer kod ove dve voćne vrste već dugo postoji veliki rast tražnje, a zalihe iz prethodne sezone su rano rasprodate. Situacija kod maline, od koje naša zemlja svake godine prihoduje više od 200 miliona evra i od čega je preko 90% neto devizni efekat, bila je, a i sada je prilično problematična.
Trećina roda maline unapred prodata
Naime, zbog velikog deficita u isporučenim količinama maline iz prethodne sezone, naši izvoznici su, u dogovoru sa stranim kupcima, odložili isporuku gotovo 20.000 tona, i te količine bile su rezervisane od ovogodišnjeg roda To znači da je trećina srpske proizvodnje bila već unapred prodata. Zbog te činjenice, kao i velikog podbačaja u proizvodnji ove voćne vrste, od samog početka berbe cene su skokovito rasle, i u pojedinim delovima naše zemlje su dostizale i preko 450, pa čak i 500 dinara za kilogram.
Sezona za nama ostaće upamćena i po tome da su sve voćne vrste iz grupe jagodastog voća imale značajan pad prinosa. Najviše su podbacile malina i kupina, a za to postoji mnogo razloga. I kod jedne i kod druge voćne vrste u prethodnih nekoliko godina postojala je destimulisanost proizvođača da ulažu u zasade, pre svega zbog niske otkupne cene. Ovo se posebno odnosilo na kupinu. Vremenski uslovi, višestruka pojava grada, a u većem delu berbe obe voćne vrste i nezapamćena suša, uticali su na masovnu pojavu sitnijih plodova, ožegotina na njima u velikom procentu, manjeg sadržaja šećera i drugih karakteristika po kojima se naša malina izdvaja u odnosu na malinu iz konkurentskih zemalja.
Vremenski činioci znatno su uticali i na proizvodnju jagode. Zbog uticaja poznih prolećnih mrazeva, u pojedinim područjima naše zemlje bilo je problema s pojavom izmrzavanja prvih serija cvasti, i to je uticalo na smanjenje prinosa kod ove voćne vrste. Takođe, kod jagode bilo je problema tokom berbe jer je padala kiša, zbog čega su se proizvođači susreli s povećanim prisustvom truleži plodova.
Savremena tehnologija smanjuje rizike
Proizvođači visokožbunaste borovnice imali su znatno manje problema u pogledu prinosa, zbog činjenice da naši borovničari u velikoj meri primenjuju savremenu tehnologiju i rizici u proizvodnji kod njih su svedeni na najmanju moguću meru.
Ostale voćne vrste iz grupe jagodastog voća znatno se manje gaje u našoj zemlji (ribizla – crvena i crna, ogrozd i jošta), ali je i kod njih došlo do smanjenja prinosa, krupnoće i kvaliteta plodova. Tokom vrelih julskih i avgustovskih dana kod crne ribizle masovno su se sušili žbunovi, čak i kod proizvođača s instaliranim sistemima za zalivanje zasada.
Svetsko tržište je već duži vremenski period nedovoljno obezbeđeno, pre svega smrznutom malinom, pa su Čileanci, koji se kalendarski gledano prvi pojavljuju s novom malinom na svetskom tržištu, imali veoma dobru cenu u otkupu za proizvođače i izvoznike. Treba istaći da se u Čileu nastavlja trend pada proizvodnje i, umesto višegodišnjeg proseka od 30.000 tona, Čileanci su ovu sezonu završili s nepunih 24.000 tona. Inače, zbog pada proizvodnje kod njih, poslednjih godina njihovi trgovci veoma su prisutni na našem prostoru, ali i kod prodavaca u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i drugim zemljama u kojima pokušavaju da nadomeste količine, nedostajuće za njihove kupce.
Borovničari u svetskom vrhu
Kupina je već nekoliko godina imala solidnu tražnju i cenu na svetskom, a lošu otkupnu cenu na našem tržištu. To je prouzrokovalo masovno odustajanje od proizvodnje i veliki pad u proizvedenim količinama ovog voća u našoj zemlji. Ove godine naši proizvođači imaju solidnu cenu i ne pravi se velika razlika između sorti. Više se ne obezvređuje naša čačanska bestrna u odnosu na neke druge sorte koje su daleko osetljivije na vremenske uslove, bolesti i štetočine i koje su znatno manje prinosne od nje.
Činjenica je da su proizvođači obe voćne vrste ove godine zadovoljni cenama, ali je i da se najveći broj njih ne može pohvaliti ostvarenim prinosom i da im nijedna cena to ne može nadoknaditi!
Borovnica je u prethodnoj deceniji kod nas doživela veliku ekspanziju i prostire se na više od 3.000 hektara, uglavnom dobre proizvodnje. Za kratko vreme pretekli smo zemlje u kojima ova voćka ima daleko dužu tradiciju, a pretekli smo ih u primenjenoj tehnologiji, prinosu i kvalitetu po kojem nam retko ko u svetu može parirati. Na ruku su nam išli i rast tražnje za svežim i prerađenim plodovima borovnice kod nas i u svetu.
Veliki rast tražnje i potrošnje borovnice u Srbiji i u svetu podstaknut je i brojnim istraživanjima i dokazima o pozitivnom uticaju korišćenja plodova ove voćne vrste na imuni sistem i zdravlje ljudi, kao i na opšte fizičko stanje korisnika. Poslednja istraživanja pozitivnog uticaja korišćenja plodova borovnice, odnosno bioaktivnih sastojaka iz njenog ploda na efekat insulina kod različitih kategorija obolelih od šećerne bolesti imala su ogroman odjek u naučnoj i stručnoj javnosti.
Sve ovo, kao i činjenica da borovnica, kao i svo jagodasto voće u svetu ima, ne bez razloga epitet „superhrane”, uticali su na pozitivan trend rasta tražnje i potrošnje kod nas i u svetu.
Oštrija konkurencija na svetskoj pijaci
S obzirom na postignuti nivo proizvodnje, naši borovničari će uskoro biti suočeni s pojačanom konkurencijom na svetskoj tržnici. To se prvi put u značajnijoj meri dogodilo ove godine, kada su zbog kašnjenja u plodonošenju u Španiji koje je bilo i 15 i više dana u odnosu na prosečne godine, španski trgovci bili prisutni u periodu kada je na evropsko tržište počela da pristiže borovnica iz naše zemlje. To je prouzrokovalo da kupci pooštre kriterijume u pogledu krupnoće, koja je na strani španske borovnice, iako je po svim ostalim kriterijumima kvalitet na strani borovnice proizvedene u našoj zemlji.
Statistički pokazatelji, na žalost, ne prikazuju pravo stanje proizvodnje većine voćnih vrsta u našoj zemlji. Primera radi, neozbiljno zvuči podatak koji je prikazan na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, a koji kao izvor koristi i Ministarstvo poljoprivrede, da se u Srbiji malina u prošloj godini gajila na 24.028 hektara. Netačan je i podatak da smo prošle godine proizveli 118.674 tona maline. Ovakvi podaci ne služe nikome i dodatno stvaraju konfuziju i mogućnost zloupotreba po pitanju proizvedenih, uvezenih i reeksportovanih količina iz naše zemlje. Realno stanje i po pitanju površina i pitanju količina je za 50 odsto manje od prikazanog.
Klimatske promene uticale su na sve voćne vrste, a ne samo jagodasto. Pored prinosa, kod maline, kupine i ribizle došlo je do poremećaja u pogledu kvaliteta, odnosno, netipičnosti izgleda i sastava plodova u odnosu na ono što su kupci navikli kada je u pitanju naša zemlja. Tu su i problemi s pojavom sušenja biljaka, što je posebno izraženo kod maline i ribizle, a zbog dugotrajne suše i nemogućnosti obezbeđenja dovoljnih količina vode, sve više i kod borovnice.
Jednorodne maline (Vilamet, Miker i druge), na primer, tolerantnije su na nedostatak vode u odnosu na dvorodne sorte. Čačanska bestrna takođe pokazuje veću otpornost u odnosu na sve ostale koje se kod nas gaje. Kod borovnice bez obezbeđenja dovoljnih količina kvalitetne vode ne treba razmišljati o početku proizvodnje. Kod ribizle ne postoje velike razlike u pogledu otpornosti na sušu i definitivno ova voćna vrsta svoje mesto treba da potraži na većim nadmorskim visinama u našoj zemlji.
Veća ulaganja u znanje i u zaštitu
Sve ovo ukazuje na to da se u budućnosti naši proizvođači moraju spremiti na povećanje ulaganja u proizvodnju, obezbeđenje ili umanjenje mogućnosti nastajanja šteta od mraza, pojave grada, preteranog zagrevanja i pojave ožegotina. Sve pobrojano nije problem samo naših proizvođača jagodastog voća, ali se u zemljama s većim prisustvom struke i znanja u proizvodnji uspešnije bore s klimatskim ekstremima.
Cenovno, u proizvodnji jagodastog voća u našoj zemlji prisutan je pozitivan trend. Sveukupna situacija na svetskom tržištu daje nam mogućnost većeg razvoja, ali u tome postoji dosta prepreka. Pre svega, problem je nedostatak znanja zbog odsustva pravih stručnjaka i savetodavaca. Naši proizvođači godinama su prepušteni sami sebi ili češće prodavcima pesticida i mineralnih đubriva.
Zbog svega ovoga, ali i zbog stečenih pozicija i kvaliteta proizvoda po kome smo prepoznatljivi na svetskom tržištu, kao i mogućnosti za povećanje i poboljšanje postojeće proizvodnje, pred nama je veliki broj aktivnosti koje se moraju konstantno sprovoditi. Neke od njih su veće prisustvo struke na terenu, osavremenjavanje sortimenta, uvođenje novih tehnologija u proizvodnju i preradu, stroga kontrola u primeni bezbedonosnih standarda (u proizvodnji i preradi), konstantno sprovođenje marketinških aktivnosti i prikazivanje pozitivnih primera iz prakse, sprovođenje i prikazivanje istraživanja ispitivanja nutritivnih i lekovitih karakteristika konzumiranja jagodastog voća, povećanje potrošnje na lokalnom tržištu i brojna druga. Takođe, bitno je poraditi na poboljšanju slike koja se šalje u svet iz naše zemlje, jer veoma često pojedinci neodgovorno, a često i zlonamerno odslikavaju negativnu sliku o stanju sistema kvaliteta u proizvodnji i preradi, i to baš u segmentima u kojima naša zemlja predstavlja standard prema kojem se drugi upravljaju.
Korona povećava potražnju
Korona je znatno povećala rast tražnje maline, pogotovu u razvijenim zemljama sveta. To nije bez razloga, jer plodovi maline imaju izuzetna lekovita svojstva pa se koriste u lečenju problema bolesti krvi, raznih srčanih oboljenja, za snižavanje temperature i kod drugih tegoba savremenog čoveka. Ne treba zaboraviti i kancer preventivno i kancer supresivno dejstvo pojedinih sastojaka kojima obiluju plodovi maline. I na kraju, zbog povoljnog sadržaja salicilne kiseline, malina protivupalno deluje na brojne procese u organizmu čoveka i to je, po meni, možda ključni razlog zbog čega potrošači, preplašeni korona virusom, više konzumiraju malinu i drugo jagodasto voće tokom pandemije.
Prirodni insulin iz voćnjaka
Naučnim ispitivanjima potvrđeno je da konzumiranje svega 150 grama plodova borovnice ima izuzetan uticaj na poboljšanje efekta korišćenja insulina kod obolelih pacijenata, kod kojih je vremenom insulinska terapija gubila uticaj (gojazni i insulinski rezistentni pacijenti). Poseban značaj ovih istraživanja ogleda se u činjenici da su vršena uporedo s ispitivanjima uticaja veštačkih suplemenata namenjenih istoj kategoriji obolelih, pri čemu su priorodni sastojci ploda borovnice imali značajno veći efekat.
Aronija kao zabluda
Aronija je bila jedna velika zabluda koja je putem određenih medija plasirana našoj javnosti. Nijedna zemlja se u prošlosti nije susretala sa toliko manipulacija kao Srbija. Setimo se puževa, nojeva, činčila, aronije i leske sa tartufima. Niko se od novopečenih proizvođača iz pobrojanih kampanja nije ovajdio niti je ko od njihovih promotera snosio bilo kakvu odgovornost.
Jošta je biljka zanimljiva za okućničko gajenje za sopstvene potrebe ili gajenje na manjim površinama za ograničen plasman na lokalnom tržištu i takav način je dominantan u svim zemljama o kojima se ona gaji. Takav način gajenja je preporuka i za naše potencijalne proizvođače ovog voća.
