Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД Nemački Jeger od srpskih lekovitih trava

Nemački Jeger od srpskih lekovitih trava

1104

Jagermeister je najpoznatiji nemački liker na svetu i upravo je on bio inspiracija vinaru Ratomiru Aleksiću iz Svojnova kod Aleksinca da napravi svoju verziju ovog pića.

– Moj Jeger sadrži 40 lekovitih trava. S obzirom da sam ja vinogradar i vinar, kao bazu za Jeger koristim komovicu koju sam proizvodim. Ovaj biljni liker ima 25 stepeni. Kao zaslađivač koristim livadski med i zbog toga liker ima specifičan ukus. Naravno, med i znatno poskupljuje njegovu proizvodnju – kaže Ratomir Aleksić.

Proces kreće od zelenog oraha

Originalni Jagermeister u sebi sadrži 56 različituh biljaka i začina, a većina sastojaka se čuva u tajnosti tako da zapravo niko ne zna šta se sve nalazi u tom piću. I naš sagovornik je otkrio samo neke biljke koje koristi za pravljenje ovog likera, dobrog za ublažavanje stomačnih problema.

– Sve lekovite trave koje stavljam su dobre za stomačne probleme. Ide pelin, zelen orah, majčina dušica, list kupine, kamilica, menta, timijan, žalfija kao i jedan od najskupljih začina – šafran. Trave se suve stavljaju. Kupujem ih od travara sa Crnog vrha, sa Rtnja, a neke trave sam doneo iz Austrije. Recept sam napravio sam. Poznavajući svojstva tih biljaka, znao sam za koju bolest se koristi koja trava, a sve su vezane za probleme sa stomakom. Sve je urađeno po mom ukusu. Pre svega Jeger pravim za sebe i svoje prijatelje. Svi koji su ga probali su oduševljeni i ukusom i dejstvima koje ima na stomak – zadovoljan je Aleksić.

Dodaje da više od pola godine traje proces pravljenja Jegera, a on prvo kreće od zelenog oraha koji ovom likeru daje tamnu boju. Zeleni orah je bogat vitaminom C, a sadrži i gvožđe, fosfor i tiamin. Pozitivno deluje na sistem za varenje, poboljšava metabolizam i efikasan je kod upalnih procesa u usnoj šupljini. Najbolje vreme za branje zelenih oraha je početak ili sredina juna, kada je dovoljno porastao, ali je još uvek mlad i nije formirao čvrstu ljusku.

Trista godina vinarske tradicije

Slični ovom biljnom likeru su Pelinkovac i Gorki list, ali oni imaju više gorki ukus dok je Jeger slađi. Poznavaoci kažu da Jeger pre konzumacije treba ohladiti, jer tako ima upečatljiviji ukus. Može da služi kao aperitiv, ali i kao dodatak alkoholnim koktelima.

Ratomir Aleksić, osim Jegera, pravi i likere od maline, kupine, jagode, kajsije, jačine od 25 do 28 stepeni. Kao bazu koristi takođe komovicu. Odrastao je u porodici vinara, jer je ovaj kraj u rejonu Tri Morave poznat po kvalitetnim vinima.

Naš kraj, od Jagodine do Kruševca, je odličan region za uzgoj vinove loze. Ranije je svaka kuća u ovim krajevima imala vinograd i pravila vino i rakiju – seća se Aleksić – dok sada to nije slučaj. Porodica Aleksić ima vinograd na jednom hektaru. Uzgajaju frankovku i tamjaniku.

Moja porodica se, nekoliko generacija unazad, bar 300 godina, bavi vinogradarstvom. Vino sam naučio da pravim od oca Aleksandra i dede Stanislava, a pre njih čuven po vinu je bio moj pradeda Dobrosav. Otac i deda su pravili vino za sebe, ali i prodavali u celom kraju. Ja sam im odmalena pomagao. Kada sam bio baš mali, mene su ubacivali u bačvu da je operem, jer sam jedini ja mogao tu da stanem. To su bile velike bačve od 2.000 litara. Zadnjih nekoliko godina ja sam počeo da flaširam vina – kaže ovaj vinar.

Ratomir je napravio nov vinarski podrum gde godišnje preradi oko pet tona grožđa.

-Trenutno mi je vinarstvo hobi, ali planiram da počnem malo ozbiljnije da se bavim time. Zato sam napravio nov podrum i tu okačio sablju iz 1834. godine koja je generacijama u vlasništvu naše porodice – navodi Aleksić.

Pošto je vinograd dosta star, planira da stare sasušene čokote izvadi i posadi nove.

Hteo sam da modernizujem proizvodnju. Nekada su redovi u vinogradu bili manji, a sada radim po savremenom sistemu. Zasadiću frankovku, jer tu sortu najviše volim. Kiseline joj nisu intenzivne, blaga je za piće, ide uz svu hranu i za sve prilike je – poverava nam ovaj vinar i ljubitelj vina.

Kaže, da sva pića koja pravi nosi u Kruševac na analizu. Za sada sve proizvodi sam, na osnovu znanja koja je prikupio od predaka, ali će, kada krene sa većom proizvodnjom, verovatno konsultovati stručnjake.

Nakon zelenog oraha, kako koja trava stiže, tako se stavlja u liker. Ja ga pravim u staklenim balonima. Povremeno mora da se promeša kako bi trava otpustila svoje arome i lekovite sastojke. Zatim se ocedi dobro, kako ne bi bilo taloga u flaši. Ukoliko odstoji više od godinu dana, dobija na kvalitetu – napominje naš sagovornik.

Piše: Jelena Lukić