Počinju pripremni radovi u malinjacima, a malinari, da bi izbegli uobičajene probleme, pozivaju državu da posreduje u dogovoru sa hladnjačarima i da se utvrdi otkupna cena. Prošle godine bila je do 600 dinara za kilogram, ali su zaradili samo oni koji su malinu u prvom talasu prodali velikim izvoznicima. Ostali su dobili upola manje, a neki još čekaju novac od hladnjača
Malinari će 15. marta sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i hladnjačarima pokušati da dogovore takozvanu akontnu cenu i nove kredite.
“Da ponovo ne idemo na krilima cene od 1000 dinara i od 800 dinara, a onda dobijemo kontraefekat i budemo kolateralna šteta. Ako je neko davao cenu, nismo je mi davali nego neko iznad nas. Taj menadžment izvoza. Oni su je formirali cenu otkupa, oni su i pogrešili, u svemu tome nismo dobili prave signale”, poručuje Božo Joković iz “AgroEko voća” iz Arilja.
Mnogi hladnjačari ostali su dužni proizvođačima, pa od države traže zalog za nove kredite za isplatu dugova. Bez toga proizvođači ne mogu da krenu u proizvodnju.
“Sezona počinje već za dva meseca i moramo jako brzo da reagujemo kako bi proizvođači spremno ušli u početak vegetacije”, ističe savetnik ministarke poljoprivrede Nenad Dolovac.
Rešenje za problem maline stručnjaci vide u udruživanju – po modelu italijanskih proizvođača jabuka koji su i akcionari hladnjača.
“Oni dobiju u vreme berbe 30 odsto od cene, kasnije 35 posto i kada se proda ta jabuka onda se to sve deli, a ovde smo kod proizvodnje maline krenuli pogrešnim putem. Hladnjačari su odvojeni od samih proizvođača”, navodi prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Devedeset pet odsto srpske maline pojede se u inistranstvu, a najviše u Francuskoj i Nemačkoj. U 2022. godini izvezli smo za trećinu manje nego prethodne, ali je zbog visoke cene vrednost izvoza bio isti. Strahuje se da će ove godine rod biti još manji, ako se ne izmire dugovi proizvođačima.
RTS