I da ne znate da je ovih dana vašar u Topoli, po mirisu biste, kako joj se približavate, shvatili. Sve se tu skupilo. Dunje, one krupne, po sto dinara komad a u komadu kilo, mirišu na jesen; tek sazrelo grožđe, svako puce zdravo i jedro; miriše i pečenica, ona dobro suva, odležala, miriše i prasetina, jegnjetina, al najviše, naprimamljivije kiseli kupus, svadbarski, sa suvim mesom, kuvan šest sati u zemljanim loncima. Sve je isto kao nekada, i mirisi i ukusi, i gužva kroz koju se jedva prolazi a kamo li nešto slika, i isti vinari, iste rakije, samo su cene daleko od istih. One su skočile, drastično.
Ako se mašite novčanika i sednete u neku od kafana privučeni hranom, kasno ćete shvatiti da je piće skuplje od porcije kupusa. Ješćete za 500 dinara, ali ćete čašicu rakije i flašicu vode platiti 800. Krajnji ceh je toliki da ste komotno mogli jesti u nekom boljem restoranu u Beogradu, Novom Sadu, Nišu…bilo gde. Ali, nema tog ugođaja, tamo ne gledate kako se krčka sarma, kako se na ražnju okreće prase, kako prolaze dece ližući sladolede, majke i očevi koji ih jedva odvajaju od tezgi sa slatkišima.
Sve je to uračunato u cenu. Ni to, međutim, ne kvari raspoloženje. Izlagači veseli, cupkaju uz muziku sa razglasa, na bini u centru kulturno-umetničko društvo igra kola, uz njih i penzionerke prispele već ustaljenim organizovanim turama trupaju neke svoje korake. I svega ima, i svi nekako zaboravljaju da su, zapravo, došli na dane grožđa, dane vina. Tek se s vremena na vreme od tezge do tezde, čuje „probajte širu“, „imamo najbolje vino“, oglase se vinari, čuje kuckanje čaša, pohvale degustatora. Nije se samo vino degustiralo, bilo je i dobrih rakija, onih „običnih“ od šljive i malo „neobičnijih“ od smokve.
– Nema tu neke razlike u pečenju. Čeka se da smokva prevri kao i šljiva i onda se peče. Možda je malo slabija, koji grad, ali je odličnog ukusa. Najbolja je kad odstoji makar godinu dana – reče Borko Marković iz Topole, dobitnik mnogih priznanja za svoju rakiju. Nedaleko od njega, već godinama na istom mestu, Milan Andrejić sa svojom paletom proizvoda, naravno i vinom. Kod njega je gužva i prilaze, uglavnom žene.
– Žene su redovni kupci. Pored slatkog, sokova, likera od šumskih jagoda, žene vole slatko vino muskat i hamburg i njega uglavnom kupuju, dok mušrakci više vole crno ili tamjaniku – zadovoljan prodajom priča Milan. Od gužve više ne može ništa ni da se pogleda, navalio narod na Topolu, dolaze sa svih strana. Od Rusa, Nemaca, Bugara, Ukrajinaca, do Indijaca. Svima je lepo i svi zadovoljni.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
