Postoje vrste povrća, koje se uobičajeno gaje u gotovo svakoj bašti, a kojima sunce baš i ne prija. Ako je bašta u senci, to ne znači da se u njoj ne može gajiti povrće. Pošto se zimi ima više vremena, pravi se raspored vrsta koje će se sejati u određenim lejama, s nekih se planiraju i dve berbe. U ovaj plan treba uključiti i leje u senci, jer se u njima mogu posejati ili rasaditi rukola, potočarka, karfiol, endivija, grašak, rotkvica, spanać, a i neke, ređe gajene vrste.
ROTKVICA
Rotkvica ne traži puno nege. Bitno je da se stalno zaliva i da zemlja bude meka kako bi biljka mogla da se razvija. To je još jedna jednogodišnja kupusnjača koja podnosi senku. Najbrže raste pri umerenim temperaturama oko 17 stepeni, što govori da joj ne prijaju velike vrućine. Prija joj ravnomerna vlažnost zemljišta i redovno zalivanje. Pošto ima plitak koren odgovara joj lagano, humusno zemljište, dobre strukture, koje posle navodnjavanja ne stvara pokoricu, a najkvalitetniji i najveći prinos se postiže kada se gaji na zemljištu neutralne pH vrednosti. Osetljiva je na nepoštovanje plodoreda pa tako, ne preporučuje se da se na istoj leji proizvodi ni jedna biljka iz porodice kupusnjača tokom tri godine. Seje se posle vrsta đubrenih organskim đubrivima, dobro se uklapa u plodosmenu i kao pretkultura i kao postrni usev. Ako se seje posle mahunarki (grašak, pasulj) u leju ne treba unositi azot.
Rotkvica se može sejati bezmalo tokom čitave godine, s izuzetkom najtoplijih i najhladnijih meseci. Prva setva je rano u proleće, čim vremenske prilike dozvole. To je u kontinentalnom području obično u martu. Za rane setve preporučuje se prekrivanje perforiranom PE folijom ili agrotekstilom. Kada se gaji na otvorenom može se „brati“ od aprila do početka novembra.
SPANAĆ
Spanać je biljka koja ne traži puno sunca, a ni ne zauzima puno prostora. Spanać je zeljasta, dvogodišnja biljka iz porodice štireva. Gaji se zbog listova koji su tamnozelene boje, duguljasti ili jajasti, celih ivica zašiljenih na vrhu. Razmnožava se semenom, najbolje uspeva u delimičnoj senci, mada može da raste i na suncu ali i u potpunom hladu. Voli lagana zemljišta bogata humusom s dovoljno vlage. Preporučuje se da se, posebno na malom posedu, leja prekrije malčom jer na suvim, golim zemljištima počinje brzo da cveta. Može se sejati u proleće ili jesen. Ako ga posejemo na proleće, valja birati senku jer na suncu brzo odrveni. Voli hladne jesenje i zimske temperature. Ne bi trebalo da se seje gusto, da se posle može prorediti i višak iskoristiti za ishranu. Ne traži ni puno đubriva, dovoljno je da se unesu pred setvu, a biraju se ona bez, ili s minimalnim postotkom azota. Koren je bogat saponinima i preporučuje se da se ostavi u zemljištu posle žetve jer ove materije povećavaju moć apsorpcije zidova biljnih ćelija i deluju kao rastresači tla. Miris spanaća odbija buvača, pa ga je dobro sejati s biljkama koje napada ovaj sićušni napasnik. U plodoredu je najbolje posle njega saditi jagode, kupus, rotkvu, pasulj, paradajz i krompir.
RUKOLA
Rukola je biljka skromnih zahteva za toplotom i otporna je na mrazeve, pa se može gajiti tokom cele godine. Uspeva na gotovo svakom zemljištu, ipak, prija joj ono koje zadržava vlagu i delimično zasenjeno mesto. Tokom vrućina možda će joj biti potrebna dodatna senka jer će se u suprotnom formirati listovi lošijeg ukusa. Ova biljka najbolje uspeva na lakim peskovitim i srednje teškim zemljištima pH neutralne ili alkalne reakcije. Proizvodi se direktnom setvom iz semena, a može se sejati od februara do septembra u više navrata. Niče za nekoliko dana, a za 40-60 mogu se se seći listovi. S jednog kvadratnog metra može se ubrati do 2kg svežih listova.
POTOČARKA
Potočarka je povrće koje raste u gotovo svim uslovima, jedino što traži je obilje vode. Potočarka, u narodu poznata kao dragušac, vodena gorušica, vodena loćika, nastruc, ljuti mokriš, gusomača, bobovnjak, drezga, grbača, kres, studenčica voli vlažne, senovite, polusenovite leje. U ishrani se koriste mladi izdanci, nedozreli plodovi, listovi, semenke. To je trajna zeljasta biljka iz porodice kupusnjača. U prirodi se može naći kao divlja biljka koja raste uz ili u rekama, potocima i izvorima, svugde gde ima čiste, tekuće vode, a retko se vidi u stajaćim, zabarenim. Za nju se kaže da je pokazatelj kvaliteta pitke vode. Pazi se gde se seje jer na istom mestu ostaje više godina.
Na otvoreno se seje u maju i junu, a seme proklija za jedan dan. Seje se u senovitu ili polusenovitu leju koja može obilno da se zaliva kvalitetnom vodom. Može se gajiti u saksijama napunjenim humusom i stavljenim u veću posudu do pola napunjenu vodom. U tom slučaju voda se mora redovno, svakodnevno menjati.
GRAŠAK
Grašak je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodica leptirnjača. Uspešno se gaji u uslovima umerene i vlažne klime. Voli sunce ali uspeva i u polusenci, ali tada daje niži prinos. Ne traži puno prostora, ima velike zahteve za vodom, pa ako se seje na peskovitom ili aluvijalnom zemljištu potrebno ga je često zalivati. Prijaju mu slabo kisela, ali ne i kisela zemljišta. Ako nema drugih, na kiselim se mora uraditi kalcifikacija. Zemljište treba da bude rastresito, mrvičaste strukture da se koren može što bolje razvijati i da se na njemu stvori što više kvržičnih bakterija. Ovo povrće voli plodno zemljište ali, zbog osobine vezivanja azota iz vazduha, nije potrebno da se on u zemljište unosi u velikim količinama. Seje se u dva navrata, u proleće – početkom aprila, i u jesen – tokom oktobra. Za dobar rast, posebno na malom posedu, ovom povrću je potrebna posebna potpora. Kada se gaji na jednoj-dve leje, najbolje je da se koristi mreža.
Piše: Svetlana Mujanović
