U ovom periodu u malinjacima ima mnogo poslova. Jedan od njih je obrada, kojom treba obezbediti da zemljište bude u rastresitom stanju i bez korova. Zemljište koje je dobro obrađeno i bez korova sačuvaće deo vlage potrebne za kritičniji period, a to su jul i avgust, meseci koji su odlučujući za porast i razvoj izdanaka za narednu sezonu. Malinjaci koji se do berbe redovno obrađuju lakše će podneti taj kritični period.
U zavisnosti od osobina zemljišta, do početka berbe najčešće su potrebne dve do tri međuredne obrade(kultiviranja, freziranja ili tanjiranja) ili košenja trave u vlažnijim predelima i tri do četiri ručna prašenja ili plevljenja u redu. Prva prolećna obrada izvodi se u proleće kada se zemljište prosuši, posle rasturanja đubriva. Poslednju međurednu obradu u toku godine trebalo bi uraditi odmah posle ili tokom poslednjih dana berbe, odnosno neposredno pre ili posle odsecanja izdanaka koji su doneli rod.
Ovakav način međuredne obrade zemljišta u praksi je pokazao velike prednosti, naročito u aridnijim krajevima i u nedostatku uslova za zalivanje zasada. Međutim, prof. dr Svetislav Petrović i dr Aleksandar Leposavić, u monografiji „Malina – nove tehnologije gajenja, zaštite i prerade“, navode da poslednjih godina svetsko tržište ima sve veće zahteve u pogledu čistoće plodova maline, što se propisuje obaveznim standardima kvaliteta(Global Gap), zbog čega je potrebno da se uskladi tehnologija površinske obrade zemljišta u rodnim zasadima. Smatra se da u aridnijim krajevima postoji latentna opasnost da se usled česte međuredne obrade zemljišta plodovi maline delimično kontaminiraju česticama prašine i drugih organskih i neorganskih primesa iz sveže obrađenog zemljišta. Stoga ovi stručnjaci na osnovu rezultata svojih ogleda i iskustva pojedinih proizvođača iz ariljskog malinogorja predlažu izmene i dopune ove tehnološke operacije.
Preporučuje see da se do početka berbe obavi jedno međuredno kultiviranje ili plitko oranje u rano proleće, neposredno posle vezivanja izdanaka, i dva ručna prašenja ili plevljenja u redu, uz istovremeno uklanjanje prvih serija izdanaka i prihranjivanje.
Drugo prašenje treba primeniti pred cvetanje. Međuredni prostor valja održavati tarupiranjem ili košenjem u dva do tri navrata. Treće prašenje se preporučuje, po mogućstvu posle berbe plodova, posle odsecanja izdanaka koji su doneli rod i delimičnog proređivanja novih da bi se bolje pripremili za narednu vegetaciju.
Gajenje pokrovnih useva, odnosno tzv. zatravljivanje međurednog prostora, predstavlja uobičajen način održavanja povoljnog stanja zemljišta u integralnom sistemu gajenja maline. Osim što se na ovaj način modifikuje mikroklima i time znatno utiče na osnovne uslove za gajenje maline, smanjuje se rizik od erozije i zagađivanja površinskih vodotokova ili podzemnih voda. Takođe, omogućen je i nesmetan ulazak mehanizacije u međuredni prostor, bez obzira na vremenske prilike. Za zatravljivanje se koriste uobičajene višegodišnje vrste trava, ljulj i vijuk. U travnoj smeši može biti i ježevice, a najbolje rezultate pokazuje bela detelina u smeši sa vijukom. Zatravljivanje celog međurednog prostora se može raditi u maju i junu, ili u kasno leto, posle sadnje ili u godini pred podizanje zasada, koje se potom obavlja u prethodno pripremljene trake.
Malina, zbog relativno visokih prinosa i vegetativne mase, zahteva unošenje đubriva svake godine. Od organskih đubriva najbolji je dobro zgoreo stajnjak, goveđi i ovčiji, u količini 10–15 tona, ako se đubri svake, odnosno 20–30 tona po hektaru, ako se đubri svake druge godine, i glistenjak. Ova đubriva se rasturaju u trake (pola metra sa jedne i isto toliko sa druge strane špalira) u rano proleće, odmah posle vezivanja izdanaka, a potom zaoravaju, odnosno prekrivaju zemljom.
Kao osnovno đubrivo upotrebljavaju se i odgovarajuće formulacije mineralnih NPK đubriva (8:12:26 + 3% Mg, 8:16:24, 8:15:20 i dr. Količina zavisi od njihove formulacije, odnosno obezbeđenosti zemljišta potrebnim hranivima, uslova područja, primenjenih mera nege itd. I ova đubriva rasturaju se u trakama, u dva navrata, jedna polovina planirane količine u drugoj polovini novembra, a druga polovina u rano proleće istovremeno sa organskim đubrivom.
Da bi se dobili planirani prinosi i dobar kvalitet ploda potrebno je i prihranjivanje zasada azotnim đubrivima. Količine zavise od vrste đubriva i stanja zasada. Po pravilu izvodi se u tri navrata – pred početak vegetacije, pred cvetanje i pre početka sazrevanja, u približno jednakim količinama i istovremeno sa obradom zemljišta.
Savremena tehnologija gajenja maline zasniva se na novom konceptu ishrane, po kome čak 10 do 15 odsto ukupnih količina hraniva treba uneti folijarnim putem. Ako se folijalno prihranjivanje obavlja istovremeno sa tretiranjem zasada protiv bolesti i štetočina rastvor se priprema po sledećem redosledu: voda plus folijalno đubrivo plus insekticid plus fungicid.
Savremeni koncept podrazumeva da se ova voćna vrsta đubri i preko sistema za navodnjavanje kap po kap. Prema navodima stručnjaka, ishrana biljaka na ovaj način može smanjiti količinu potrebne vode po hektaru za 50 procenata. Sistemom kap po kap voda se unosi na ograničenu površinu iznad ili u zonu korena, pa je količina primenjene vode manja u odnosu na orošavanje ili druge načine navodnjavanja.
PRIPREME ZA ROD
Negom i zaštitom tek posađenog malinjaka obezbeđuje se da se on pripremi da već u sledećoj godini donese najmanje 70 odsto normalnog roda. Da bi se to postiglo potrebno je: održavati zemljište u rastresitom stanju i optimalne vlažnosti, prihranjivati ga azotnim i mineralnim đubrivima i štititi od bolesti i štetočina.
Sadnica maline se primila tek kada se iz zemlje, odnosno iz pupoljka na korenu pojavi izdanak. Pre nego što svi izdanci izbiju na površinu zemlje, oko sadnica se ne sme okopavati da se ne bi oštetili oni izdanci koji se još nisu pojavili na površini zemljišta. Umesto okopavanja, oko sadnica treba pleviti travu i pažljivo razbijati pokoricu, koja je čest uzrok slabog nicanja. U slučaju prolećne suše neophodno je dva do tri puta zaliti zasad. Kada se novi izdanci ukorene i odrastu 20–30 centimetara, stari se seku do zemlje da ne bi nepotrebno trošili vodu i hranljive materije.
S.M.
Dobro jutro broj 540 – April 2017.
