Stručnjaci kažu da u prosečnom stanu treba gajiti bar pet sobnih biljaka koje će nam prečišćavati vazduh. Dok baštensko bilje miruje, tropsko cveće u zatvorenom prostoru i dalje zahteva negu, a Danijela Glamočak u „Ritmu vrta“ Radio televizije Srbije otkriva koje tropske biljke treba držati u dnevnoj sobi, a koje u kupatilu.
Poznato je da tropske biljke koje ukrašavaju naše domove traže mnogo vlage i toplote. Optimalna vlažnost za njih je preko 60 procenata, što je u stanovima teško postići, jer tolika količina vlage ne prija čoveku.
„Ja ih stavljam u fazu mirovanja. Velike adame, eve ili kolokazije koje su velike, zbog prostora njima isečem zelenu masu i stavim ih u trap ili neku piljevinu, perlit u nekoj prohladnoj prostoriji. Da ne mrzne, do 10 stepeni maksimalno, jer svaka biljka posle 10 stepeni i preko toga počinje da raste. Ako povećamo temperaturu na 15 stepeni, a nema svetla, dolazi do deformacije, biljke trunu rađaju se razni mikroorganizmi“, objašnjava Dejan Dragićević.
Ako imate uslova, držite ih na svetlu na temperaturi od 10 do15 stepeni i zalivajte dva puta manje nego tokom leta. Pre zalivanja ipak treba proveriti da li je zemlja suva, jer biljke lakše izdržavaju bez vode, nego sa mnogo vode.
„Paprat voli puno vlage, zaliva se jednom nedeljno i zimi, i dobro je držati je u kuhinji ili kupatilu gde je neka vlaga. Orhideja treba da bude uz južni prozor i na 14 dana je potapati u vodu. Većina biljka ne voli promaju, ako želite anturijum da vam živi, lep, ali delikatan, kad ga polijete ne otvarajte prozor. Zamija voli polu hladovinu, kaktusi se malo polivaju, slonovo stopalo se takođe malo poliva, dracena vrlo malo vode“, dodaje Dragićević.
Ukoliko preterate s vodom ove biljke će nabubriti. Koren kada se izvadi mora biti bele boje. Ukoliko je siv ili ima neprijatan miris, odmah treba prestati sa zalivanjem. Najopasnije je kada počne da truli. To se veoma teško leči. Može da se izvadi, očisti od zemlje i prelije aktivnim ugljem ili kurkumom, mada u većini slučajeva biljka vrlo brzo uvene, napominje sagovornik Danijele Glamočak.
Pored zalivanja koje ne trba da bude baš često potrebno je redovno orošavanje što spada u način održavanja vlage u vazduhu.
„Trebalo bi da se biljke orošavaju odležalom vodom bez kamenca, jer mnoge biljke to ne podnose, hlor pogotovo. Najbolje bi bila kišnica. Još jedna mala tajna, u vodu sa kojim polivate stavite malo limuntusa, na pet litara jednu kesicu, jer je voda sa česme napravljena za čoveka a ne za biljke, one vole malo kiseliju sredinu“, otkriva Dejan Dragićević.
Savetuje i da biljke grupišemo na jedno mesto, a između njih stavite veliku činiju sa vodom koja će isparavati i tako biljkama obezbediti potrebnu vlažnost vazduha.
Najbolji znak da je u prostoriji previše suv vazduh, na biljkama žute krajevi listova i suše se.
Iako su nam biljke pre svega ukras, to su, ipak, naši živi zeleni kućni ljubimci i treba da vodimo računa o njihovim potrebama. Ne treba ih zimi često premeštati, držati na promaji, ali ni đubriti.
Izvor: RTS
Foto: Freeimages
