Iz ćelija zaraženih varoom razvijaju se pčele kratkog životnog veka, koje u nepovoljnim uslovima ne mogu potpuno da ostvare svoju ulogu u košnici. Naime, površina napadnutog legla stalno se smanjuje, jer matica polaže sve manje jaja, a širenje varoe u ćelijama legla neprestano se povećava. Pored toga, javlja se i sekundarna virusna infekcija, kojoj su ovakva društva naročito podložna.
Da bi se opasnost izbegla, jačina napada mora se pravovremeno proceniti, pre nego što se pčele izlegu ili se na njima pojavi veći broj krpelja. To se postiže kontrolom i brojanjem prirodno opalih varoa na ulošku zaštićenom mrežom ili ispod mrežaste podnjače.
Četiri do šest nedelja pre nego što matica prestane da polaže jaja, otpalih krpelja ne sme biti više od pet dnevno. Na osnovu utvrđenog stanja, blagovremeno se preduzimaju odgovarajuće mere suzbijanja ovog opasnog parazita. Lekovi se ne daju tokom razvoja zajednica, naročito u periodu sezonskog medobranja, zbog opasnosti od pojave štetnih rezidua u medu, vosku i ostalim pčelinjim proizvodima. Preporučuje se biotehnički postupak uništavanja postavljanjem rama građevnjaka u sredinu legla, dodavanjem nezatvorenog trutovskog legla i formiranjem novih zajednica (nukleusa ili veštačkih rojeva).
Posle medobranja mogu se koristiti mravlja kiselina ili timol. Kada u poznu jesen leglo nestane, efikasne su mlečna i oksalna kiselina. Podrazumeva se strogo pridržavanje preporuka veterinara, jer mogu ostati tragovi hemikalija u medu i drugim proizvodima.
Istovremenom primenom ovih mera na susednim pčelinjacima sprečava se širenje varoe, odnosno na većem području doprinosi uspešnijem suzbijanju i smanjenju broja i razmaka između prskanja. Pored toga, štedi se novac za lekove i izbegava rizik od pojave rezidua.
Nepovoljne uslove tokom zime pčele različito podnose. Na pojedine vrste sposobnost prezimljavanja se prenosi nasleđem, pa to prilikom proizvodnje i nabavke matica treba imati u vidu. Međutim, na ovu sposobnost značajno deluju i uslovi u kojima zajednice žive u avgustu i septembru, a na njih pčelar uglavnom može da utiče.
Način rada i ishrane presudan je za dužinu života pčela. Duže od šest meseci žive samo one pčele koje nisu učestvovale u pripremi zimnice i negovanju legla, a uz to su u hrani imale veći udeo polena od uobičajenog tokom godine. Zimske pčele razlikuju se od letnjih po vlažnoj i suvoj telesnoj masi. Ako se izlegu u avgustu i septembru, a ne rade, telesna masa povećava se za oko 16 procenata, a suva za 20 odsto. To potvrđuje znatno nakupljanje neophodnih organskih materija u telu, koje im omogućavaju da lakše podnesu zimske uslove.
Bez kvalitetnog cvetnog praha, koji sadrži dosta belančevina, ugljenih hidrata, minerala i vitamina, nema razvoja legla i obnavljanja zajednica. Rezerva polenovog praha i meda naročito se smanjuje krajem ovog meseca, pa je pravo vreme da se dodaju ramovi iz zalihe, u čijim ćelijama ima dosta praha sakupljenog hvatačima. Radi se o cvetnom prahu prikupljenom tokom leta i jeseni, koji nije stariji od šest meseci. Ako je stariji, izgubi više od 70 odsto hranljivih vrednosti. Rezerva meda ne sme biti manja od deset kilograma, jer se utrošak meda naglo povećava kad počne razvoj legla. Zato u ovom mesecu treba postaviti šećerno-medne pogače. Ako se postupi tako tokom marta, pred početak prolećne paše, u košnici će biti i do 50 odsto više legla nego u košnicama koje su oskudevale u rezervi polena i meda.
Među biološkim sredstvima namenjenim suzbijanju varoe i drugih pčelinjih bolesti, poslednjih godina sve značajniju ulogu ima timol,sastojak medonosne biljke timijan. Nalazi se u cvetovima i listovima, iz kojih se ekstrahuje eterično ulje, a proizvodi se i u obliku praška i kristala.
Specifičnim mirisom privlači pčele da izleću iz košnice u potrazi za pašom, razara spore krečnog legla i uništava krpelja, uzročnika akaroze. Deluje sporije od sintetičkih lekova, ali bolje sprečava širenje zaraze. Vosak ga dobro upija, pa se pri svakom topljenju njegova količina povećava. Najmanje timola ima u saću s leglom, više u kalupima istopljenog voska, a najviše u starom vosku koji je godinama pretapan. U medu prosečno ostaje 0,52mg, a dovoljno je 0,80 miligrama po kilogramu. Koncentracija ovog leka pouzdano se utvrđuje metodom gasne hromatografije, uz odstupanje do 0,02 miligrama. Timol se, inače, prirodno na lazi u nekim vrstama meda, najčešće od majkine dušice, pa se zato ne smatra stranom materijom.
U Nemačkoj, gde se timol koristi od 1997. godine, ukazuje se na mogućnost pojave rezistencije (otpornosti prema preparatu). Da bi se sprečilo širenje varoe, u šećerni sirup za prihranjivanje može da se doda i preparat od pelina i mladih borovih izdanaka. Na taj način parazit se uspešno uništava i znatno podstiče razvoj legla.
Dobro jutro broj 538 – Februar 2017.
