Pre osam godina Nedeljko Vasić iz Bečeja rešio je da se okrene proizvodnji jabuka. Na šest i po hektara nadomak Drljana podigao je ograđeni voćnjak koji je većim delom pokriven protivgradnom mrežom. Na njegovoj plantaži nalazi se 26.000 stabala tri sorte jabuka – greni smit, zlatni i crveni delišes.
Piše: Zorana Ljubojev
U posao je uključen i njegov šurak, a nakon dužeg razmišljanja, sabiranja i oduzimanja, ustanovili su da se na maloj površini, kakva je njihova, ne isplati ratarenje, već intenzivna proizvodnja koja će doneti više novca.
Na sadnicama uštedeo za protivgradnu mrežu
Razmišljali smo o tome koju voćku da posadimo, da li šljivu, krušku, trešnju. Na kraju smo se odlučili za jabuku. Iako ove druge voćke ostvaruju veći profit, jabuku je lakše proizvoditi, tako da smo se zadovoljili srednjom zaradom. Ipak prošle godine je otkupna cena jabuka bila katastrofalno niska, svega tridesetak dinara po kilogramu sa PDV-om za prvu klasu. Tako smo godinu završili na ivici rentabiliteta, skoro s nulom. Imali smo veoma malu zaradu. Bila je velika ponuda, da li je izvoz stao ili je nešto drugo bilo u pitanju, ne znamo, ali jabuke su slabo bile tražene, nebitno koja sorta je bila u pitanju – objašnjava Vasić.
Stabla se redovno navodnjavaju po sistemu “kap po kap” iz bunara koji su izbušili u okviru placa. Oko 14.000 sadnica sorti greni smit i zlatni delišes su, kaže naš sagovornik, pre osam godina nabavili iz Kruševca. Upravo to je najveća i najvažnija investicija.
U vreme kada sam nabavljao sadnice, cena dvogodišnje knip sadnice bila je pet evra po komadu. To mi je bilo previše, nisam imao toliko sredstava. Nastavio sam da tražim i pronašao sam domaću firmu u Kruševcu, koja mi je te iste sadnice, domaće proizvodnje, ne uvozne i ne od Delte, prodala za duplo manju cenu – za dva i po evra. Ostvario sam veliku uštedu, uz pomoć koje sam kasnije podigao protivgradnu mrežu i kompletirao voćnjak – ističe naš sagovornik.
Očekuje 50 do 70 tona po hektaru
Prvi rod, spletom okolnosti, dočekali su nakon tri godine. Dok nisu postavili mrežu, imali su problema s rutavom bubom koja im je prve godine pojela sve cvetove.
Prve godine nismo imali nijednu jedinu jabuku da probamo kakve će biti, a trebalo je da dobijemo između 10 i 20 tona. Sledeće godine smo se branili nekim kantama i čudima, ali nismo uspeli da se odbranimo, još je udario led i to nas je dokusurilo. Treće godine smo već digli mrežu. Tada smo imali ozbiljan rod, oko 170 tona. Onda je bila i dobra cena, pa smo se, zahvaljujući svemu tome, malo izvadili za gubitke iz prethodnih godina – kaže Vasić.
Njegov voćnjak broji oko 12.000 stabala crvenog delišesa, koja su posađena prošle godine u proleće. Od resornog ministarstva dobio je 50 odsto povraćaja za sadnice. Prva godina je prošla bez roda, a ove se očekuje mali rod, dok će na jesen 2023. biti ozbiljnije količine ove sorte jabuka.
Sadnice sam nabavio u Kuli, a u pitanju je holandska firma Seveplant. Ove godine će rod biti zanemarljiv, oko 5 do 6 tona po hektaru – kaže Nedeljko.
Prošle godine jabuke su dobro rodile i Vasić je sezonu završio s oko 250 tona greni smit i zlatnog delišesa. Sličan rod se očekuje i ove godine, objašnjava naš sagovornik i dodaje da bi po hektaru trebalo da bude između 50 i 70 tona.
Hladnjača za veću voćarsku dobit
Kada je počinjao proizvodnju jabuka, od pokrajine je dobio pedeset odsto povraćaja sredstava za protivgradnu mrežu i stubove, a od resornog ministarstva isto toliko za voćarski traktor. Da je otkupna cena prošle godine bila realnija i veća, imao bi sredstava da uloži u pokrivanje protivgradnom mrežom i crvenog delišesa. Nada se da će ove godine biti bolja situacija, pa da dogodine i to reši. Za zasad jabuka neophodna je protivgradna mreža, jer led može da napravi veliku štetu. Otkad je podigao voćnjak, grad je dvaput tukao, srećom, spasao je rod zahvaljujući ovoj investiciji, koja se isplatila već sto puta – iskren je Nedeljko Vasić.
Dugoročne investicije podrazumevaju i nabavku hladnjače koja, na duže staze, može obezbediti veću dobit i samostalnost u proizvodnji i daljem plasmanu.
To je vrzino kolo, jer treba mnogo para. Bilo bi isplativo kada bi se za čuvanje u hladnjačama plaćali samo energenti, jer se zakup svake godine povećava za oko 20 odsto. Prve dve godine nisam ni plaćao hladnjaču, jer sam odmah prodao sve što sam proizveo, takva je bila tražnja. Sledeće godine su naplaćivali čuvanje, onda one tamo i prevoz i čuvanje, a prošle i pretprošle godine i boksove, i hladnjaču, i prevoz. To je neizdrživo ako uzmemo u obzir prošlogodišnju otkupnu cenu – kaže naš sagovornik i dodaje da su u njegovim dugoročnim planovima zasadi jabuka na oko 50 hektara i nabavka hladnjače, ali sve je pod znakom pitanja zbog silnih poskupljenja i niske tržišne vrednosti jabuka.
Ipak, zaključak ove priče iz srca Vojvodine jeste da proizvodnja prvoklasnih jabuka, pored novčanih ulaganja, podrazumeva posvećenost, istrajnost i kontinuirani rad, a na kraju dolaze i rezultati.
Balans između broja i kvaliteta plodova
Na jednom drvetu treba da bude između 100 i 120 voćki. Onda je to pun rod i može da se izvuče dobar kvalitet. Sve preko toga ne valja, a ispod može do 80, nije strašno, jer se dobija u krupnoći i kvalitetu. Pre pandemije korona virusa sam uglavnom sve izvozio za Rusiju, a nešto malo je išlo industriji. Ipak, lane skoro ništa nije otišlo za Rusiju, tek pet – šest kamiona je prodato u susednoj Bosni i Hercegovini. U svakom slučaju, i otkupna cena za inostrano tržište je bila veoma loša. Kako će biti ove godine, ko zna, pogotovo ako se uzme u obzir ova situacija u Ukrajini – zabrinut je Nedeljko Vasić koji kaže da imamo kvalitetan proizvod, ali da niska otkupna cena koči dalja ulaganja u proizvodnju.
