Ovih dana, uoči Vaskršnjih praznika, potražnja za konzumnim kokošijim jajima naglo raste, pa potrošači brinu zbog mogućih porasta cena. Istovremeno, iz Privredne komore Srbije i Asocijace proizvođača živine stižu ohrabrujuće vesti, da većih poskupljenja ne bi trebalo da bude! Jednostavno, U Srbiji, kako se računa, ima 14.723.571 koka nosilja, koje proizvode 1,7 milijardi konzumnih jaja godišnje, što zadovoljava prosečne domaće potrebe. Ali, nažalost, nemamo mogućnost za izvoz u Evropsku uniju, SAD i druge države zbog nausklađenosti propisa sa tamošnjima sredinama. uzgoj koka
Na tu neusklađenost je, prema rečima Nenada Budimirovića, sekretara Udruženja stočara Srbije, PKS ukazala još krajem prošle godine.
– U ovom trenutku otkupna cena jaja na komercijalnim farmama iznosi deset dinara komad M-klase, što je na granici pokrivanja troškova – kaže Sanja Kelebićanin, direktor Poslovnog udruženja odgajivača živine Srbije.
– Sve iznad toga je u rukama velikih trgovačkih lanaca i maloprodajnih objekata, na šta odgajivači nemaju uticaja. Dnevno proizvodimo oko pet miliona komada živinaskih jaja. Viškove, oko Uskrsa i u junu, obično plasiramo u susedne države članice CEFTA sporazuma. Takvu priliku, nažalost, nemamo za plasman u Evropsku uniju, gde se sada živinska jaja u maloprodaji plasiraju za 40, a za preradu po 14-16 evrocenti. Problem Srbije je u nedovoljnoj usaglašenosti sa pravilima na kojima strogo insistira tamošnja sanitarno-veterinarska služba, a naše nadležne institucije nisu uradile svoj deo posla. Prema informaciji, nakon posete inspekcije EU u septembru 2022. godine, mi nismo ispunili postavljene zahrteve. U Centralnoj bazi podataka u Upravi za veterinu Republike Srbije u komercijalnim gazdinstvima imamo popisano oko 7,8 miliona koka nosilja. EU od nas očekuje da imamo popis i broja svih objekata gde se drži živina, broj i strukturu jata. Ali nemamo potrebne podatke i za naša mala gazdinstva sa specifičnim načinom uzgoja koka nosilja, uglavnom, za sopstvene potrebe. Za njih nemamo praćenje zdravstvenog statusa, zatim o vakcinaciji i njenoj efikasnosti kao i o merama monitoringa koje se preduzimaju radi sprečavanja eventualne pojave ptičjeg gripa. Takvih zaraza nemamo na komercijalnim farmama, gde postoje odgovarajuće biosigurnosne mere, jer su naši farmeri na visokom nivou obučenosti i odgovornosti.
Novi dolazak Inspekcije EU, ukontrolu nadležnog organa Uprave za veterinu, se očekuje 13. juna ove godine. Ako dobijemo pozitivno mišljenje možemo u septermbru ili krajem godine da krenemo u masovan izvoz u Evropsku uniju, SAD i druge države u koje sada ne možemo. Biće to ogromna pomoć našim farmerima.
Tekst: B. Krstin
