Dobro iskorišćavanje medonosnih vrsta i oprašivanje poljoprivrednih useva postiže se samo ako se pravilno organizuje selidba i košnice postave na odgovarajuće mesto. Tada se ne iskorišćava samo jedna, već nekoliko paša.
U skladu s propisima o preventivi i suzbijanju stočnih zaraza, nadležna veterinarska stanica treba da pregleda društva pre selidbe i izda uverenje o njihovom zdravstvenom stanju. Isto tako, mora se proveriti i da li su pčele na odabranom području zdrave.
Bez ovih potvrda ne treba krenuti na put, jer u interesu svakog pčelara je da izbegne žarišta bolesti od kojih mogu da stradaju njegove pčele.
Izbegavaju se područja na kojima je previše košnica, jer tada su manji izgledi za dobijanje velikih prinosa meda. Osim toga, veća je i opasnost od pojave grabeži i zaraznih bolesti.
Kada se izabere mesto za pčelinjak, neophodno je zatražiti pisanu dozvolu od vlasnika zemljišta, privatnika, poljoprivrednog dobra, šumarije, pčelarske organizacije… U dozvoli je naznačeno koliko košnica i na kom mestu može da se postavi. Bez ovog odobrenja ne preporučuje se selidba, jer može doći do pritužbi, sudskih kazni i sličnih problema.
Na izabranom mestu košnice se ne postavljaju ispred ranije doseljenog pčelinjaka. Udaljenost treba da bude nekoliko stotina metara, naročito ako je isti smer leta pčela od paše do košnice. Ako bi se postavile bliže, prilikom povratka bi mnoge pčele ulazile u novopsotavljene košnice. Najbolje je da se poređaju po širini, u smeru paše, a ne po dužini – od paše prema postojećim košnicama. U protivnom, doći će do nesuglasica između pčelara. Zato se prethodno o svemu treba dogovoriti i košnice ne gomilati na istom mestu. Posledica je, naravno, manji prinos meda.
R.D.J.
