Prošla proizvodna godina bila je izuzetno teška za kukuruz, a ratari su u strahu i od ovog leta. Ljiljana Vuksanović, savetodavac za ratarstvo iz Kragujevca, kaže da bi zbog promene klime u našem proizvododnom području trebalo razmišljati o navodnjavanju parcela pod kukuruzom.
Sezonu prošle godine je, kako navodi Vuksanovićka, pratio veliki nedostatak vlage i padavina, a zatim najtopliji jun i najduži toplotni talas u julu. Berba je zbog suše počela, nikad ranije, već polovinom avgusta. Na većini parcela kukuruz je ostao neuobičajeno nizak, klipovi su bili sitni, a zrno nije bilo sasvim naliveno.
– Pojedine stabljike su ostale i bez klipa. Imalo je useva koji su bili potpuno sasušeni. U solidnoj kondiciji su bili samo usevi iz ranije setve hibridima, kraće vegetacije i s većom otpornošću na sušu, ili na parcelama gde je lokalno bilo padavina. Usev kukuruza je jedan od onih koji daje najveću vegetativnu masu, pa samim tim imaju i veće potrebe za vodom. U raznim fazama vodni deficit se manifestuje neujednačenim nicanjem i napredovanjem mladih biljaka. Najkritičniji period je od 14. do 21. dana pre metličenja i kukuruz u ovom periodu treba da dobije dovoljno vode. U suprotnom prinos će biti znatno redukovan i ovaj period traje do početka mlečne zrelosti kukuruza. Poslednjih godina prinosi idu na dole pa treba tražiti rešenja kako bi se smanjila zavisnost proizvodnje useva od nepredviđenih klimatskih pojava – kaže Ljiljana Vuksanović i dodaje:
– Prvi znak deficita vode u zemljištu je izgled; svetlo zelena boja lista koji se uvija, metlica se prevremeno pojavljuje, svila kasni ili se u slučajevima dugotrajne suše uopšte ne pojavljuje. Na kraju dolazi do svenuća lišća. Kada je lišće kukuruza sparušeno i žuto tada je za navodnjavanje već kasno.
Kada je pravi trenutak za navodnjavanje kukuruza određuje se na osnovu stanja vodnovazdušnih parametara u zemljištu. U toku vegetacije potreba kukuruza za vodom je od 450 do 600 mm. Količina vode za navodnjavanje se može definisati kao razlika između potreba useva i količine vode koju je usev dobio putem atmosferskih padavina. Vreme navodnjavanja i količina vode koja se dovodi na polje u jednom turnusu, zavisi od stanja vlažnosti i od tipa zemljišta.
– Ulaganje u sisteme i opremu za navodnjavanje isplatiće se kroz povećanje prinosa kukuruza – dodaje Vuksanović.
Ratar iz Velikih Krčmara kod Kragujevca, Miroljub Pavlović, podseća da je prošle godine na njegovim parcelama koje su bile u brdu i daleko od vode imao samo četiri tone kukuruza po hektaru. Na njivama blizu reke prinos je bio šest tona. On je već početkom avgusta spremao silažu, koju uobičajeno pravi u septembru ili oktobru.
– U atarima gde ima bunara kukuruz je bio dobar, jer smo ga zalivali – izjavio je Miroljub.
Ali u Šumadiji mnogo je bezvodnih parcela. Stručnjaci savetuju da se promeni setvena struktura i da se hektari pod kukuruzom smanje makar za trećinu. Dragoljub Petrović, stručnjak za ratarstvo u penziji, kaže da zbog promene klime mora da se menja i setvena struktura, koja je prilagođena današnjim uslovima.
– Ratari kukuruz treba da ga zamene stočnim graškom, uljanom repicom ili krmnim biljem. Ako ne mogu drastično da promene, dovoljno je na jednoj trećini prilagoditi kulturu, kako bismo izbegli trećinu nedaća koje donose ovakvi agrometerološki uslovi – kaže Petrović.
Tekst i foto: Biljana Nenković
