Dok živi, čovek treba da uči. Za nas, univerzitetske profesore, za sve ljude koji se bave naukom i koji nauku treba da približe studentima i stave je u službu savremene proizvodnje i u funkciju razvoja države – to je i velika dužnost i obaveza. Naše katedre i doktorske titule ne znače da znamo sve, a potvrđujemo ih samo stalnim traganjem za novim i boljim.
Sagledavanje najsavremenijih svetskih iskustava i – učenje od najboljih smisao je i nedavnog studijskog putovanja grupe profesora novosadskog Poljoprivrednog fakulteta u kojem su, uz moju malenkost, učestvovali i prof. dr Biserka Milić, prof. dr Nenad Magazin i prof. dr Dragoslav Ivanišević. Obišli smo voćarske regione u Holandiji, vodećoj zemlji u svetu po proizvodnji sertifikovanog sadnog materijala, i u Italiji koja je primer u uvođenju novih tehnologija i u razvoju voćarskih kooperativa, kako oni nazivaju zadruge. Vraćamo se s novim saznanjima o voćarskoj proizvodnji. Prenećemo ih, dakako i našim voćarima koji takođe treba da uče od najboljih na svetu, a “Dobrom jutru”, ekskluzivno, ustupamo beleške s ovog studijskog putovanja.
U Holandiji smo najpre posetili centar “Vermerderingstuinen” u Horstu, u regiji Limburg, koji se bavi stvaranjem predosnovnog i osnovnog sadnog materijala i prodajom baznih podloga i kalem okaca. Obišli smo njihova proizvodna polja, green-house, laboratorije, skladišta za čuvanje podloga i kalem grančica i upoznali se sa specijalnom mehanizacijom koju koriste. Proizvodnju baznog materijala rade u regionu, na ukupno 120 hektara i 20 lokacija, koje su na maskimalnoj vazdušnoj udaljenosti od 40 kilometara. Razlog za proizvodnju na više lokacija jeste sigurnost, jer se smanjuje rizik od grada i pojave ervinije. U Horstu se proizvede oko 30 miliona pupoljaka koji se distribuiraju po celom svetu, a 40% ove proizvodnje plasira se u Holandiji i Belgiji. Od toga je osam miliona okaca namenjeno zimskom kalemljenju, a tri miliona letnjem.
Posetili smo zasade matičnih stabala sorti jabuke i trešnje. Za matična stabla jabuke koriste podlogu MM111, a ne MM-106 koja je osetljiva na fitoftoru i sklona je pojavi izdanaka. Podlogu M9 ne koriste jer ranije stupa na rod u odnosu na MM111. Stabla se gaje četiri godine, nakon čega se prorede, a potpuno uklanjaju nakon pete godine proizvodnje okaca. Matična stabla trešnje kaleme se na podlozi StJulian A ili kolt. Stabla se koriste sedam godina. Pošto se za kalemljenje koriste najčešće podloge serije Gisela, dobijene umnožavanjem in vitro, sve su jednake debljine, te se mali deo grančica sorte koji ima odgovarajuću debljinu može koristiti za kalemljenje.
Porodična kompanija GEBR. JANSSEN B. V, osnovana 1923. godine, specijalizovana je za proizvodnju podloga za jabučaste i koštičave voćne vrste. Godišnje proizvede oko šest miliona bezvirusnih podloga. U asortimanu ima 26 različitih podloga za jabuku, od kojih najviše proizvode M-9 T337, M-26, MM-106, MM-111. Takođe je interesantna serija podloga Geneva 11, 16, 41 i 202 koje se mogu koristiti u ponovnoj sadnji, otporne su na niske temperature, erviniju, fitoftoru, krvavu vaš i odlično podnose ponovnu sadnju. Sve je veća potražnja ove podloge i već je proizvode oko 500.000 komada. Tehnologija proizvodnje podloge Geneva 11 nije jednostavna, jer se teško ožiljava. Kao supstrat za ožiljavanje koriste sve vrste piljevine, osim hrasta. Podloge čuvaju na temperaturi od 0°C i pri relativnoj vlažnosti od 80%.
U GEBR. JANSSEN B. V proizvode i šest različitih podloga za krušku i dunju – Adams, Ba 29, MA, MC i selekciju Peters MC. Za šljivu proizvode sledeće podloge: Prunus Brompton, Prunus Krymsk® 1 (VVA-1*), Prunus Krymsk® 2 (VSV-1*), Prunus Pixy i Prunus St. Julien A. Od podloga za kajsiju, breskvu, nektarinu i badem: Apricor, Miroper, Myrabolan, Krymsk 86 (Kuban 86). Proizvode i generativne podloge divlje jabuke, divlje kruške, trešnje, megrive, džanarike, kruške itd.
Imaju sto za klasiranje podloga i dnevno isklasiraju 85.000 podloga. Podloge koje idu za SAD i Indiju moraju proći kroz mašinu za pranje korena. Razmnožavanje podloge St. Julien rade na otvorenom. Krajem oktobra skidaju reznice, skraćuju na 4-5cm, osam časova ih drže u hormonu. Stavljaju ih zatim 2 do 3 meseca u zatvorenu vreću i drže na temperaturi od 12°C, da bi se formirao kalus. Na 1m sade 4 reznice, a rastojanje je prilagođeno specijalizovanoj mehanizaciji.
Posetili smo ogledna polja za ispitivanje sorti i podloga centra “Vermerderingstuinen” na lokalitetu LA Zeewolde, gde nas je primio Rud Vosbek. U njihovim zasadima na površini preko 30ha ispituju se sorte i klonovi kako bi se utvrdila njihova stabilnost, odnosno, da li je došlo do remutacija u baznom sadnom materijalu. Pored toga, ispituju se nove sorte jabuke, kruške, šljive i kajsije, kao i podloge. Podloge i kalem grančice uzimaju iz predbaznih zasada, kaleme, dobijaju bazni materijal, sade i ispituju pomološke osobine plodova sorti i klonova.
Obilazak italijanske firme “Gruber Genetti” u Roverkijaru koja se bavi proizvodnjom sadnica jabuke i borovnice, te proizvodnjom plodova trešnje i borovnice, bio je veoma koristan deo studijskog putovanja. Ovde se godišnje proizvede oko dva miliona sadnica na 200 hektara. Pored toga, poseduju hladnjaču za čuvanje sadnog materijala. Oko 80% proizvedenog sadnog materijala jabuke klona Gala Schniga Schnico Red i Gala Schniga Schnico izvoze u Rusiju i Poljsku, te im fitosanitarna inspekcija u kontrolu dolazi iz zemalja uvoznica. Podloge za jabuku u proizvodnji su M9 i M26. Proizvodnja borovnica bazirana je na dva načina: na supstratu u kontejnerima bez dna i u zemljištu u koje je dodat treset. Oba proizvodna zasada prekrivena su antiinsekt mrežama i protivgradnim mrežama. Supstrat koji koriste u proizvodnji borovnica mešavina je treseta i perlita, kako bi se postigao optimalan pH 5,5 i druge fizičko-hemijske osobine supstrata. U drugom zasadu zemljištu dodaju treset i piljevinu te prave podignute bankove, prekrivene agrotekstilom. Borovnicu sorte Duke izvoze u Švajcarsku. Rezidba se obavlja u februaru.
Zasad trešnje je na 50ha i čine ga sorte Vanda, Kordia, Carmen, Folfer, Sabrina, Giant Red, Early Red, Grace Star na podlozi Gisela 5. Od celokupnog sortimenta izdvojili su sortu Grace Star kao najbolju, koja postiže i najviši prinos od oko 12t/ha, za razliku od ostalih sorti kod kojih je to 7-8t/ha. Zasad je podignut sadnicama bez prevremenih grana, koje su sađene na specifičan način, pod uglom od 45°. Sadnja je takođe izvedena na neobičan način, zatrpavanjem korena na površini što je dovelo do formiranja bankova. Celi zasad pokriven je antiinsekt mrežama zbog karantinske štetočine Drosophila suzukii, te protivgradnim mrežama i zaštitom od kiše, kako bi se sprečilo pucanje plodova. Celi zasad je u integralnoj proizvodnji. U sklopu proizvodnje imaju prostor za hlađenje plodova trešnje hladnom vodom, tzv. hidrohlađenje, što omogućuje zaustavljanje procesa starenja i truljenja usled visokih temperatura. Hlađenje se odvija tuširanjem paleta s plodovima vodom, temperature 2°C. Maksimalno vreme tuširanja je 10 minuta, koliko je potrebno da se temperatura plodova smanji na potrebnih 2-4°C. Otkupna cena trešnje je četiri evra.
Usledio je obilazak rasadnika, matičnjaka i zasada kruške Maccanti u kojem proizvode sadnice voća od 1958. godine. Rasadnici se nalaze u dolini Mezana nadomak Ferare. Ova regija idealna je za proizvodnju jabučastog voća, a rasadnici strogo su izolovani, kako bi se izbegla zaraza od bakterije Erwinia amylovora. Od 1991. proizvode isključivo bezvirusni reprodukciioni materijal kruške i jabuke. Poznati su po proizvodnji vrhunskih sadnica kruške na različitim podlogama, poreklom od dunje i kruške. U Srbiji takođe imaju svoju proizvodnju sadnog materijala za istočno tržište.
Posetili smo i privatni voćnjak jabuke i kruške Alberta Dorigonija u Latisani. Najstariji deo Dorigonijevog zasada star je 25 godina i primenjen je uzgojni oblik vretenasti žbun. Prevladavaju sorte Golden Delicious Reinders, Red Delicious, Gala, Fuji, Pink Lady, Prima, Modi, Morgen. Ostatak zasada podignut je bibaum sadnicama, ili običnim sadnicama, a u cilju formiranja voćnog zida, odnosno ogleda radi ispitivanja različitih uzgojnih oblika sa više vodilica.
Cilj ovih uzgojnih oblika je olakšavanje agrotehničkih mera u toku proizvodnje, pre svega berbe i rezidbe. Kod ovog uzgojnog oblika kvalitet plodova je bolji (boja, krupnoća). Kod sorti koje su sklone alternativnoj rodnosti, ovi uzgojni oblici pospešuju redovnu rodnost. Posebno je važno da je ovaj uzgojni oblik pogodan za mašinsku rezidbu i mehaničko proređivanje cvetova (mašinom „darvin“), a zbog smanjenog volumena krošnje moguća je ušteda na pesticidima. Takođe smo saznali da su štete od mramorne stenice puno manje ili gotovo ih ni nema na ovom uzgojnom obliku u odnosu na vretenasti žbun. Ovde se 10-14 dana pre berbe mašinski uklanjaju listovi – samo sa donjih etaža – kako bi dodatno smanjili štete od štetočina te intenzivirali bojenje jabuke. Mašinsku rezidbu rade krajem maja – početkom juna te opet u oktobru ili novembru krajem berbe (2 puta godišnje).
Istog dana obišli smo firmu “Vivai Cooperativi Rauschedo” koja se bavi rasadničarskom proizvodnjom kalemova vinove loze, kao i oplemenjivanjem. Ova firma jedna je od najvećih svetskih proizvođača kalemova vinove loze, s prodajom gotovo na svim kontinentima. Kalemljenje se radi mašinski, isključivo njihovim podlogama i plemkama. Pojašnjen nam je specifičan rad mašina za kalemljenje kao i receptura specijalnih voskova koji se koriste na kraju procesa kalemljenja. Nakon obilaska celokupne proizvodnje i skladištenja sadnica vinove loze organizovana nam je i poseta njihovom vinogradarskom institutu.
U IGA Institutu (Institute of Applied Genomics) domaćin dr Gabriel di Gasppero upoznao nas je sa glavnim pravcima istraživačkog rada, pre svega na stvaranju otpornih sorti vinove loze. Usledio je obilazak laboratorija, uz upoznavanje s najnovijim tehnikama iz područja genetike, genomike, te novim oplemenjivačkim tehnologijama, ali to je posebna priča.
Biostimulatori najnovije generacije
U Holandiji smo, između ostalog, posetili kompaniju “Van Iperen” za proizvodnju mineralnih đubriva i biostimulatora. Primio nas je Mehrdad Damavandi, operativni direktor u “Van Iperen International”. Sproveo nas je kroz krug fabrike vodorastvorljivih NPK mineralnih đubriva, gde ih proizvode, pakuju i šalju u preko 100 zemalja širom sveta. Nakon toga, domaćini su nam bili direktor marketinga Jan Van de Vurt i savetnik za voćarstvo Frank Eerland, koji su nam održali prezentaciju o razvoju novih biostimulatora i njihovoj upotrebi. Kompanija “Van Iperen” proizvodi mineralna đubriva za primenu preko zemljišta, za fertirigaciju i folijarni prihranu. Pored mineralnih NPK đubriva i kompleksnih đubriva s mikroelementima, ova kompanija proizvodi i preparate s huminskim kiselinama i ekstraktima algi koji imaju dejstvo biostimulatora. Prikazali su novi preparat WAKE – up gde je 30% w/v K2O u obliku K-karboksilata koji doprinosi većoj efikasnosti iskorišćavanja kalijuma, brzo se adsorbuje u biljno tkivo. Preparat ne sadrži hloride, nitrate, ni sulfate, bezbedan je za biljke, ima reakciju rN 7, optimalnu za brzu i efikasnu adsorpciju preko lista. Takođe su nas upoznali s programom prihrane na bazi preparata Foliastim-Ca, koji Ca 28% i 15% ekstrakta algi A.nodosum. Preparat pospešuje usvajanje hranljivih materija i otpornost na abiotički stres, a smanjuje i pojavu gorkih pega. Takođe, preporučuju da se voćkama krajem marta doda oko 50 kg/ha boraksa radi boljeg usvajanja ostalih elemenata. Kalcijuma dodaju 3l/ha.
prof. dr Z. Keserović
Dobro jutro broj 572 – Decembar 2019
