Visokokvalitetna srpska rakija, destilat stoprocentnog voća, potencijal je koji samo treba iskoristiti na pravi način, a proizvođači su to dobro shvatili – za 3,5 godina broj registrovanih destilerija u Srbiji porastao je sa 200 na blizu 800.
Rakije šljiva, dunja i jabuka odležavaju minimum tri godine u hrastovim buradima, dok kajsija i viljamovka odležavaju minimum tri godine u inoks posudama, kaže Miroslav Knežević, vlasnik Destilerije „Hubert 1924“ u Banatskom Velikom Selu i svetske rekorderke – Hubert kajsije.
Piše: Jasna Bajšanski
Visokokvalitetna srpska rakija dobija se destilacijom stoprocentnog voća, pa su šljiva, kajsija, kruška, dunja, jabuka i drugo voće u rakijskoj flaši, za inostrane kupce prvorazredni luksuz koji su spremni dobro da plate. Ovaj potencijal samo treba iskoristiti na pravi način. A da su proizvođači rakije to dobro shvatili, govori podatak da je pre 3,5 godina u Srbiji bilo 200 registrovanih destilerija, dok ih je sada blizu 800.
Priču o rakijskim putevima Srbije počinjemo u Banatskom Velikom Selu kod Kikinde, u Destileriji „Hubert 1924“. Poreklo imena destilerije i samog sela u kojem se nalazi tesno je povezano s istorijskim seobama i naseljavanjima koje nisu tema našeg rukopisa. Uglavnom, objekat u kojem se danas nalazi Destilerija sagrađen je 1901. godine, a prvi pogon za proizvodnju rakije 1924, otuda i njen današnji naziv. Reč je o porodičnoj destileriji, osnovanoj 2007. godine, čija je osnovna delatnost proizvodnja prirodnih rakija od šljive, dunje, kajsije, jabuke, kruške, kao i likera od višnje i maline.
Kako se osvajaju svetski vrhovi
Od 2010. godine Destilerija „Hubert 1924“ niže domaća i strana priznanja. Najznačajnije je stiglo 2019, kada je na prestižnom takmičenju Spirits Selection u Kini, na kojem su učestvovali proizvođači 1.770 alkoholnih pića – viskija, džina, tekile, rakije, ruma – iz celog sveta, dodeljeno 49 velikih zlatnih medalja. Nakon što su 102 sudije ponovo testirale uzorke svih 49 zlatnih, odabrano je 9 najboljih alkoholnih pića na svetu. Među tih devet bila je rakija Hubert kajsija.
Nikada do sada nije se dogodilo da jedna srpska rakija dobije ovako prestižnu nagradu. Njen vlasnik Miroslav Knežević, čija porodica poseduje 15 hektara sopstvenih voćnjaka, objašnjava kako se osvajaju svetski vrhovi.
- Ručno skupljamo plodove voća i trasportujemo iz voćnjaka do destilerije – kaže za „Dobro jutro“. – Voće se zatim skladišti u hladnjači, kontroliše se zrelost, prerađuje, odnosno, pere, otkoštava i pasira. Fermentacija se odvija u strogo kontrolisanim uslovima. Potom se obavlja dvostruka i trostruka destilacija u bakarnim kazanima, kako bi se dobila prepečenica. Rakije šljiva, dunja i jabuka odležavaju minimum tri godine u hrastovim buradima, dok kajsija i viljamovka odležavaju minimum tri godine u inoks posudama.
Turističke ambicije Kneževićeve destilerije
Kapacitet ove destilerije je 50.000 litara, a od rodnosti godine zavisi da li je popunjen. Sirovine, kajsija, dunja, delom šljiva su iz vlastitog voćnjaka, dok viljamovku, stare sorte šljiva i jabuka Kneževićevi delimično kupuju.
- Najbolji način predstavljanja je kada gosti obiđu destileriju i degustiraju naše rakije. Trenutno imamo degustacionu salu koja može da primi 20 osoba. Planiramo da je proširimo i da ubacimo gastronomsku ponudu. Za sada, gosti samo mogu da degustiraju naše rakije. Procenjujem da će rakijski putevi za nekoliko godina biti jedna od najboljih turističkih ponuda Srbije – ubeđen je naš sagovornik. On planira proširenje kapaciteta, uvođenje novih sadržaja i uvezivanje s turističkom ponudom Banatskog Velikog Sela.
Slične poruke stižu i iz beogradske destilerije „Tok“, gde kažu da je to mesto gde rakija živi. Njihova porodična priča traje gotovo pola veka. Prvi redovi rakijske istorije ispisani su na Goču, a sve je zapravo počelo još mnogo pre zvaničnog osnivanja destilerije, u željama njenog osnivača Veroljuba Uroševića. Porodična manufaktura prerasla je u proizvodnju ograničenih serija vrhunskih rakija. Kao i u svakoj pravoj porodičnoj priči – danas destileriju vodi njen osnivač sa svojim sinovima, koji su eksperti tehnologije proizvodnje rakija.
Potencijal veliki, podrška mala
Na pitanje u kojoj meri je Srbija spremna da razvija rakijske turističke puteve, po ugledu na npr. vinske puteve u svetu, puteve viskija u SAD i sl, dr Ivan Urošević odgovara da je Srbija je na samom početku razvoja ovog oblika turizma, jer se svest proizvođača polako menja i usmerava u ovom pravcu. Potrebna su ozbiljna ulaganja u infrastrukturu destilerija, obeležavanja, kategorizacije, formiranja i osmišljavanja ponude.
– Veliki potencijal postoji i uz profesionalan pristup državnih institucija, struke i vlasnika destilerija. Za kratko vreme moguće je napraviti mehanizam funkcionisanja rakijskog turizma, kao jedinstvenog koncepta koji u velikoj meri može da doprinese promociji rakije kao kategorije alkoholnih pića, ali i ostvarivanju nemalih dodatnih prihoda – kaže Urošević.
On napominje da je činjenica da se u zadnjih desetak godina na tržištu pojavljuje sve veći broj proizvoda zanatskih destilerija visokog kvaliteta. To potvrđuje i veliki broj domaćih i međunarodnih priznanja, kao i povećanje izvoza rakije na sve kontinente sveta. Uprkos tome, postoji takođe veliki broj proizvoda nižeg kvaliteta ili su čak i neispravno deklarisani kao rakija, a dobijeni su od alkohola koji nije poreklom iz voća, što zahteva ozbiljniji sistem kontrole, kako bi se opšti kvalitet podigao na viši nivo.
Rakijska rejonizacija i objedinjavanje turističke ponude
U ovoj rakijskoj turističkoj priči potrebno je uraditi rejonizaciju – od severa do juga Srbije.
– Potrebno je prvo da nadležni organi urade voćarsku rejonizaciju, kako bi i rakijska imala potpuni smisao. Za sada je Savez proizvođača rakija uradio internu reonizaciju prema administrativnim regionima. Rejonizacija treba da bude zasnovana na egzaktnim parametrima kvaliteta sirovine, voća i voćne vrste, kao i mikroklimata koji direktno imaju uticaj na karakteristike finalnog proizvoda. Na taj način je moguće i preciznije definisati kvalitet proizvoda svakog reona i njegove specifičnosti – poručuje dr Ivan Urošević.
Turizam je veoma složena privredna grana koja na prvom mestu treba da ponudi potpun turistički proizvod. To znači povezivanje različitih delatnosti iz ove oblasti, što jednoj zajednici donosi boljitak.
- Koristi su višestruke. Jedna destilerija nigde ne može da bolje predstavi svoje proizvode kao u svom prostoru, gde gost ima priliku da doživi ambijent proizvodnje. S obzirom na to da je uz degustaciju rakija potrebno i konzumiranje bar lakog predjela, lokalni proizvođači mlečnih i suhomesnatih proizvoda mogu biti uključeni sa svojim proizvodima u ovu ponudu. Takođe, povezivanjem sa drugim turističkim atrakcijama u okolini i korišćenjem drugih turističkih kapaciteta, lokalna zajednica može imati višestruke koristi – zaključuje Urošević.
Savez pomaže proizvođačima rakije
S istim motivima i ciljevima polovinom 2019. godine osnovan je Savez proizvođača rakije Srbije, koji se zalaže za to da ovo nacinalno piće zauzme mesto koje mu pripada i priprema strategiju razvoja rakije i jakih alkoholnih pića. Uz pomoć Ministarstva poljoprivrede, Savez je uradio Projekat rakijskog turizma za Vojvodinu i Šumadiju, Katalog rakijskih degustacionih centara u Srbiji, kao i Pravilnik o kategorizaciji turističkih destilerija.
- Sledeće godine imamo u planu završni projekat koji podrazumeva da se destilerije klasifikuju i obeleže u zavisnosti od broja gostiju, načina na koji su uređene i opremljene… Od Ministarstva turizma tražimo izmene zakona, kako se ne bi desilo da destilerija koja ima degustacionu salu, mora da ispunjava uslove kao restoran – objašnjava Goran Radosavljević, sekretar Saveza proizvođača rakije Srbije.
Proizvođači rakije i jakih alkoholnih pića žele da se bave turizmom, ističe Goran Radosavljević i dodaje:
- Oni su zainteresovani i za to da koriste podsticajna sredstva na pokrajinskom i nacionalnom nivou, kao i iz IPARD programa. Mi kao Savez smo spona između državnih organa i proizvođača, svojim članovima pružamo sve raspoložive informacije iz ministarstava poljoprivrede, turizma, za razvoj sela itd.
Okvir:
Gazdinstva proizvode, destilerije prodaju
Svako registovano poljoprivredno gazdinstvo može da proizvodi rakiju, da je nosi na ocenjivanje, da organizuje degustaciju, ali nema pravo da je prodaje. Svoj proizvod jedino može da proda registrovanoj destileriji. Ona ga otkupi, pregleda, doradi i onda može da ide u prodaju. To znači da bi gazdinstvo koje želi da prodaje rakiju, moralo i da se registruje kao destilerija. Ne treba zaboraviti akcizne markice koje su takođe neophodne.
Radosavljević kaže da ovo ne predstavlja veliki problem i da se lako rešava u 3 do 4 koraka.
