– Za crni luk biraju se parcele na kojima najmanje pet godina nisu gajeni lukovi. Nisu dobre ni one na kojima je sejan luk pre šest vegetacija, ako je bio bolestan – kaže Đorđe Đukić.
Italijanska istraživanja pokazala su da je luk posejan od sredine marta pa nadalje, čak 50 posto otporniji na bolesti od onog, posejanog krajem februara.
Za poljoprivredno gazdinstvo Lazara Đukića ne znaju samo meštani Gospođinaca, pitomog sela u srcu bačke ravnice, već gotovo svi povrtari u Srbiji i šire, i ne samo oni. U selu se priča da ovaj, jedan od najvećih baštovana u Vojvodini, uz švajcarske radne navike ima i veliko srce, i voli da pomogne svima. Obučio je puno baštovana u regionu, nije sakrio nijednu tajnu. A takav mu je i sin Đorđe, još malo pa diplomirani inženjer ratarstva i povrtarstva koji polako preuzima posao. Jer, tako i treba.
I dosad se s ovih njiva u skladište unosilo stotine vagona prvoklasnog povrća, a otkako Đorđe više koristi naučna dostignuća, rod je i teži, i kvalitetniji. Posebno crni luk, za koji na ovom imanju nema nerodne godine, a gaje ga isključivo iz semena.
Prinos za ponos
Đukići su dobro savladali proizvodnju crnog luka. Često se s njihovog hektara vadi preko deset vagona glavica. Ali, takav prinos nije njihov cilj. Njihov plan je da prodaju prosečno 60 tona po hektaru. To znači da se sa svakog hektara izvadi prosečno 75 do 80 tona. Luk se zatim selektuje, izbacuju se kamenčići i druge nečistoće, oštećene, deformisane i sitne glavice. Selektovano se unosi u skladište, gde čeka kupca.
Kada se stvore uslovi za prodaju, luk se ponovo selektuje, a ono što ode na tržište treba da bude kvalitetno i zdravo, kao i da je teško oko 60 tona po hektaru.
Najveća njiva za hibride kuće „Hoja“
Iako smo ih posetili usred zime, plan setve bio je napravljen, parcele određene, pođubrene, uzorane… Čekao se optimalni rok za setvu, a to je sredina marta. Na ovom gazdinstvu crni luk se gaji na 100 do 120 hektara, a najveću površinu zauzimaju najnoviji hibridi kuće „Hoja“. Sada su to elenka F 1 i ambrador F 1, a po hektar-dva se ostavlja za druge selekcije, tek da se uporede zahtevi, prinosi… Nije u pitanju pomodarstvo, gleda se šta je najnovije, najtraženije i najprinosnije, a što prihvata naše tržište.
Crni luk, pasulj i krompir nekada su bili takozvano „sirotinjsko povrće“. Bilo ih je u svakoj bašti, negde su bolje rodili, a negde tek nešto više od posejanog. Ta vremena su davno prošla i luk je postao prilično profitabilan, a prinosom su zadovoljni pravi domaćini, kakav je Đorđe.
Da bi se dobio visok i kvalitetan rod, valja zadovoljiti puno uslova. Naš sagovornik počinje od parcele.
– Za crni luk biraju se parcele na kojima najmanje pet godina nisu gajeni lukovi. Nisu dobre ni one na kojima je sejan luk pre šest vegetacija, ako je bio bolestan – kaže Đorđe.
Odabrane parcele valja obraditi. Ore se po suvom ili što suvljem vremenu, od sredine septembra do sredine novembra. Posle se teškom drljačom zatvore brazde i ostave do proleća. Tako se maksimalno čuva vlaga. Đubriva se unose u zimu ili u proleće, a količine zavise od analiza zemljišta koje se na ovom gazdinstvu rade i više puta tokom godine. Vreme đubrenja podređeno je obliku hraniva – da li se koriste kompleksna ili pojedinačna đubriva. A tu treba biti „majstor svog zanata“. Greške napravljene na početku, kasnije se teže ispravljaju. Valja znati koji elemenat se gde, u koje vreme i koliko dugo zadržava.
Čim u proleće mraz popusti, a to je najčešće pod kraj februara, zemlja se pripremi do sitnogrudvičaste strukture i ostavi dvadesetak dana da se slegne, pa oko sredine marta počinje setva. Ovih dvadesetak dana jako su važni jer se za to vreme u zemljištu stvaraju makrokapilari koji, i ako padne jaka kiša, ne dozvoljavaju da se stvori pokorica, već vodu brzo propuštaju u dublje slojeve.
– Italijanska istraživanja pokazala su da je luk, posejan od sredine marta pa nadalje, čak 50 posto otporniji na bolesti od onog posejanog krajem februara – ukazuje ovaj povrtar. – Sada se vidi da oni koji poseju luk pre ovog roka, otvaraju vrata parazitima i tako smanjuju i prinos i kvalitet lukovica.
Ništa odoka i napamet
I pored višegodišnje prakse, na ovom gazdinstvu retke su godine kada se seje ista količina semena po hektaru. Ovi baštovani potrebnu količinu semena ne preračunavaju preko težine, već uz pomoć broja semenki, a tako se i kupuje seme. Tako, recimo, za glavice prečnika pet i po do šest i po centimetara, u njihovoj tehnologiji proizvodnje, treba da se izvadi 800 hiljada biljaka, što ne znači da je potrebno i toliko semenki. Obično je to preko milion, jer u poljskim uslovima ne proklija svaka semenka, neka daje slabiju biljku koja ne uspeva da se izbori s konkurencijom…
Kompletna površina pod lukom premrežena je sistemom za navodnjavanje, kroz koji se povrće i prihranjuje. Tako na ovom imanju ne postoji mogućnost da se biljke zasuše, a trava ne dolazi u obzir. Zbog gustog sklopa i visoke vlažnosti, reklo bi se da bolesti „caruju“, a uslovi pogoduju i insektima. Ali, nauka i struka se uspešno bore protiv ovih problema.
Na parcelama su postavljene razne „igračke“, kako Đorđe u šali zove merače vlažnosti vazduha i zemljišta, temperature na više slojeva… a mala meteorološka stanica beleži, osim visine ovih parametara, i njihovo trajanje. Tako se za čas odredi najbolje vreme za prskanje. Dakle, pesticidi se koriste, biljke su zdrave, nahranjene jer česte vegetacijske analize ukazuju na to koja hraniva, gde, i u kojoj količini nedostaju. Ne prihranjuje se i ne prska napamet – u pogrešno vreme loše određenom dozom ili koncentracijom.
Lukovi različite dužine vegetacije
Kada je u pitanju izbor hibrida, ovi baštovani, osim kvalitetom, rukovode se i dužinom njihove vegetacije. I pored savremene tehnologije, u kojoj su svi procesi proizvodnje mehanizovani, zlo bi bilo kada bi se s ovako velike površine sav luk moraoda se istovremeno vadi, selektuje i skladišti.
Od dva noseća hibrida koji će se sejati ove godine, ambrador je srednje rani ,a elenka srednje kasni. Oni se razlikuju po obliku i veličini lukovice, a zajednička osobina je čvrstoća i takozvani dug lager.
Sve, sve, ali zaštita
Svi baštovani tehnologiju proizvodnje relativno lako savladaju. Najveće muke im zadaje zaštita. Posebno novajlijama. Ona jeste komplikovana, ali nije nesavladiva. A za to je potrebna literatura, vreme i iskustvo. Đorđu je sve to, reklo bi se, „došlo na tacni“. Uz oca, prekaljenog baštovana,pekao je zanat od malih nogu, a na fakultetu je naučio kako to da sistematizuje.
– Kada je u pitanju zaštita, svaki povrtar prvo treba da nauči kom povrću koje bolesti i štetočine prete i da zna da ih prepozna. A zatim da zapamti koji im uslovi odgovaraju, da pomno prati meteorološke prilike i tada izbor preparata i vreme prskanja nisu problem – savetuje naš domaćin.
Zahvaljujući nauci, savladanoj struci i „odrađenoj“ praksi, Đukićev luk je uvek zdrav i zdravstveno bezbedan za upotrebu. Nekih godina broj prskanja hemijskim preparatima i protiv najopasnijih bolesti kakve su plamenjača i ksantomonas, minimalan je, a nikad preteran, jer to ne prija ni proizvođaču, ni luku, ni kupcu i potrošaču. Dobar baštovan je samo onaj koji je i odgovoran i koji misli na sve i brine o svima.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 575 – Mart 2020.
