U ovom periodu sočni plodovi kupine mnogima su omiljena poslastica. Ove bobice, specifične crne boje i atraktivnog izgleda, prosto mame svojim slatkonakiselim ukusom i izraženom aromom. Imaju osvežavajuću moć, pa su pravi izbor za vrele letnje dane.
Za kupinu se s razlogom kaže i da je prava riznica zdravlja. Kao lek cenili su je još stari Grci i Rimljani. Plod ove voćne vrste ima hranljivu, lekovitu, zaštitnu i izuzetno visoku biološku vrednost. Sadrži veliki broj dragocenih i korisnih sastojaka. To su šećeri, organske kiseline, vitamin C, provitamin A, vitamini B kompleksa, bojene i mineralne materije, potom pektini, celuloza, belančevine, ulja…
Posebno treba istaći visok sadržaj gvožđa koje je neophodno za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, zbog čega se ovo voće preporučuje u popravljanju krvne slike, odnosno u sprečavanju i otklanjanju malokrvnosti. Zbog povoljnog odnosa između šećera i kiselina, izvanredna je hrana za decu, mlade, ali i stare i iznemogle osobe. Poslednjih godina medicinski stručnjaci iz SAD ukazuju na delotvoran uticaj elaginske kiseline iz semena kupine na zaustavljanje deobe malignih ćelija. To potvrđuju i istraživanja u našoj zemlji.
Sveže, zrele kupine u kombinaciji sa medom i cimetom, jačaju imunitet. U medicinskoj nauci i praksi utvrđeno je da mineralne supstance i organske kiseline iz ploda kupine regulišu pH krvi, poboljšavaju krvnu sliku i utiču na sniženje krvnog pritiska. Vitamini jačaju otpornost organizma, pektini doprinose zaštiti od arterioskleroze i infarkta, dok celuloza utiče na poboljšanje varenja. Plod kupine ima prednosti kao hrana nad ostalim namirnicama i po tome što je male energetske vrednosti.
Slatko od kupine
Plodove kupine staviti u cediljku i dobro oprati, a zatim u šerpu ređati red kupina pa red šećera (na 1 kilogram kupina 1,5 kg šećera). Ovako pripremljeno voće ostaviti 10 do 12 časova da odstoji, pa onda kuvati. Pre početka kuvanja u šerpu nasuti jednu čašu vode. Kupine kuvati na jakoj vatri, uz povremeno skidanje pene, sve dok se ne postigne potrebna gustina. Kuvano slatko skinuti sa peći, a sa njega i stvorenu penu, i ostaviti dok se ne ohladi. Zatim ga sipati u oprane i suve tegle, koje treba zatvoriti ili povezati celofanom.
Odavno su poznata i lekovita svojstva kupinovog vina dobijenog prirodnim vrenjem zrelih plodova. Narodna medicina ga vekovima poznaje i preporučuje, a ovaj napitak ima i svoje medicinsko opravdanje. Sadrži kiseline sličnog dejstva kao želudačna, pa pomaže u varenju hrane, posebno belančevina. Preporučuje se u slučaju anemije, iscrpljenosti, slabe uhranjenosti, za regulisanje varenja, sniženje krvnog pritiska i poboljšanje cirkulacije krvi. Posebno je korisno u ishrani rekonvalescenata i ljudi slabog imuniteta. Pojačava apetit, doprinosi boljem lučenju žuči i mokraće i pozitivno utiče na metabolizam.
Zbog svog blagotvornog dejstva na organizam kupina zaslužuje da zauzme značajnije mesto u ishrani. Ne treba je koristiti samo kao lek kada se bolest javi, već i preventivnoza sprečavanje anemije, srčanih bolesti, jačanje imuniteta…
Berba kupine počinje još u rano leto, i u zavisnosti od sorte, traje sve do jeseni. Voćari koji žele da sačuvaju kvalitet treba da imaju u vidu da ovo voće ima nežne plodove koji se ne mogu čuvati dugo u svežem stanju. Zbog toga berba mora biti na vreme i pravilna.
Sok od kupina
Odabrati zdrave i zrele kupine, oprati ih i ostaviti da se voda ocedi. Plodove izgnječiti i propasirati kroz svileno sito ili retko platno. Kada se sok staloži, pažljivo se procedi i izmeri. Na svaki litar dodaje se od 0,5 do 1 kilogram šećera (po volji) i sok od jednog limuna. Zatim se sve zajedno kuva na jakoj vatri. Sok je gotov kad prestane da peni. Kada se sok ohladi sipa se u tople flaše koje se dobro zatvore i čuvaju na hladnom i promajnom mestu.
Kupine ubrane u punoj zrelosti su najukusnije, dovoljno aromatične i lepo obojene. Međutim, kada se oberu ranije, kisele su i slabije obojene, dok su prezrele neukusne i brzo propadaju. Ovo voće neravnomerno sazreva i nema mogućnost dozrevanja posle berbe. U zavisnosti od sorte, ali i uslova u kojima se gaji, berba može da traje oko 40 dana. Neke sorte treba brati svakog drugog ili trećeg dana. Većini puzajućih sorti bez bodlje dovoljno je da se beru svakih pet do šest dana, pa čak i jednom nedeljno. Posle svake berbe rodni izdanci postaju rasterećeniji, što može biti od koristi za povećanje krupnoće i poboljšanje kvaliteta preostalih plodova.
Džem od kupine
Očišćene, probrane i oprane plodove staviti u šerpu i kuvati na jakoj vatri, uz mešanje. Kad se zgusnu, tj. pred kraj, dodaje se na svaki kilogram kupina 0,5 kg šećera (može i nešto više), pa se još malo zajedno kuva, ali treba voditi računa da se ne prekuva. Džemu se može dodati i malo soka od limuna. Prohlađen džem sipati u tegle, povezati i ostaviti na suvom i hladnom mestu do upotrebe.
Uobičajeno je da se kupina bere u vreme kada se plodovi lako mogu otkinuti sa peteljke, bez gnječenja.Vreme ili momenat berbe može se odrediti i na osnovu zrelosti, odnosno po karakterističnoj crnoj boji pokožice, čvrstoći i ukusu mesa plodova. Ne treba zanemariti ni namenu, kao ni način i dužinu transporta. Stručnjaci preporučuju da se sorte kupina s čvrstim plodovima beru u punoj zrelosti, a one s mekanim plodovima malo ranije. Takođe, ukoliko se plodovi mogu dopremiti na tržište ili u fabriku za preradu u toku istog dana, onda ih treba brati kada su potpuno zreli. Međutim, kada se duže transportuju, valja ih brati nešto malo pre potpune zrelosti.
Kompot s medom
Kupine oprati i ocediti. Na 1 kilogram plodova dodati 1 kg šećera i 2 litra vode i kuvati. Kada provri, kuvati još 10 minuta i procediti. Plodove kupine staviti u tegle, dva prsta ispod vrha i preliti kašikom meda. Zatim dosuti kuvanog sirupa i tegle hermetički zatvoriti. Tegle staviti u veliki lonac sa toplom vodom da se kuva još 15 minuta, a potom izvaditi tegle kada se voda potpuno ohladi.
Plodovi kupine su izuzetno nežni, pa se moraju brati pažljivo. Svako oštećenje stvara uslove za njihovo brže propadanje. Pažnja se mora obratiti i na ambalažu. Najčešće se koriste plastični holandezi, koji moraju biti čisti, a posebno je važno da nisu zaraženi gljivicama, jer bi to ubrzalo kvarenje plodova. Kada se ambalaža napuni, odmah je treba skloniti u hladovinu da se plodovi ne bi zagrevali. Poželjno je da se u što kraćem vremenu otpreme od voćnjaka do skladišta, odnosno prerađivačkih kapaciteta ili mesta prodaje.
Berbu treba organizovati tako da prva grupa berača bere samo kvalitetne plodove i istovremeno ih klasira i pakuje, jer kupina ne podnosi pretresanje. Druga grupa za njima bere ostale zrele i natrule plodove, s tim što se stavljaju u posebnu ambalažu. Veoma je važno napomenuti da se u svakom navratu moraju obrati svi zreli, oštećeni, natruli i truli plodovi i izneti iz zasada, jer oni mogu biti žarišta za pojavu bolesti i šetočina. Odbacuje se i opalo lišće i druge primese. Posle svake berbe zasad mora da ostane čist.
Vino za malokrvne
Zrele kupine se stave u pogodno bure ili neki drugi sud, preliju sa malo ključale vode, izmuljaju i ostave da prevru (na 10 do 15 °C). Kada je vrenje završeno i vino dobijeno, treba mu dodati na svakih 10 litara po 1 kg šećera. Odličan je napitak, naročito za malokrvne.
Ako je toplo i sunčano, berbu treba obaviti izjutra, kada spadne rosa, i predveče, kad se plodovi rashlade. Kupini ne odgovaraju visoke temperature, naročito za vreme sazrevanja plodova i ako duže traju. One smanjuju vlažnost u zemljištu i vazduhu, usporavaju rast mladih izdanaka, ubrzavaju sazrevanje plodova, otežavaju razvijanje rodnih pupoljaka za narednu godinu, odnosno utiču na smanjenje prinosa i kvaliteta plodova. Takođe, ne preporučuje se berba vlažnih plodova, jer su vrlo podložni truljenju i slepljivanju prilikom zamrzavanja
S. Malinović
Dobro jutro broj 567 – Jul 2019.
