Šargarepa, globalno poznato povrće koje se gaji u svim zemljama sveta, nije samo neizostavni sastojak supe, kako je obično doživljavamo, već je dragocena namirnica u ishrani, zbog nutritivnih svojstava. Ima je preko cele godine, a najslađa je leti, kada je potpuno sveža i tek iščupana iz zemlje.
Piše: Biljana Nenković
Kažu da, ko želi da zadrži mladalački izgled, treba da pojede bar jednu šargarepu dnevno. Njena moć protiv starenja krije se u bogatstvu beta-karotenom, koji štiti ćelije u organizmu od oštećenja. S obzirom na to da je bogata vitaminom C, podstiče razvoj kolagena koji koži pruža elastičnost i sprečava pojavu bora.
Ovo povrće obiluje vitaminom A, koji ima direktan uticaj na vid. Beta karoten u šargarepi štiti od makularne degeneracije, glaukoma i katarakte. Šargarepa je odlična namirnica u preventivi kancera. Za to su zaslužne antioksidativne moći karotenoida koje sprečava razvoj slobodnih radikala. Ovo povrće sadrži i poliacetilene i druge materije, koje usporavaju razvoj kancera. Redovno korišćenje šargarepe u ishrani smanjuje rizik od raka pluća, debelog creva i prostate.
Pored toga, šargarepa jača imunitet i otpornost organizma. Naročito se preporučuje osobama koje imaju povišen krvni pritisak i srčana oboljenja. Beta-karoten, alfa-karoten i lutein su antioksidansi, koji regulišu nivo holesterola i smanjuju rizik od infarkta. Ovo hrskavo povrće štiti jetru od toksina, jer visok nivo vitamina A u korenu učestvuje u izbacivanju otrova iz organizma. Smanjuje masne naslage u jetri, a vlakna pomažu u čišćenju ovog organa.
Pošto obiluje vitaminom A i drugim antioksidansima, dobra je za zdravlje i izgled kože, jer je štiti od štetnog dejstva sunčevih zraka i obnavlja oštećeno tkivo. U toku leta treba piti sveže ceđen sok od šargarepe, koji je prirodna zaštita kože. Ovo povrće sadrži veliku količinu dijetalnih vlakana koji pozitivno utiču na rad organa za varenje. Osobe koje redovno jedu šargarepu imaju 68 odsto manji rizik od moždanog udara, kaže nauka.
Grickanje sveže šargarepe dobro je za negu desni i zuba, podstiče lučenje pljuvačke, koja vraća nivo kiselosti u ravnotežu i sprečava pojavu karijesa. Uprkos tome što šargarepa obiluje šećerom i ima visok glikemijski indeks, zdrav je izbor za osobe koje boluju od dijabetesa kada se jede sveža.
Šargarepa se uglavnom čuva u hladnjačama, trapovima, ili posudama s peskom, kako bi cele godine ostala sveža, ali kada je njena sezona ona se može i preraditi u ukusnu zimnicu.
Najbolje je ostavljati je dok je još sveža, kada je u njoj najviše vitamina i minerala. Leto je pravi trenutak da se šargarepa nađe u svežim salatama. Može da se kombinuje sa skoro svim povrćem, od celera, rena, cvekle, pa do jabuke i kupusa.
Marmelada od šargarepe
Sastojci:
1 kg šargarepe
0,5 kg šećera
4 limuna
malo cimeta.
Šargarepu očistiti i izrendati. U posudu ređati naizmenično šargarepu, šećer i nastruganu koru limuna. Preko polovine ukupne količine iscediti sok od jednog limuna. Nastaviti s ređanjem, iscediti i drugi limun i posuti s malo cimeta. Sipati pola litre vode i na umerenoj temperaturi, povremeno mešajući, kuvati oko četiri sata. Sipati u tegle, sačekati da se ohladi i zatvoriti.
Salata od šargarepe
Sastojci:
500 g šargarepe
1 glavica crnog luka
1 koren rena
1 dl kisele pavlake
malo peršuna
sirće, ulje, so.
Narendati šargarepu i ren, a potom iseći luk na kolutove. Pripremiti marinadu od sirćeta, ulja, soli i peršuna i pomešati sa rendanim povrćem. Na kraju dodati kiselu pavlaku.
U ovu salatu mogu da se rendaju i svež celer i jedna jabuka.