Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД Napada sve zeljasto, od lista do bobice

Napada sve zeljasto, od lista do bobice

516
AdobeStock

Plamenjača je jedna je od najpogubnijih bolesti vinove loze. Rasprostranjena je u celom svetu i za nju je vezano i otkriće prvog fungicida, „bordovske čorbe“ 1885. godine koji se i danas uspešno koristi u kontroli ove bolesti. Plamenjača je svakako bitan razlog što se danas loza ne može gajiti bez zaštite, a u slučaju da se ne radi kontrola, štete mogu biti od 80 do100 posto.

Krug domaćina ovog patogena ograničen je na rod Vitis. Vitis vinifera – evropska loza, je vrlo osetljiva, Vitis labrusca, Vitis riparia i Vitis rupestris nešto su otpornije dok je Vitis rotundifolia vrlo otporna.

Četiri uslova za početak zaraze

Patogen napada sve zeljaste delove loze koji imaju aktivne stomine otvore: listove, lastare, cvet i cvast, peteljke i šepurinu, vitice i bobice. Najuočljiviji simptomi su na listovima. Oni su najosetljiviji u fazi intenzivnog porasta krajem maja i početkom juna i ponovo pri kraju vegetacije (avgust, septembar). Na njima se pojavljuju pege prvo hlorotične, a kasnije uljaste (liče na kap ulja na papiru), blaga prosvetljena mesta bez jasne ivice. Na naličju lista, a u okviru ovih pega, formira se beličasta prevlaka. Vremenom pege nekrotiraju, listovi se suše i propadaju.

Foto: By I, Rude wikimedia.org

U slučaju jake zaraze, sušenje listova je masovno pa vinograd izgleda kao da je vatrom spaljen. Cvet i cvast mogu biti napadnuti pre otvaranja i tada potamne i propadaju, a bobice su osetljive od zametanja do šarka (početak zrenja), dok imaju aktivne stomine otvore. Čim ih gljiva zarazi, one potamne i na njima se formira beličasta prevlaka. Na lastarima se pojavljuju mrke pege, oni nekrotiraju i suše se.

Gljiva Plasmopara viticola je obligatni patogen što znači da se razvija unutar ćelija. Prodire kroz otvoren stomin otvor pa su organi s aktivnim stominim otvorima osetljivi. U razvojnom ciklusu gljive postoji jedna primarna i više sekundarnih zaraza.

Za ostvarivanje primarne zaraze moraju biti ispunjeni sledeći uslovi – da se u prirodi nalaze klijave zoospore, da je srednja dnevna temperatura iznad 11 stepeni tokom dva-tri uzastopna dana, da na lozi postoje razvijeni listovi veličine dva-tri cm, jer su na njima stomini otvori aktivni. Kišni period treba da traje dva-tri dana i da za to vreme padne najmanje 10 mm kiše. Dan kada se ostvare sva četiri uslova je dan početka primarne zaraze. U slučaju da jedan od uslova nije u potpunosti ispunjen ne postoje uslovi za nastanak primarne zaraze. Razvoju bolesti pogoduje toplo i vlažno proleće i leto s čestim kišama.

Uslovi za sekundarnu zarazu su –  prisustvo letnjih spora, da su zeleni delovi vlaženi najmanje dva – tri sata, da je temperatura najmanje 12 stepeni jer je na nižoj temperaturi produženo klijanje spora  i da zeleni delovi loze nisu zaštićeni fungicidom.

Zaštita od ove bolesti je preventivna i hemijska. Preventivne mere tj. uklanjanje zaraženih delova radi smanjenja izvora zaraze, su nedovoljne pa se loza od plamenjače štiti uglavnom hemijskim preparatima.

Veliki broj preparata na bazi različitih aktivnih materija može se koristiti za kontolu ove bolesti:

  • Qeen;
  • Qvadris;
  • Promesa;
  • Azaka 250 SC;
  • Teatar 0,075 %;

Od faze razvijena tri lista do početka sazrevanja:

  • Kabrio top 015-0,2 %;
  • Folpan 80 WG;
  • Folpan 50 WP 0,15-0,2 %;
  • Ridomil god combi 45 WG 2-2,5 kg/ha;
  • Ridomil gold R 5 kg/ha;
  • Pergado F 45 WG 2-2,5 kg/ha;
  • Orvego 0,8 l/ha;
  • Zorvec vinabel 0,5-0,6  l/ha;
  • Franka 5  kg/ha;

Takođe, kasnije u vegetaciji po formiranju bobica mogu se koristiti i preparati na bazi bakra:

  • Nordox 75 WG 1-1,5 kg/ha;
  • Bakarni oksihlorid 50 0,5 %;
  • Cuprablau Z 35 WP 3 kg/ha;
  • Blue bordo 0,5 %;
  • Bordovska čorba S20 1,5 %;

(kada nema mnogo padavina i kad su uslovi za razvoj patogena manje povoljni).

Pri izboru preparta za tretman protiv prouzrokovača ove bolesti voditi računa o mogućnosti mešanja sa sredstvima za suzbijanje drugih prouzrokovača bolesti (pepelnica, crna i siva trulež). Takođe, obavezno voditi računa o karenci (zadnji rok primene izabranog preparata) kada se sprovodi tretman pred samu berbu.

Piše: dipl. inž. Slavica Dželatović, PSS služba Zaječar

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.