Dok su na rafovima u prodavnicama zdrave hrane čia semenke, goxi bobice, spirulina, maca, ulje korijandera i drugi dodaci hrani, Evropska unija štiti potrošače strogim standardima za deklarisanje i način upotrebe ovih proizvoda.
Srbija će, uz sve druge standarde, na putu ka EU morati da donese i pravilnik o tzv. novoj hrani. Ovi propisi su usvojeni u EU pre godinu dana, a počinju da se primenjuju krajem 2017. godine. Šta je „nova hrana” već se uveliko polemiše širom sveta, iako su se te namirnice, i bez propisa, odomaćile i na domaćem tržištu. One su odavno sastojci raznih dijeta, a nutricionisti ih preporučuju kao magične dodatke ishrani. Rafovi tzv. prodavnica zdrave hrane prepuni su proizvodima latinskih naziva.
„Nova hrana” u EU je definisana kao ona koja se nije konzumirala u velikoj meri pre 1997. godine, kada su usvojeni i prvi propisi o njoj. U ovu grupu namirnica, osim nove, spada i inovativna hrana u čijoj se proizvodnji koriste nove tehnologije i proizvodni procesi, kao i tradicionalne namirnice koje se konzumiraju izvan EU. Na primer, nedavno su kao nova hrana odobrene belančevine semenki uljane repice i ulje dobijeno iz semena korijandera. U EU je od 1997. do 2014. podneto oko 170 zahteva za odobravanje, a tek 90 njih je dobilo dozvolu. Među njima su, npr., čia semenke, hrana proizvedena uz pomoć najnovijih tehnoloških inovacija, kao što su termički obrađeni mlečni proizvodi fermentisani bakterijama. Tu je i “salatrim” – mast smanjene energetske vrednosti, ulje dobijeno iz mikroalgi, voćni sok proizveden tehnologijom visokog pritiska…
U novoj uredbi navedeno je da se hrana proizvedena uz pomoć nanomaterijala mora dvostruko kontrolisati. Potrebno je odobrenje za nanomaterijale kao sastojak hrane, a onda se kontroliše i hrana dobijena na ovaj način, i njihovu sigurnost procenjuje Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA). Interesantno je da je prema iskustvu Hrvatske za odobravanje neke nove namirnice potrebna saglasnost Ministarstva zdravlja.
Direktorka kompanije IHIS nutricionizam dr Danica Zarić rekla je da bi pravilnik o novoj hrani mogao da olakša njenu upotrebu potrošačima, ali i kontrolu inspekcijama.
– Ta hrana mora da bude bezbedna za potrošače, ali i odgovarajuće označena. Srbija bi tim pravilnikom prihvatila i EU Registar nove hrane, i to bi znatno doprinelo uvođenju reda među proizvode upravo u prodavnicama zdrave hrane – istakla je dr Zarić.
U prodavnicama zdrave hrane može da se pronađe ulje semenke biljke čia. Prema odluci Evropske komisije (EK) od 13. septembra 2013, u EU to ulje se svrstava u novu hranu. Parametri kvaliteta jasno su propisani. Dozvoljena količina je do 10 odsto, ako se upotrebljava kao hrana u mastima i uljima, a kao dodatak ishrani može da se koristi do dva grama na dan.
– Slično je i s uljem iz semena korijandera, koje je odobreno kao nova hrana još 8. novembra 2011, s tačnom specifikacijom masnih kiselina koje ulaze u sastav ulja. Može da se koristi samo u dodacima ishrani i to u najvećoj dopuštenoj dozi od 600 miligrama na dan – napomenula je dr Zarić.
U Srbiji se ovi proizvodi uveliko kupuju i konzumiraju bez ikakve kontrole i preporuke o dozvoljenom unosu u organizam. Dr Danica Zarić veruje da bi naša harmonizacija propisa s EU u oblasti zakonodavstva u vezi sa hranom bila mnogo brža kada bi se oba ministarstva malo rasteretila od posla i deo obaveza prebacila na Agenciju za bezbednost hrane ili odbor, koji je već zaista neophodno osnovati. I to ne samo zato što na to obavezuje Zakon o bezbednosti hrane, već zbog nedostatka ljudstva, novca i resursa u oba ministarstva, koja sve teže i sporije obavljaju poslove.
S obzirom na to da su prvi propisi u oblasti nove hrane stari već dve decenije, na nivou EU postignut je dogovor da se oni ažuriraju, ne samo zbog sve većeg broja zahteva, već i zbog potrebe za skraćivanjem postupka dobijanja dozvola, koji je do sada trajao oko tri i po godine.
Kako se navodi u izveštaju EK iz novembra prošle godine, novom uredbom to je upravo postignuto, a omogućena je i brža isporuka sigurne, inovativne hrane, uklanjaju se prepreke u trgovini i osigurava se visok nivo bezbednosti tih namirnica. Kako je planirano, EFSA će kontrolisati procenu rizika za zahteve koji se odnose na novu hranu i predlagati koja od njih da se smatra sigurnom. Ova hrana će se odobravati samo ako ne predstavlja rizik za javno zdravlje ili ako nije neprimerene hranljivosti u odnosu na slične namirnice, što bi potrošače moglo dovesti u zabludu.
Insekti se u svetu često upotrebljavaju u ishrani. U EU obuhvaćeni su definicijom nove hrane, kao sastojci hrane izolovani iz životinja. I njihovi delovi kao što su noge, krila i glava takođe su u uredbi, a novom hranom mogu da se zovu i celi insekti, ukoliko se pre 1997. nisu upotrebljavali u ishrani evropskih potrošača.
Da bi se olakšala trgovina tradicionalnom hranom iz zemalja izvan EU, koja se u Evropi smatra novom hranom, ovom uredbom je uveden i primereniji postupak procene. Na primer, ako se ova hrana kroz duži vremenski period pokaže kao sigurna za konzumiranje i ako države članice EU i EFSA smatraju da ona ne predstavlja rizik za potrošače, donosi se odluka o njenom stavljanju na tržište uz detaljne informacije koje je prate.
U javnosti je postavljeno pitanje da li države članice mogu da zabrane ili odobre ove namirnice nezavisno od EU, ali, kako stoji u izveštaju EK – to nije moguće.
Uredbom o novoj hrani utvrđene su usklađene mere za odobravanje, što znači da kada se prehrambeni proizvod odobri za tržište EU, on može da se prodaje u svim državama članicama. Međutim, država može da ga obustavi ili privremeno zabrani u slučaju da utvrdi da je rizičan za zdravlje. Nadležni obaveštavaju EK koja u tom slučaju sprovodi istragu o zaštitnim merama.
Za pripremanje jogurta u domaćinstvu najprikladnija ambalaža je staklena boca s metalnim poklopcem. Postupak pripremanja je jednostavan. Preporučuje se da se jogurt pravi od jednog litra mleka – najbolje pasterizovanog, s 3,2 odsto mlečne masti, koje je znatno jeftinije od sterilnog mleka. Obavezno je da mleko provri.
Skuvano se ostavi se na grejnoj ploči da se hladi 55 minuta, dok ne dostigne temperaturu od 44 Celzijusova stepena. Ako imate termometar za merenje temperature do 100 stepeni, možete i brže da hladite mleko, tako da voda iz česme teče pored lonca. Kad dostigne temperaturu od 46 stepeni, prestaje se s hlađenjem, jer će se ona sniziti za još dva stepena. Kada se mleko ohladi do ove temperature, pristupa se “zasejavanju” tzv. jogurtnom majom – stari vojvođanski ukvas. Maja se jednostavno priprema od kiselog mleka ili jogurta. Dovoljno je da se u pripremljeno mleko stavi supena kašika jogurta, a zatim dobro izmeša u oba smera. Dobro je da se supena kašika stavi u mleko odmah posle kuvanja, radi sterilizacije, i da bude u njemu tokom hlađenja, sve dok se ne “zaseje”.
“Zasejano” mleko odmah se sipa u dobro opranu bocu i stavi na grejnu ploču koja je još mlaka. Boca se zatvori metalnim zatvaračem i ostavi da miruje 6 do 8 sati. U zimskim uslovima, boca s mlekom može da se stavi pored radijatora. “Zasejano” mleko obavezno treba da se zamota u 2 ili 3 čiste kuhinjske krpe, da bi se što duže održala temperatura od 42 stepena, jer su to optimalni uslovi za razvoj jogurtne maje i aromogenih bakterija. Najbolje je da se mleko skuva u 21 čas i pet minuta, a da se “zaseje” tačno u 22 časa. Ujutru, u 5 ili 6 časova, bocu s gotovim jogurtom stavite u frižider (5 stepeni). Pre upotrebe, jogurt je neophodno hladiti najmanje tri sata, a zatim ga dobro izmućkati, da bi bio tečan. Ako nemate termometar, a zaboravili ste vreme kada ste skuvali mleko, temperaturu ćete lako odrediti. Sipajte mleko u bocu i zatim stavite uz obraz. Ako možete da izdržite, znači da temperatura nije viša od 44 stepena. Mleko treba da je toplije od temperature ljudskog tela (36 stepeni). Znači, kad kontrolišete temperaturu, morate osetiti blagu toplinu na obrazu.
Da bi jogurt bio masniji i dobio ukus pavlake, za vreme dodavanja maje dodaje se i polovina ili cela kašika kisele pavlake (20 odsto mlečne masti). Ako ste u mogućnosti da kupite kravlje mleko od privatnika, imate sve uslove da napravite još bolji jogurt. Takvo kravlje mleko mora da ima najmanje 3,6 odsto mlečne masti, pod uslovom da mu nije dodavana voda, što je najmanje 0,4 odsto više. Postupak spravljanja jogurta ostaje nepromenjen. Tačnom primenom ovog postupka za pravljenje domaćeg jogurta, naročito ako se vodi računa o higijeni, sigurno se dobija kvalitetan mlečni napitak. Jogurtna maja ubuduće može stalno da se koristi od ovakvog jogurta. Ako dođe do promene ukusa i mirisa, maju je neophodno odmah zameniti. Ona treba da traje 15 do 20 “zasejavanja”. Jogurt može da se čuva i upotrebljava od pet do sedam dana, a da bitno ne promeni ukus, ali obavezno mora da se drži u frižideru.
Dobro jutro broj 538 – Februar 2017.
