S nekih 230 hektara ova fabrika pod vedrim nebom isporučuje svake godine preko sedam miliona sadnica jabuke i kruške voćarima u Evropi i Ruskoj Federaciji, što je stavlja u poziciju ne samo najvećeg srpskog rasadnika, već i među prvih pet rasadničarskih proizvodnji voća u celom svetu.
Kada je pre pet godina Adrianus Verbek započeo pilot projekat formiranja voćarskog rasadnika u Kuli, ovdašnja javnost je s podozrenjem gledala na ambiciozni plan preduzimljivog Holanđanina da na zapadu Bačke napravi edensku baštu, iz koje će sadnice, prevashodno jabuka i krušaka, završavati na tržištima širom sveta. Ovog proleća, dok je, sada već dvestotinak zaposlenika kulskog „Seveplanta“ angažovano na sadnji rasada „zlatnog delišesa“, sasvim je izvesno da je Verbekova vizija postala stvarnost.
– Samo na ovoj parceli od 34 hektara plan je da se posadi oko jedan milion rasada, ali s ukupnim površinama od nekih 230 hektara tržištu isporučujemo preko sedam miliona sadnica svake godine, što nas stavlja u poziciju ne samo najvećeg srpskog rasadnika, već i među prvih pet rasadničarskih proizvodnji voća u celom svetu – ne bez ponosa naglašava Nenad Purić, direktor kulskog „Seveplanta“, dok vredne ruke radnika i automatizovana sadilica polažu rasad u brižljivo pripremljenu crnicu atara na razmeđu Kule i Vrbasa. – Na proizvodnju jednogodišnjih i dvogodišnjih sadnica jabuke otpada nekih 80 do 85 odsto naše proizvodnje, s tim da su najzastupljenije sorte zlatnog i crvenog delišesa, gale, greni smita i ajdareda. Pored toga, mi smo i značajan proizvođač sadnica kruške, među kojima dominiraju vilijams, konferens, santamarija i karmen – objašnjava Purić, uz opasku da svega deset procenata sadnica, proizvedenih u Kuli, završi na domaćem tržištu, dok ostatak proizvodnje u podjednakim procentima završi u rukama voćara Evropske unije i na sve zahtevnijem tržištu Ruske Federacije.
Sva zemlja uzeta u zakup
Zahvaljujući poslovnim rezultatima, za razliku od velikog dela domaćeg agrara, u kulskim gigantskim rasadnicima nemaju problema s radnom snagom, u čijem se odabiru ovde prevashodno obraća pažnja na kvalitet. Ne samo da su zaposleni očigledno zadovoljni zaradama, već je i proces automatizacije proizvodnje na daleko višem stepenu nego što je to srpski prosek, pa se prilikom sadnje rasada koristi sadilica koja je tako modifikovana da pored osnovne operacije odmah polaže i creva za sistem navodnjavanja „kap po kap“. Tako se optimalnije iskorišćavaju bunari koji se kopaju na svakih četiri i po do pet hektara površina.
– Planovi se odnose pre svega na to da održimo postojeću proizvodnju, ali i da proširimo skladišne prostore u Kuli. Kako je sva zemlja koju koristimo uzeta u zakup od fizičkih lica i zadruga, od velike pomoći bilo bi i pronalaženje modela po kome bismo dobili na korišćenje još nekih pedesetak hektara poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu, pošto mislim da već naše postojanje unapređuje srpsko voćarstvo, kako u pogledu kvaliteta tako i kvantiteta ove vrste proizvodnje. Dakle, da se uzmu u obzir svi parametri, pa i onaj da je u ovom preduzeću zaposleno dve stotine ljudi, za koje se državi uredno izmiruju svi doprinosi, na pun iznos zarada. Za tako nešto ne bi bilo potrebno menjati postojeći Zakon o poljoprivrednom zemljištu, kako bi se ova površina izuzela iz licitacije i odredila joj se realna cena zakupa – naglašava Nenad Purić, direktor najvećeg srpskog voćarskog rasadnika „Seveplant“ u Kuli.
Sertifikovane sadnice visoke rodnosti
Holandsko znanje, udruženo s umećem kulskih voćara, ali i povoljnim klimatskim i pedološkim uslovima ovog kraja, u konačnici daje sertifikovane sadnice visoke rodnosti, pa i pored povremenih trzavica na relaciji Srbije i EU, koje znaju da otežaju izvoz na ovo zahtevno tržište, sadnice iz „Seveplants“ pronalaze kupce i u zemljama s tehnološki daleko razvijenijom voćarskom proizvodnjom nego što je naša.
– Ovde, u Kuli, imamo vlastiti matičnjak za proizvodnju podloga koji nam obezbeđuje nekih 800.000 stabljika podloge, ali kako to ne zadovoljava ni trenutne potrebe, ostatak ipak moramo da uvozimo iz Holandije, baš kao što iz nje dolaze i kalem grane svih naših sorti koje spajamo engleskim kalemom s osnovama – kaže Purić. – Time dobijamo sadnice, u slučaju onih dvogodišnjih, koje u prvoj godini u voćnjaku daju 20 do 30 odsto projektovanog roda, dok druge godine voćari mogu očekivati nekih 60 do 70 odsto, da bi u trećoj godini, dakle kada stablo ima pet godina, ono dalo svoj pun rod, što je u slučaju jabuke greni smit oko 70 tona po hektaru. Mada eksploatacioni period zavisi od mnogo faktora, uz konstantnu punu primenu agrotehničkih mera on se kreće od 16 do 20 godina, što u potpunosti opravdava cenu naše sadnice.
M. Miljenović
Dobro jutro broj 576 – April 2020.
