Piše: Biljana Nenković
Uskrs je najstariji i najradosniji hrišćanski praznik. Za hrišćane predstavlja pobedu života nad smrću i njime se slavi Isusovo vaskrsenje. Prethodi mu višenedeljni Veliki post i Veliki petak, najtužniji hrišćanski praznik, kada je, prema verovanju, Hrist preminuo, razapet na krstu. Domaćice tog dana farbaju jaja, a neke to čine dan pre ili u subotu, kako bi šarena jaja bila spremna za nedeljnu svečanu trpezu. Vaskrs je pokretan praznik i ove godine pravoslavni hrišćani ga proslavljaju 24. aprila, a katolički nedelju dana ranije, 17. aprila. Praznik prate brojni običaji, čija je suština očuvanje života, okupljanje porodice i molitva za zdravlje, spokoj i sreću.
Veliki Petak najtužniji dan u hrišćanstvu
Veliki petak je dan raspeća Isusa Hrista i ujedno najtužniji dan za sve vernike hrišćanske veroispovesti. Na taj dan Isus se žrtvovao za ljudski rod, prihvatajući na sebe sve njegove grehe. Rimski car Pontije Pilat, uz reči da nije našao nikakvu krivicu Hristovu i da ne može ni za šta da ga osudi, predao je Hrista Judejima, koji su ga optužili da se buni protiv Pontija Pilata i da sebe proglašava za cara. Kao kaznu odredili su da muče njegovo telo.
Ovaj događaj zbio se uoči Pashe, najvećeg judejskog praznika, čiji je običaj bio da se jedan zatvorenik oslobodi. Pilat je rekao narodu da odluči ko će biti oslobođen, a ko osuđen – Hrist ili Varnava, a plebs je želeo da se Varnava pusti na slobodu. Na pitanje šta da rade s Hristom, narod je uzvikivao:
„Raspni ga, raspni ga”
S vencem prepunim trnja oko glave i teškim krstom na leđima Hrist je prošao Ulicom bola, u kojoj su ga ponižavali i mučili. Razapet je na brdu Golgota iznad Jerusalima, na kome su bila postavljena tri krsta, jedan s Isusom i dva s razbojnicima. Čak i u trenucima teške patnje i muke, Hrist se pomolio za ljude govoreći da im Bog oprosti, jer ne znaju šta čine. Bogorodica, apostol Jovan i Marija Magdalena ostali su pored Krsta, na kome je izdahnuo u najvećim mukama. Telo je obavijeno platnom i odneto u grobnicu, uklesanu u steni.
Na Veliki petak se ne služi liturgija. Strogo se posti, jede samo hleb i pije voda. Tog dana se farbaju uskršnja jaja, a prvo, crvene boje, odvaja se i ostaje u kući, kao čuvarkuća, da štiti porodicu od nedaća tokom čitave godine. Crvena boja simbolizuje nevino prolivenu Hristovu krv, ali je i simbol života. U pojedinim krajevima Srbije ovo jaje se ujutru, na Vaskrs, stavlja u vodu sa bosiljkom, zdravcem i drenom i njome se umivaju svi članovi porodice, kako bi bili zdravi. Decu „pomiluju“ čuvarkućom po obrazima, da budu zdrava i rumena.
Stara čuvarkuća od prošlogodišnjeg praznika baca se preko krova kuće ili se zakopa u dvorište, vinograd ili u polje, kako bi štitila od štetočina i grada. Postoji i običaj da se crveno jaje baci u reku, kako bi voda odnela sva zla i nesreće koje su pale na jaje u toku protekle godine. Veruje se da je, ako je jaje ostalo nepokvareno, dobro čuvalo ukućane.
Vaskrs – praznik novog života
Za Uskrs se održavaju ponoćne i jutarnje liturgije u svim pravoslavnim hramovima, na kojima se svi koji su postili u Vaskršnjem postu mogu pričestiti. Time započinje period mrsa, nakon višenedeljnog posta, koji ujedno predstavlja najstroži, od postojeća četiri u hrišćanskoj religiji.
Nakon liturgije ljudi se međusobno pozdravljaju rečima „Hristos vaskrse“, a otpozdravljaju s „Vaistinu vaskrse“, a takav način pozdravljanja traje sve do Spasovdana. Po dolasku iz crkve, ukućani se međusobno pozdravljaju, a nakon toga pali se sveća, uzima kadionica i tamjan i kadi se kuća uz molitvu. Seda se za vaskršnju trpezu, koja je raskošna, bogata i svečano postavljena. Za Uskrs se mese posebni hlebovi. U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s pletenicama od testa i umetnutim celim jajetom – kovržanjakom.
Praznik traje tri dana, pa je običaj da se svih tih dana kuca jajima. Šarena i zanimljivo dekorisana jaja naročito su zabavna za decu, a posebno još kada nastane nadmetanje u tome ko ima najjače jaje. Jaja se kucaju vrhom o vrh, a posle šotku u šotku. Onaj čije je jaje manje razbijeno i ko pobedi, uzima i tuđe jaje za sebe.
Običaj je da na prvi dan ovog praznika ručak počinje kucanjem jajima, i to je hrana kojom se prvo treba omrsiti. Ko god da dođe u goste, treba ga darivati jajima i kucati se s njim. Ukoliko idete kod nekoga, podrazumeva se da se ponesu jaja za sve ukućane. Veruje se da treba ustati rano na Uskrs, umiti se vodom u kojoj je stajala čuvarkuća.
Vodeni ponedeljak i Zadušnice
Drugi dan praznika zove se Pobusani ponedeljak ili Vodeni ponedeljak, jer mladi momci polivaju vodom devojke. Običaj je da se tog dana poseti groblje i na svakom grobu ostavi po jedno crveno jaje. Grobove treba pobusati busenjem zelene trave, a ponegde se taj dan obeležava i kao Zadušnice, uređuju se grobovi i pale sveće za pokoj duše.
Običaji nalažu i da za praznik ne treba zaboraviti siromašne i uboge, kojima se daruju jaja i hrana. Na ovaj dan valja ostaviti i jedno razbijeno jaje u polju, na livadi ili u njivi kako bi bila plodna, a uskršnje jaje može dati i stoci da ga pojede, kako bi do sledećeg Vaskrsa bila zdrava.
Običaji su brojni, ali ovaj praznik suštinski simbolizuje pobedu. Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobedu vere i života nad smrću. Na Vaskrs se skidaju oltarske dveri da bi se pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.
Po crkvenom učenju, Isus je razapet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju u zoru, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao. Na Vaskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena videla Hrista, a potom se on ukazao i učenicima.
Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca. Uvek se vezuje samo za nedelju i može pasti u razmaku od 35 dana: od 4. aprila do 8. maja po starom, Julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, Gregorijanskom računanju vremena
Uskrs ili Vaskrs?
Ako ste u dilemi kako se pravilno izgovara ime praznika, Uskrs ili Vaskrs, postoji objašnjenje. Vuk Karadžić, u svom “Rječniku”, za glavni naziv ovog praznika je uzeo Vaskrsenije, ali pominje i druge nazive – Vaskrsenje, Uskrs, Vazam, Veligdan. U njegovoj zbirci poslovica, u jednoj se sreće prvi navedeni naziv, a u dve Uskrs.
Izvorni oblici reči kao što su vaskrs, vaskrsenije, vaskrsnuti, vaskrse potiču iz starog srpkog crkvenog i književnog jezika. Ove reči u prevodu označavaju uskrsnuće, odnosno, ustajanje iz mrtvih i ponovno oživljavanje. Takozvani srpskoslovenski jezik nastao je u vreme kada su Srbi primili slovensko bogosluženje i slovensku pismenost, tokom 10. veka. Od tada pa do prvih decenija 15. veka, Srbi su pomenute reči izgovarali s poluglasom iza početnog “V”, a od 15. veka pa nadalje poluglas je prešao u „a“ te se do danas izgovara kao Vaskrs.
Od sredine 18. veka do danas ruskoslovenski jezik se upotrebljava u Srpskoj pravoslavnoj crkvi kao zvaničan crkveni jezik. U tom jeziku reči o kojima govorimo izgovaraju se na ruski način, sa “O” u prvom slogu, Voskresenije, voskresnuti, voskrese.
Reč Uskrs pripada srpskom narodnom jeziku, u kojem je u veoma davno vreme početno “U” dobijeno od starog početnog “V”. Prema današnjem opšteprihvaćenom rečniku Matice srpske, najpravilnije bi bilo reći: “Hristos vaskrse”! Pored toga ispravno je i “Hristos voskrese”. Svakako, potpuno je ispravno i u duhu našeg srpskog jezika i pravoslavlja čestitati i Uskrs, kao i Vaskrs.
Cveti
Na samom kraju šeste nedelje velikog Vaskršnjeg posta, proslavlja se svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Ovaj praznik naziva se Cveti i uvek pada u nedelju. Praznik je dobio naziv po cvetnoj grančici palme koju je Isus Hrist nosio u ruci prilikom ovog svečanog događaja. Postoji verovanje da bi baš na Cveti trebalo zasaditi lan i kupus, jer će tako rod ovih biljaka biti bolji. Na ovaj dan se pojavljuje pun Mesec, kada, prema verovanju, um i veštine ljudi postaju daleko moćniji nego inače. Zbog toga bi na Cveti trebalo započeti neke poslove i doneti odluke.
Čitava Cvetna nedelja posvećena je prirodi, pa su ranije ljudi od ponedeljka do nedelje kitili jedni druge koprivom i vrbom. Vrba, osim kao simbol velikog praznika Lazareve subote, koristi se kako bi deca bila zdravija, ali i da bi u porodice stizalo još prinova. Što se tiče koprive, nju su porodilje na Cveti stavljale pod jastuk, da bi “ožarila” i tako oterala ženske demone i sačuvala bebe.
Strasna nedelja
Nedelja u kojoj pada Uskrs naziva se Velika ili Strasna nedelja. Naziv „strasna“ dolazi od staroslovenskog „strast“, što znači stradanje, tuga. U toku Uskršnje nedelje Carska vrata na oltaru u pravoslavnim hramovima se ne zatvaraju. U Rusiji, svako je mogao na Uskrs da priđe zvoniku i da zvoni. Zvuk zvona simbolizuje glas Božji i smatralo se da je, dokle se čuje udar zvona, dotle i granica do koje može doći svako zlo usmereno na ljude.
Vrbica – praznik dečijih zvončića
Lazareva subota ili Vrbica, praznik je posvećen vaskrsenju pravednog Lazara iz Vitinije koga je, prema predanju, Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih. Praznik se proslavlja na dan kada je Isus Hristos vaskrsao Lazara, četiri dana posle njegove smrti. Kako je vaskrnuće videlo mnogo ljudi, vest o čudu Hristovom proširila se na sve strane. Lazar je potom živeo još trideset godina kao episkop na Kipru, propovedajući hrišćanstvo. Na nadgrobnoj ploči pisalo je “Hristov prijatelj”.
Na Lazarevu subotu beru se mlade vrbove grane, koje se osveštavaju u crkvi i dele narodu. Zato se ovaj praznik zove i Vrbica. Ovo je dan dečje radosti, jer je, prema Jevanđelju, Hristos, polazeći u Jerusalim, rekao: “Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko”. Običaj je da se deca, ukrašena zvončićima i venčićima, lepo obuku, odakle i potiče izreka:
“Udesio se, kao za Vrbicu”
Nekada su od kuće do kuće išle lazarice i dodole, koje su uz pesmu želele domu i ukućanima napredak i sreću. Danas se bere i cveće koje se ne unosi u kuću, već potopi u vodu da prenoći, a ujutru se, na Cveti, ukućani njome umivaju
Vrbove grane simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja Isusa Hrista na ulasku u Jerusalim.
