U DESTILERIJI „EMPERUS“ U ĐURĐEVU KOD RAČE KRAGUJEVAČKE
Flaša šljivovice iz Srbije od autohtonih sorti ranke i požegače, odležala 30 godina, prodata je krajem prošle godine za 15.000 evra. Kupac je na međunarodnoj aukciji, na kojoj se prodaju retke boce viskija i konjaka, pazario šumadijsku šljivovicu „Emperus reserva antica”, proizvedenu u ograničenoj seriji od 954 flaše.
Šljivovica prodata za 1,75 miliona dinara odležala je u selu Đurđevo kod Rače Kragujevačke. Destilerija „Emperus“ nastala je iz porodičnog podruma koji je osnovao Dragomir Senić 1935. godine. Tradiciju je nastavio njegov sin Vasilije, zatim unuk Slobodan. Danas je to moderna destilerija, koja pravi rakiju od voća zasađenog na 60 hektara. Vodi je Marko Stanković koji nam je za „Dobro jutro“ ispričao priču o najskupljoj srpskoj rakiji.
Spoj starih receptura i savremene tehnologije
– Emperus reserve antica ocenjena sa 19.9 i nosi titulu „ajkule“. Odležala je tri decenije u buradima od hrasta kitnjaka. Ona je delo Vasilija i Slobodana Senića iz 1992. i 1993. godine. Pravljena je po staroj recepturi. Nije neuobičajeno da se u svetu retke i vredne boce alkoholnih pića prodaju za velike sume, jer ima kolekcionara kojima je to pasija. „Antica“ je limitirana serija od 954 boce. Prva iz te serije od 0.7 litara prodata je pod nazivom „Savršenstvo“. Ako računamo da iz te flaše može da se natoče 23 čašice, može se reći da će jednokratno uživanje u čašici šumadijske šljivovice nekoga koštati oko 650 evra. Ova rakija zauzima posebno mesto u našoj destileriji i prema njoj se odnosimo s dužnim poštovanjem – kaže menadžer destilerije Marko Stanković.
Destilerija u Đurđevu kod Rače, pored ovog rariteta, jedina za sada proizvodi šumadijsku šljivovicu sa zaštićenim geografskim poreklom. Stanković kaže da je dobijanje oznake bio dugotrajan i skup proces, ali da se, pored administrativnih procedura, najviše vodi računa o kvalitetu šljivovice, koji je danas rezultat spoja tradicije i moderne tehnologije.
– Poštuje se amanet i recept Dragomira Senića da se koštica odvaja od voća, kako gorčina ne bi završila u flaši. Za rakiju se biraju isključivo jestivi plodovi i oni se beru ručno. Voće se najpre hladi pre nego što započne fermentacija. U fermentorima imamo specijalno napravljenju mešalicu kljuka, koju smo sami osmislili i to je prvi put implementirano u našim kazanima. Proces proizvodnje je danas u potpunosti savremen, jer pomoću Simensovog softvera pratimo temperaturu i stanje u svakom fermentoru, tako da u svakom trenutku imamo kontrolu nad procesom. Ona mora da odleži 18 meseci u hrastovim buradima. U pitanju je hrast lužnjak sa pet naših planina: Radan, Homoljske planine Jastrebac, Stara planina i Goč – objašnjava Marko Stanković.
Godišnje 280.000 litara 26 vrsta rakije
Ni boce šumadijske šljivovice iz novijeg doba, sa oznakom geografskog porekla, nisu jeftine. Svaka košta 250.000 dinara.
– Naša šljivovica pravi se od najkvalitetnijih plodova starih sorti crvene ranke i požegače, kao i od čačanske lepotice i čačanske rodne. Hteli smo da pokažemo da Srbija ima alkoholna pića najvišeg kvaliteta koja mogu da se takmiče sa bilo kojim svetskim destilatom. To se pokazalo na brojnim ocenjivanjima i takmičenjima sa najvišim ocenama. Na kraju krajeva, i na toj aukciji neko je bio spreman da plati visoku cenu za kvalitet, koji je garantovan oznakom i potvrdom. Naime, rakija „Emperus antica“ poseduje sertifikat o radiokarbonskom datiranju, koji je izdao škotski istraživački centar Univerziteta u Glazgovu (Scottich Univesities Environmental Research Centre). Njihove analize su potvrdile da je rakija proizvedena pre 30 godina s visokom verovatnoćom od 99,7 procenata – tvrdi Stanković.
U destileriji izrasloj iz porodičnog podruma, za 88 godina postojanja i to u neposrednoj blizini rodne kuće Karađorđa, pored prestižnih i premijum linija, u svom portfoliju imaju još 26 vrsta rakija, koje nose naziv „Voždov grumen“. Osim šljivovice, visoko pozicionirana je i rakija od dunje u svetu alkoholnih pića. U portfoliju su i rakija od jabuke, travarica, medovača i lozovača. Godišnje se proizvede 280.000 litara raznih destilata.
Šljiva se bere u rukavicama
– Nekada su šumadijski domaćini sve sami radili, oslanjali se na svoje iskustvo i savete starijih, pravili dobru rakiju i uspevali da se o njoj nadaleko čuje. Tako su nam otvorili put i na tome smo im zahvalni. Vremena su sada drugačija. Danas proboj na svetsko tržište podrazumeva nešto drugačiji pristup. Poštujemo reč struke i u destileriji, i u voćnjaku. Naši agronomi, koji brinu o voćnjacima zajedno sa tehnologom, određuju kojim danima tačno beremo šljivu. Više se ne sakuplja ona koja opadne ispod stabla, već se bere ručno, u rukavicama – kaže Marko Stanković, menadžer prestižne destilerije.
Piše: Biljana Nenković
