Према оцени саветодаваца из Шумадије и Ваљева, два респектабилна воћарска краја у Србији, због „зимског“ пролећа све воћне врсте би већ за две недеље могле да процветају или да крену са вегетацијом, што је месец дана раније од уобичајеног термина. Воће ће тако дуже бити изложено ризику од мраза, а узгајиваче чека дуг период зебње.
Данко Петровић из Крагујевца и Јован Милинковић из Ваљева, обојица дугогодишњи и искусни саветодавци за воћарство и виноградарство, слажу се да кретање вегетације половином фебруара сврстава ову годину у једну од најранијих по цветању у последњих 30-ак година.
– Шљива је у Србији до сада најраније цветала 20. марта и то је било крајем 90-их година прошлог века. Оптимално време за њено цветање је иначе 10. април. Сада већ постоје услови да ће цветати много раније. Опасност од мразева траје до половине априла. Осим дневних темепратура велики су проблем и ноћне. Тренутно не падају испод 10 степени, а по прогнози неће ни у наредном периоду. Подсећам да је средња вегетациона температура 11 степени. Сокови који су кренули у биљкама више не могу да се зауставе – каже за Добро јутро Јован Милинковић, инжњер воћарства у ПССС Ваљево.
Милинковић додаје да је нормално да џенарика цвета крајем фебруара, али није уобичајено да шљива већ бубри и пушта пупољак, те да је могуће да све воћне врсте процветају до 15. марта. Како ће које воће реаговати на овако рану вегетацију, која је иначе ризична за род, то сада нико не зна.
– Воћари су урадили све што је до њих. Пођубрили су засаде, резидба је при крају, третмани обављени. Кречење стабла и рамених грана може да успори вегетацију тек за неколико дана, што је у овим временским условима без великог значаја. Природа сада има пресудан утицај – наводи Милинковић.
Много сунца, мало кише
Данко Петровић, инжењер воћарства и вингорадарства из ПССС Крагујевац, који прати ситуацију на терену у Шумадији неколико деценија, сумњичаво врти главом на преурањену вегетацију и цветање воћа. Каже да не памти да је воће овако рано кренуло са вегетацијом и да овај воћарски регион чека велика неизвесност.
– Кајсије су већ у цвету и ако буде мразева увозићемо је летос из Турске. Уколико не буде мраза, поготову јутарњег, оно што је сада заметнуло, требало би да опстане. Али, предстоји нам око 50 дана страха од мраза. То је дуг период – каже Петровић и додаје да постоји још један велики проблем:
– Зимус није било снежних падавина, а сада нема ни кише. Коренов систем шљиве је, рецимо на пола метра дубине и остаје сув. Ако не будемо имали вишедневни период натапања кишом, поготову у мају, биће великих проблема. Доњи слојеви су једноставно без влаге. Плаховите кише могу да помогну пшеници и кукурузу, али ништа не значе за воће. Вода само протрчи кроз воћњаке.
Воће које најкасниеј цвета је јабучасто, али остаје да се види како ће реаговати на високе темепратуре у ово доба године. Прва на реду је крушка, потом јабука, а онда и дуња. У већини воћарских региона у Србији трешња, вишња и шљива се налазе у фази од мировања до почетка бубрења лисних пупољака, а бресква је у фази до краја бубрења пупољака.
Текст: Биљана Ненковић
Фото: Биљана Ненковић
