Prema oceni savetodavaca iz Šumadije i Valjeva, dva respektabilna voćarska kraja u Srbiji, zbog „zimskog“ proleća sve voćne vrste bi već za dve nedelje mogle da procvetaju ili da krenu sa vegetacijom, što je mesec dana ranije od uobičajenog termina. Voće će tako duže biti izloženo riziku od mraza, a uzgajivače čeka dug period zebnje.
Danko Petrović iz Kragujevca i Jovan Milinković iz Valjeva, obojica dugogodišnji i iskusni savetodavci za voćarstvo i vinogradarstvo, slažu se da kretanje vegetacije polovinom februara svrstava ovu godinu u jednu od najranijih po cvetanju u poslednjih 30-ak godina.
– Šljiva je u Srbiji do sada najranije cvetala 20. marta i to je bilo krajem 90-ih godina prošlog veka. Optimalno vreme za njeno cvetanje je inače 10. april. Sada već postoje uslovi da će cvetati mnogo ranije. Opasnost od mrazeva traje do polovine aprila. Osim dnevnih temepratura veliki su problem i noćne. Trenutno ne padaju ispod 10 stepeni, a po prognozi neće ni u narednom periodu. Podsećam da je srednja vegetaciona temperatura 11 stepeni. Sokovi koji su krenuli u biljkama više ne mogu da se zaustave – kaže za Dobro jutro Jovan Milinković, inžnjer voćarstva u PSSS Valjevo.
Milinković dodaje da je normalno da dženarika cveta krajem februara, ali nije uobičajeno da šljiva već bubri i pušta pupoljak, te da je moguće da sve voćne vrste procvetaju do 15. marta. Kako će koje voće reagovati na ovako ranu vegetaciju, koja je inače rizična za rod, to sada niko ne zna.
– Voćari su uradili sve što je do njih. Pođubrili su zasade, rezidba je pri kraju, tretmani obavljeni. Krečenje stabla i ramenih grana može da uspori vegetaciju tek za nekoliko dana, što je u ovim vremenskim uslovima bez velikog značaja. Priroda sada ima presudan uticaj – navodi Milinković.
Mnogo sunca, malo kiše
Danko Petrović, inženjer voćarstva i vingoradarstva iz PSSS Kragujevac, koji prati situaciju na terenu u Šumadiji nekoliko decenija, sumnjičavo vrti glavom na preuranjenu vegetaciju i cvetanje voća. Kaže da ne pamti da je voće ovako rano krenulo sa vegetacijom i da ovaj voćarski region čeka velika neizvesnost.
– Kajsije su već u cvetu i ako bude mrazeva uvozićemo je letos iz Turske. Ukoliko ne bude mraza, pogotovu jutarnjeg, ono što je sada zametnulo, trebalo bi da opstane. Ali, predstoji nam oko 50 dana straha od mraza. To je dug period – kaže Petrović i dodaje da postoji još jedan veliki problem:
– Zimus nije bilo snežnih padavina, a sada nema ni kiše. Korenov sistem šljive je, recimo na pola metra dubine i ostaje suv. Ako ne budemo imali višednevni period natapanja kišom, pogotovu u maju, biće velikih problema. Donji slojevi su jednostavno bez vlage. Plahovite kiše mogu da pomognu pšenici i kukuruzu, ali ništa ne znače za voće. Voda samo protrči kroz voćnjake.
Voće koje najkasniej cveta je jabučasto, ali ostaje da se vidi kako će reagovati na visoke temeprature u ovo doba godine. Prva na redu je kruška, potom jabuka, a onda i dunja. U većini voćarskih regiona u Srbiji trešnja, višnja i šljiva se nalaze u fazi od mirovanja do početka bubrenja lisnih pupoljaka, a breskva je u fazi do kraja bubrenja pupoljaka.
Tekst: Biljana Nenković
Foto: Biljana Nenković
