Godinama je građeno i stvarano njeno ime, godinama je usavršavana. Danas je prepoznatljiva, a opet jedinstvena –nešto novo u čašici, „Fragolija“, rakija u čiju bocu je pretočeno dve hiljade ručno ubranih plodova šumske jagode. Ovo posebno piće, za posebne prilike, ponos je porodice Radovanović iz sela Radaljeva, nedaleko od Ivanjice. A kako i ne bi bio kada se bogata aroma kraljice šumskog voća oseća u svakoj njegovoj kapljici.
– U našoj porodici već treća generacija se bavi proizvodnjom voća, povrća i cveća – objašnjava Zoran Radovanović. – Koristeći prirodne resurse ivanjičkog kraja, dobru intuiciju, stečeno iskustvo i najsavremenije tehnike u proizvodnji, uspeli smo da proizvedemo kvalitetne domaće proizvode, čak i jedinstvene, a to upravo jeste „fragolija“. Pun, moćan ukus i topli miris ona duguje plodovima koji su ubrani na obroncima planina Golije i Javora.
Ljubav koja teče i traje
Samo jedna rečenica bila je sasvim dovoljna za prve korake u proizvodnji. „Plodove šumske jagode najbolje je pretočiti u rakiju, jer je njen rok trajanja neograničen, a što je starija – sve je kvalitetnija i skuplja“, često je govorio najstariji član porodice Radovanović. Njeno značenje brzo su prepoznali sinovi i danas je ona stasala u vrhunski proizvod, oličenje moći čoveka da slatke voćne darove pretvori u ljubav koja teče.
Proizvodnja šumske jagode u porodici Radovanović započeta je 2006. godine. U saradnji sa stručnjacima iz Srbije i iz sveta neprestano su se usavršavali i sada svoje znanje i umeće prenose i na svoje kooperanate. Još od prvog zasađenog živića nastojali su da osluškuju potrebe svojih klijenata i da ponude kvalitet. Danas sa velikim zadovoljstvom često kažu da je njihova „fragolija“ napravljena rukama velikog broja pojedinaca, a uobličena po originalnoj recepturi oslonjenoj na bogatu tradiciju ovog kraja u proizvodnji rakije.
– Za proizvodnju rakije upotrebljavamo isključivo zrele plodove jer oni sadrže najviše šećera i imaju najizraženiju aromu – ističe naš sagovornik. – Ovako strog kriterijum prilikom odabira voća rakiji daje bogat i čist voćni ukus. Plodovi se obavezno prebiraju i odvajaju samo oni koji su potpuno zdravi. Potom se pristupa odvajanju semenki od mesa ploda, jer u procesu fermentacije one mogu narušiti ukus i aromu rakije. Za ovo namenu koriste se pasirke koje imaju specijana sita pogodna za odvajanje sitnog semena. Inače, seme naše jagode je veoma bogato elaginskom kiselinom i kvercetinom, koji su najjače oksidativne materije koje je priroda proizvela. Mnoge analize su to i potvrdile. Zbog toga ništa ne bacamo već ga dalje prerađujemo u druge zdrave i lekovite proizvode.
Poslastica i lek starih Rimljana
Šumsku jagodu nije lako pronaći. Ove male biljke visine od 5 do 30 centimetara kriju se po šumama, livadama, uz živice, žbunje i šikare. Zbog sitnih plodova, potrebno je mnogo truda da se nabere korpica slatkih i mirisnih bobica ukrašenih žutim tačkicama. Možda su ih zato i Rimljani cenili. Bile su im hrana, poslastica i odličan prirodni lek za mnoge tegobe. Koristila se cela biljka, listovi i plodovi. U našim šumama i šikarama susrećemo tri vrste jagoda: šumska jagoda (Fragaria vesca L.), kitnjača (F. elatior Ehrh.) i pucavica (F. collina Ehrh.). Cvetaju od aprila do juna, a često i drugi put u jesen. Plodovi se mogu brati od maja do avgusta.
Aroma prirode odlika vrhunske rakije
Usitnjeno voće lakše otpušta aromu i šećer, pa se pasiranje nastavlja sve dok se ne dobije kompaktna masa u koju se dodaju kvasci koji pokreću proces vrenja, odnosno pretvaranje šećera u alkohol. Kako će se to odvijati dosta zavisi od temperatura komine, a ona se održava na oko 18 Celzijusovih stepeni. Veoma je bitno da se vrenje ne odvija suviše burno, da ne bi došlo do gubitka aromatičnih materija, niti da bude znatnijeg variranja temperature.
– Proces vrenja obično traje 12 do 15 dana – napominje Radovanović. – On se svakodnevno prati merenjem sadržaja šećera da bi u pravom trenutku započela destilacija. A to je poseban užitak kome se pristupa obazrivo jer se radi o voću s veoma izraženom aromom, koju je veoma teško zadržati.
Destilacija se odvija u posebno konstruisanom destilatoru-kazanu u kojem je temperatura elektronski kontrolisana. Nema oscilacija, pa ni opasnosti da komina zagori. U takvim uslovima prve kapljice brzo poteku i tokom naredna tri časa se dobija najfiniji destilat. Na kazanu se nalazi posebna kolona od bakarnih ploča kroz koje alkohol „putuje“ i izdvaja se u vidu najfinije providne tečnosti dolazeći do poslednje četvrte kolone koja se zove aromatizer. Ona služi za očuvanje, odnosno sakupljanje arome u destilatu, što je veoma važno za dalji proces i dobijanje vrhunske rakije.
Dug put do pravog ukusa, mirisa i boje
Proces odležavanja ili starenja rakije odvija se u specijalnim metalnim ili drvenim sudovima. Ovaj period može da traje od jedne do tri godine. Za to vreme postepeno se formira jedinstvena aroma rakije, ali kao takva još nije spremna za upotrebu. Pristupa se maceraciji, odnosno bojenju destilata plodovima šumske jagode koji su posebno odabrani za ovu priliku. Tek tada rakija dobija harmoničan ukus, miris i boju, sa 40 procenata alkohola.
Konzumira se blago rashlađena, na podrumskoj temperaturi (16 °C). Izvanredna je kao aperitiv, ali i partner mnogim jelima. “Obučena” u ekskluzivnu staklenu bocu od 200 mililitara, sa kožnom stilizovanom etiketom i pažljivo kreiranim staklenim zatvaračem, retko koga ostavlja ravnodušnim, a njen sadržaj prava je poslastica za nepca. Sve je upakovano u luksuzno tvrdo pakovanje sa zlatotiskom i bukletom kao prilogom.
– U jednu čašicu ekskluzivne „Fragolije“ slivene su tri životne želje, zato sipaj i oseti snagu prirode. Nazdravi za život, ljubav i sreću! – poruka je porodice Radovanović. A to možete uraditi i u degustacionoj sali koja je uvek otvorena za sve putnike. U njoj svaka boca kao jedinstveni suvenir iz srca Ivanjice priča svoju istoriju kroz brojna priznanja i potvrde za kvalitet. Uz njih ponosno stoje i teglice najfinijeg livadskog meda sa semenom šumske jagode – lek za čišćenje tela i duše. Tu je i pitak i lekovit liker, čiji miris i ukus otvaraju slike nepreglednih pašnjaka i planinskih prostranstava na kojima raste kraljica šumskog voća. Na kraju vaš užitak upotpuniće i voćna vina – piće za prave odluke. Otuda Radovanovići za sebe kažu: – Mi imamo u ponudi ponešto za svačiji ukus. I to je ono što nas čini posebno ponosnim.
Miris svežih šumskih jagoda retko koga ostavlja ravnodušnim. Zadovoljstvo je još veće ako se on širi sve do pozne jeseni. A to možete doživeti ako ih gajite i na svom imanju. Članovi porodice Radovanović često ističu da je dovoljno svega nekoliko ari zemljišta, a da u ukusima ovog voća uživate od maja pa sve dok mrazevi ne ostave tragove na biljkama. Svako ko želi može postati kooperant, zauzvrat dobiće kompletnu podršku kroz obuku, sadni materijal, folije za zemljište i prekrivanje zasada, sistem za navodnjavanje, mreže za zasenu, zaštitna i sredstva za prihranjivanje, ambalažu za pakovanje, ali i zagarantovanu cenu i siguran otkup.
Preporučuju da se gaji „regina“, sorta poreklom sa Alpa. To je šumska jagoda i oblikom, aromom i ukusom plodova, naglašenih crvenih tonova. Nešto su krupniji od „drevne“ šumske jagode, ali vrlo aromatični. Jednostavna je za uzgoj i obilno rađa tokom cele sezone.
Najpovoljniji prirodni uslovi za gajenje ove jagode su brdsko-planinska područja, odnosno tamo gde se mogu pronaći predstavnici divlje šumske jagode. Kvalitetan, sortno čist i zdravstveno ispravan sadni materijal jedan je od osnovnih preduslova uspešne proizvodnje. Sadnica mora biti zdrava, sveža, dobro razvijena, sa očuvanim centralnim pupoljkom, lisnom rozetom od najmanje tri listića i dobro razvijenim korenom. Treba je saditi što ranije u proleće, u aprilu i maju, u blizini kuće i po mogućnosti u blagoj senci, sa dostupnom vodom za zalivanje. Početkom juna počinje berba plodova, koja traje do kasne jeseni.
Lekovit i plod, i list
I danas plodovi šumske jagode su cenjeni zbog značajne nutritivne vrednosti. Izvor su vitamina C, fenolnih jedinjenja i elaginske kiseline. Sadrže šećere, mineralne, pektinske i aromatske materije, vitamin C i B kompleksa…
Sok od šumskih jagoda podstiče aktivnost jetre i obnavljanje ćelija. Lekovita svojstva lista se koriste u lečenju neprijatnog zadaha iz usta, upale zubnog mesa, usne šupljine, dijareje, dizenterije, raznih želudačno-crevnih upala, a spolja protiv hemoroida. Dobar su i diuretik. Prevreo list šumske jagode i osušeni plod su dobra zamena za ruski i kineski čaj.
Plodovi šumske jagode se koriste i kao maska protiv bora – nanosi se smesa pasiranih plodova na lice i ostavlja sat vremena. Ovaj dar prirode je odličan za uklanjanje simptoma prolećnog umora i za pročišćavanje organizma. Efektna lekovita svojstva ispoljava u svežem stanju, ali i kada je smrznuta, prerađena u sok, sirup, žele, vino, kompot, slatko, džem, marmeladu.
S. Malinović
Dobro jutro broj 561 – Januar 2019.
