Nikola Milojević, po obrazovanju strukovni inženjer – specijalista voćarstva i vinogradarstva, kaže da su stone sorte grožđa tako selektovane da ih ima tokom cele godine, od jula do oktobra, dok vinske stižu kasnije, uglavnom u septembru i oktobru.
– Kardinal je odavno poznata sorta, koja je kod nas među najprodavanijim sortama. To je klasično crno grožđe. Popularno je jer je ukusno, ima najlepši odnos kiselina i šećera, lepu aromu i krupne grozdove. Ima manu da, ako tokom leta ima dosta kiše, zna da puca, pa ga vinogradari izbegavaju. Zato se sada šire novije sorte koje su otpornije na pucanje, kao što su blek medžik ili straževski – ističe Milojević. Navodi nam i osobine najčešćih ranih sorti:
Kardinal je poreklom iz Amerike. Sazreva sredinom avgusta. Ima veoma krupne grozdove, često i do 600 grama. Bobice su vrlo krupne, okrugle, a boja pokožice varira od ljubičaste do tamne. Plod je prijatnog ukusa i neutralnog mirisa. Zahteva kratko ili mešovito orezivanje. Prinos varira od 20.000 do 25.000 kg/ha. Kardinal je veoma osetljiv na plamenjaču, dok je srednje osetljiv na pepelnicu i sivu plesan.
Blek medžik je sorta, stvorena u Moldaviji, koja sazreva sredinom avgusta. Grozd je srednje veličine, prosečne težine skoro 600 grama. Forma konično piramidalna, ponekad krilat, rastresit, sa debelom peteljkom, srednje dugačak, zelen, poludrvenast. Zrno je srednje do veliko. Kožica plavocrna, ukus je neutralan, jedna do dve semenke po bobici.
Beogradska rana je domaća, autohtona stona sorta vinove loze koja zri sredinom jula i u prvoj polovini avgusta. Nastala je ukrštanjem sorti afuz ali i buvije. Ima bujan čokot. Bobice su srednje veličine, okruglaste, pokožice žutozelene boje. Grozd je veliki, valjkasto-kupastog oblika. Masa grozda varira od 200 do 300 grama. Veoma je prinosna sorta, a prinos varira od 20.000 do 25.000 kg/ha.
Rezidba se izvodi mešovito. Prema gljivičnim bolestima je srednje otporna. Grožđe je neutralnog ukusa i prijatno je za jelo.
Viktorija je stona bela sorta, nastala u Institutu za hortikulturna istraživanja u Rumuniji, ukrštanjem kardinala i sorte afus ali. Sorta se brzo raširila u Rumuniji, nakon nekog vremena prihvaćena je od mnogih vinogradara u Grčkoj, a popularna je i u Srbiji. Grozd je veliki, piramidalan, srednje zbijen, sa srednjom težinom oko 600 do 700 grama. Zrno je krupno, cilindrično-eliptično, boje zelenožute. Ukus je neutralan, a kožica srednje debljine, jednolično obojena, meso hruskavo, sa dve semenke. Period sazrevanja je sredina avgusta.
Čabski biser (Julski muskat) rana je sorta koja sazreva u julu. Poreklom je iz Mađarske. Grozd je mali, zbijen i valjkast. Bobica je srednje velika, zelenkastožute boje, okruglasta, sa tankom kožicom. Meso je sočno, muskatnog ukusa. Rodnost je osrednja, kao i otpornost na bolesti. Grožđe je slatko i ima vrlo finu aromu. Vrednost sorte je u ranom dozrevanju.
Stone sorte više koštaju i manje se gaje
Kraljica vinograda je mađarska stona sorta vinove loze bujne vegetacije, nastala ukrštanjem sorti kraljica Elizabeta i čabski biser. Grozd je veliki, konusan, razgranat, mase od 150 do 400 grama, a ponekad i do 2 kilograma. Bobice su velike i jajolike. Kožica je dosta debela, prozirna, zlatnožute boje. Ima muskatni ukus. Rodnost je velika i redovna. Sazreva u prvoj polovini avgusta.
Demir kapija je veoma rana stona sorta, stvorena u Radmilovcu, ukrštanjem sorti muskat otonel i kraljica vinograda. Bobice su srednje veličine ili velike, okrugle sa pokožicom žutozelene boje. Grozd je srednje veličine ili velik, od 120 do 290 grama. Prinosna je sorta, a prinos varira od 10.000 do 15.000 kg/ha. Rezidba se izvodi mešovito, lukovi se ostavljaju na 8 do 10 okaca, a kondiri za zamenu na dva okca. Prema gljivičnim bolestima je srednje otporna. Grožđe je veoma prijatno za jelo, muskatnog ukusa. Sazreva sredinom jula.
Matilda je izvrsna sorta za uzgajanje zbog ranijeg sazrevanja i lepog izgleda grozda. Ubraja se među najbolje rane sorte bez semenki. Klon je selekcionisan za povećanu plodnost bez osipanja i velike rodnosti. Kožica konzistentna, dobro se odvaja od peteljke, dobro podnosi transport i konzerviranje u hladnjači. Bobice su sitne do srednje veličine, duguljaste, pokožica debela, zelenožute boje. Grozd je krupan, oko 700 grama. Bobica je krupna, okrugla do poluduguljasta, bez semenki i hrskava. Izrazito je žuta, pomalo smeđa, fine muskatne arome. Sazrevanje je sredinom avgusta.
Karmen je domaća sorta dobijena ukrštanjem moldove i kardinala. Dozreva sredinom avgusta. Bobice su krupne, ujednačene veličine, jajaste, tamnoplave, ujednačene boje. Pokožica je srednje debljine. Sok je bezbojan, meso je srednje čvrsto, neutralnog ukusa, kiselkasto-slatko, bez posebnog mirisa. Semenke ne smetaju pri jelu. Sorta pleni lepotom i bogatstvom grozdova. Karmen je stona sorta velike bujnosti i velike i redovne rodnosti. Osetljiva je na plamenjaču, a na pepelnicu je srednje osetljiva. Preporučuje se kratka rezidba.
Mišel je poreklom iz centralne Italije, iz grada Veletri. Grozd je veliki, cilindričan i piramidalan, dosta rastresit, srednje težine 700 grama. Zrno je dosta veliko, ovalno ili pljosnato. Sorta je srednje otporna. Pokožica ove sorte je crno-ljubičaste boje. Meso ploda je sočno. Ukus je sladak, neutralan, bez posebno izražene arome. Period sazrevanja je krajem avgusta.
Nikola Milojević navodi da se lozni kalemovi stonih sorti kod nas ne kupuju za plantaže, već za okućnice.
– Grožđe stonih sorti se uglavnom uvozi iz Makedonije i Grčke. Stone sorte zahtevaju više ulaganja nego vinske. Kod stonih sorti mora se pažljivije postupati prilikom berbe, pakovanja u gajbice, odvajanja trulog zrna, a taj posao ne prati cenu. Tako je gajenje stonih sorti malo zastalo kod nas i kalemovi se rade uglavnom za okućnice, za mini vinograde i vikendice – ističe naš sagovornik.
Jelena Lukić
